- Prdiš ko žena!
- Jel smrdi?
- Štipa za oči! Otvori prozor!

- Kakva im je klonja!
- Žalosna.
- Jel jako smrdi?
- Štipa za oči! Još mi suze idu!

Gadnjikavi,niski ćelavac u tridesetim : EEEeee Pivooou!Konobareee pivooo!
Ostatak gadne,neutrenirane masne družine:Aarrrghhh!
Konobar:Evo ga voppiiii!
Cela gadna,masna neobrijana družina:EEEeee saćemo pijemo vopppiiiii eee!Tekma,Srbija!
Random sisata ful avion pička (drugarici): Eh,eh muški,ihihi
Drugarica random sisate ful avion pičke: Ihihih
Cela gadna,štrokava družina sa još dosta random niskih,debelih muškaraca u pozadini: EEE bole nas kurac,žene eeeee,pivooouuu!

Scena 1:
:Vruć koktel znoja, ti na svojoj ribi Mariji:
Ti: To, još malo, to! Aaaaaaaaaa..........Smiljkaaaaaaaaa!
Marija: Kakva, bre, Smiljka, mamu ti jebem?

Scena 2:
:Riba na tebi jaše kao one kaubojke onog bika za fejk rodeo:
Ti: Pa ti si bre boginja seksa.
Riba: Mhm, super, nego zaveštavamo tvoje organe na donaciju kada ripneš, m?
Ti: Aha, da, da....Aaa nastavi!

- Хоћете да пошаљем Ахмеда да им сруши једну од Близнакиња? То би их сигурно потресло.
- Е, мој синко, не квасе се гаће за ситну рибу...сјебите им обе.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Miki: Lale, kude otidoste ti i Nena sinoc oko devetku?
Lale: Beo s njum s Ladu gore u bašče, rascvrljio sam vu kobilče!

-Dobra ona tamo plava. Ima potencijala.
-Nećeš jebati.
-Što? Šta joj fali?
-Šta joj fali? Pa ta ne zna kako je kad joj prsti pređu preko mace. Ne dira se ni kad se kupa.

vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………

(sve ovo 3x…)

vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…

Mali Mustafa - Mama, prebaci ovo govno, hoću da gledam derbi!
Mama - Da ćutiš! Evo sad će kraj, samo da Riska napravi našu kafu i... Eto šta si uradio, izgubili su Simu i Neca će opet da plače! Daj tu cigaru i beži napolje, sad će repriza Porodičnog blaga!
Mali Mustafa - (Trebali smo ih pobiti sve dok smo mogli...)

БГ

Д: "Брате, оде ми петнаестица испред носа...",
М: "Опуштено, сад ће 83, 78, 75, 72... Е, ево га.".

Сербаскоје сеоце

(Дечко поштовао изреку, па га мрзело да потрчи, заворавивши да није у БГу)
Студент БГ универзитета у свом месту "Извините, када имам следећи бус за Рогачу?",
Чича испред продавнице: "А колико је сад сати, синовац?",
СБГУСМ: "10:15.".
ЧИП: "Синовац, или се врати кући, или седи да попијеш и одспаваш, следећи ти је у 19:30.".

За девојке...

Кафана, пар нежења, немладих и један јуниор. Забит.

Нежења: "Дечак, иди 'ватај ону малу тамо, ко зна да ли ће се опет појавити овде.",
Јуниор нежења: "Ма, јок, за женама и аутобусима се не трчи.",
Нежења: "Благо чичи, улети јој клизећи ако треба, јер ако наставиш са тим мудролијама, завршићеш исто ка' и ми.".

А у БГу и НСу, реално, нема потребе за журбом.

- Како је било синоћ, кажеш била жива свирка?
- Солидно. Свирка добро прошла, ал' Милан није.
- Шта му је било? Откинуо се, а?
- Ма не. Прво је мувао рибу којој није био интересантан ич, па је онда дошао њен дечко да га опомене - он ништа, настави и даље. 'Ајде, дечко се охладио... Кад ни пет - ни шест, Милан узме ону чашу пива и полије тог лика. Свашта је после било...
- И, како је Милан?
- Добро је, иде сутра поново да се слика за личну карту!

-O Jovo stigo novi šleper! Ajde trči po rukavice pa da ga istovarimo ko iz pičke.

Telefonski razgovor:
- Ćao, šta radiš?
- Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti?
- Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš.
- Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe?
- Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti.
- Onda ništa, ćao.