Alternativni naziv mrvica.
Datira iz starih dana kad se na siromašnom srpskom stolu moglo uz domaći hleb naći i koji komad suve proje.
Hleb se nekad nije mrvio, nego trošio.

Pitanje koje upućujemo osobi kojoj treba malo više vremena da opere svoje ruke. Često se izgovara u javnom vece-u.

Mesto gde idu sve pospane osobe koje ne mogu da drze oci otvorenim, jastuk ide kao spomenik.

Mamina i tatina kćerkica koja će na sve iole pametno odgovoriti sa rečima: "smaranje", "bezveze", "tovarenje" itd... samo što će to "bezveze" otegnuti pa da budem dosledan Vuku Stefanoviću-Karadžiću - to bi trebalo napisati "baaaaeeeezveeeezeee". Ali ako čuje da je neka njena drugarica smuvala rezervnog beka Vojvodine tada će reći: "brutalno", "kul", "strava", a to bi rekla kao "straWa", pošto tako piše poruke i komentare na Fejsbuku, a to su inače skoro dva glavna vida pismenosti i izvora informacija. Vrlo širok dijapazon reči, ako smem da primetim. Pućenje usana je neki neizostavan detalj koji se može videti po kafićima, Fejsbuku i u šetnji- valjda se tako slikaju i za pasoš, ličnu kartu, djavo će ga znati?.... Moderno je takodje i studirati, ali neke fakultete "za buduće lidere", "poslovne menadžerske konsultante u modi" i tako, uglavnom fakultete egzotičnih imena. Da napomenem, ukoliko nemate para, a inače ste kombinacija Bred Pita (po lepoti), Ron Dzeremija (po obdarenosti), Nikole Tesle (po pameti) i Čkalje (po duhovitosti) - nemate apsolutno nikakve šanse kod ovakve cure. Ona ne zna da kuva, ali zna da gleda telenovele. Njena lektira je čuveni "Alhemičar" Paola Koelja (nabijem ih oboje - samo nju bukvalno, a njega metaforički), ona njiga one Nives Celzijus (Farenhajt, kako li...) i naravno "Grabljivica" koju čuva kraj postera Jelene Karleuše, kao velika počast i spiritualni totem. Fizički je besprekorna, a gde i neće kad se po čitav dan trlja kremama, blajha, polira, struže, gituje i farba - sve je to O.K., ali nema "dušu"...

Ratni dezerter ili osoba koja je oslobođena zbog zdravstvenog stanja.

Š'a je bilo? Zadihao si se? Umor te stigao? Nije valjda! Šta je - salište preljeva, gravitacija te ka zemljici vuče, osećaš se kao da ćeš da otegneš papke? Možda i hoćeš, ako nastaviš da se tako pekmeziš.

Posle sto godina si pomerio svoje tromo, lenjo dupe i već kukaš kao narikača neka. Konačno si se setio da prestaneš da budeš usisvač od krvi i mesa za svakojaku 'ranu koja se nađe pred tobom i da radiš nešto korisno, a jedino što si postigao jeste da dramiš kao rasplakana čirlidersica koju je šutnuo kvoterbek na godišnjem balu. I to sve zbog jednog malog, malečnog žulja - žuljića jebenog. Stoko!

Krokodilske suze lijem zbog tvoje muke. Jede mi srce i dušu to što si u bolovima. Šonjo!

Osmogodišnja devojčica to sve može da odradi dok igra školice, a ti ne možeš. Tol'ki konj, a kao neko zakržljalo magare pred lipcanjem se vučeš. Umesto volu rep da iščupaš, njačeš i previjaš se kao neki fan "Nežnog Dalibora". Sramoto!

Dok ti žuljevi ne prokrvare znaj da se posla nisi ljudski latio, da samo zamajavaš i sebe i druge i da trošiš bogu dane. Plaćaš skupo, kamata je paprena - tu računa jednostavno nema.

Scumbag živo biće.
Biće koje je pobedilo na lutriji prirode kad su se izvlačili metodi preživljavanja u divljini.
Mislim, postoje i mnogo bolji načini za to, ali regeneracija je poprilično kul.
Tipično razmišlanje morske zvezde:
"Hm, izgleda da mi noćas otpao noga-krak. Ma, boli me penis-krak, i onako će da mi izraste nova samo da ne zakačim neku infekciju"
Do đavola, neke čak odbacuju delove tela kako bi se spasle od grabljivica, jer, Bože moj, izrašće ponovo.
Naravno, postoje i vrste koje se ne regenerišu, ali to je nama smor, a njima verujem još više, verovatno ih ovi skotovi još zafrkavaju:
"Šta, neće da ti izraste ruka. Buahahahaha, meni ovo treća!"

Sad, šta je tu je, nek im bude, ali zar ne dođe čoveku da se zapita - zašto morska zvezda? Zašto ne nešto ukusno, korisno, nešto što bi čovek upotrebljavao u svakodnevnom životu. Svinja! Krava! Zamislite mogućnosti!
Sve one etičke rasprave o uzgajanju pilića za klanje bi gubilo smisao. Pilići bi lepo doživeli duboku starost, a uz put proizveli pet, šest, šta ja znam kolko pari bataka. Naravno, bili bi malo bez nogu, ali hej, verujem da im je bolje i tako nego da odma otegnu papke(ili kako se već zvaše to njihovo).
Ali ne, morska prokleta zvezda. Pf...

Finalno mistifikovanje života čuvenih umetnika, naučnika i narodnih vođa nakon što pomenuti otegnu papke. Specifična komercijalizacija smrti u cilju održavanja mita o preminulima.

Naime, potreba čovečanstva za herojima vazda je bila aktuelna stvar i kroz vekove postojanja istog neprestano se provlačila kroz mitove i legende o slavnim junacima, ratnicima i vojskovođama a uporedo s tim i u svedočanstvima velikih pisaca, pesnika, doktora, mislilaca i učenjaka uopšte. Danas, doduše, kada bi nekog klinca na ulici pitali «Je li, mali, ko ti je idol?» dobili bismo verovatno ime nekog pevača, glumca ili sportiste – gde je ovo poslednje i najmanje zlo osim u slučaju Denisa Rodmana – što je, složićete se, jasan pokazatelj kuda ide ova planeta. O tome, ipak, nekom trećom prilikom.

Elem, kako su rođenje i smrt jednog čoveka - hteli mi to ili ne - dva najznačajnija događaja u životu istog, logično je da se u slučaju «zaslužnih građana» pomenuti datumi stavljaju na posebno mesto u biografijama pomenutih, poput Božića i Vaskrsa u jevanđeljima apostola Hristovih. U toj paraleli, naime, i nalazimo razlog apgrejdovanja preminuća genijalnih ljudi – asimilacija sa božanskim, transcedencija prema Bogu. I tako, ništa ne sme biti obično; ni kuća u kojoj se umire, ni soba, ni krevet. Svaki detalj oko samrtnog odra postaje neprocenjivo bitan, sa posebnim akcentom na usta budućeg pokojnika i konačnu poruku koju će nesrećnik u agoniji poslednjeg naleta božanske genijalnosti ostaviti ljudskoj rasi. Ishod, međutim, često ume da bude potpuno razočaravajući. Jebiga. Smrt naposletku ipak nije ništa inspirativno...

Dogadjaj prilikom kojeg se sirotoj marvi oprasta i sto je debela ko svinja i sto je smrdlliva ko svinja i sto je prljava ko svinja i sto je aljkava ko svinja.

Bog domaćinluka i gostoljubivosti u slovenskoj mitologiji, najčešće prikazan kao čiča u belom ogrtaču i jašući belog konja, s početka uglavnom vezivan za običaje i verovanja u istočnoj Srbiji, odakle se kao zaraza kasnije širi na ostatak Srba i Srbije i stvara pomahnitalo čudovište danas poznato pod terminom ortodoksni srpski domaćin iliti OSD (obavezno brkati sa dijagnozom "opsesivno-servilna-dileja").

Da se ne razumemo pogrešno - gotivan je osećaj kada ugostiš neku dragu osobu i podeliš sa njom trpezu, krov nad glavom, ženu, šta ko ima. Lep je osećaj i kad tebe neko srdačno dočeka u svojoj kući, pa krene da ti ugađa k'o da si doš'o da mu prosiš u razvoju zaostalu ćeru (imena Dobrila)...al' ako sve to pređe granice normale pa ljudi počnu da dižu kredite za Slavu, dečje rođendane, rendom okupljanja, da u kuću zovu daleke rođake, predaleke poznanike i čitače struje samo da bi pred njih izneli pragnje i slanu tortu...e to onda, rođače, ali ič nije gotivno, ma koliko god ta slana torta bila predrkana. A bila je, jeste i biće dokle god postojala pavlaka da joj da njen jedini ukus.

Sve u svemu, istina u celoj priči je da smo mi, savremeni idolopoklonici Radogosta (ili Radegasta, što mu dođe još jedna od brojnih varijacija na njegovo ime), od originalne zamisli "mia casa e su casa" i tradicionalnog dočekivanja putnika-namernika sa hlebom i solju, sekirom i ključem od kuće - gde je svaki od navedenih "ajtema" simbolizovao jedan segment odgovornosti domaćina za pridošlicu - pretvorili ideju gostoljubivosti u ispašu za sopstvenu sujetu...sa svim suplementima za dodatne komplekse, razume se. Jer pred prijatelja a pogotovo pred neprijatelja će se za jedno veče izneti sve iz frižidera i skinuti sve sa tavana, a sutradan će ukućani zobati klot pasulj i tražiti zakrpe za ionako već rupičast kućni budžet.

Samo da se Radogost ne naljuti, zlu ne trebalo.

Svaki put poslije obilnog ručka kod naših baka, što će dotična da vam kaže.

Ko uopšte želi da ima jebenog hrčka? Ozbiljno pitam. Koja je logika iza imanja hrčka kao kućnog ljubimca kad će da ti lipše pre nego stigneš da izgovoriš "Ovo je moj NOVI hrčak"? Jer, u verziji sa hrčkom, narodna pošalica "Taman naučih magarca gladovati, a on potegne pa umre" bi verovatno glasila "Taman NARUČIH hrčka a on potegne pa papke otegne". To mu je otprilike taj neki životni vek...ako te ukenja, razume se.

Ko uopšte želi da drži jebenog hrčka? Hrčke gotive jebena deca jer su retardi i jer, jebiga - hrčak jedna od alternativnih opcija je kada ti keva kaže "Iju, kakav crni ker u kuću, ne dolazi u obzir!" a ćale ti samo uputi čuvar u Aušvicu pogled na i najsuptilniju naznaku eventualnosti da udomite jedno od 7 mačića koje je omacila komšijska mačka, u utorak. Naravno, roditelji vrlo dobro znaju kakvu ulogu treba jedan kućni ljubimac da odigra u odrastanju njihovog poroda - a koja se uglavnom svodi na metaforu njih samih u starosti - te se izbor istog nakon eliminisanja akvarijuma s ribicama ("El su one stvarno od ZLATA kad tolko koštaju, bre?!") i papagaja ("Kenja na sve strane i plaši babu") svodi na pacoliku lopticu krzna koja će svom mladom vlasniku ubrzo napraviti ožiljak na duši koji će on posle čitavog života pokušavati da zaleči.

Ko, bre, želi da se zlopati sa hrčkom?? Ja ne znam kako oni uopšte i prežive u radnji kod prodavaca pre nego ih u kutiji (čitaj: kovčegu) odneseš gajbi i 5h kasnije sahraniš na livadi pored parkinga. Drže ih na aparatima, šta li, pa "drži vodu dok mušterije ne odu", taj neki rad verovatno. Tek - priča se da je mali covpa toliko jebeno osetljiv da kad leptir na Tajlandu zamaše krilima u pravcu zapada, 12h kasnije u Kanadi, jedan "pufnasti član porodice" umre od upale pluća...a jedan otac ucveljenog dečaka ode u šupu, po ašov.

H1N1 je obični, bedni pokušaj (koji je skoro uspeo, ne zato što je pokušaj dobar, nego što se narod prima k'o saučešće) velikih farmaceutskih firmi da uvale naivnom narodu svoje jebene otrove, da ih nazovu "vakcinama", i uzmu pet eura po dozi. Propratne pojave su, između ostalog, to što sada postoji još jedno sredstvo manipulacije širokim narodnim masama (kao da ih već nema i previše) i to što je skrenut fokus sa svetske ekonomske krize (još jedna prevara, ali o njoj ćemo kasnije).
Naime, od običnog, sezonskog gripa SVAKE GODINE umre od 250.000 do 500.000 ljudi. Pa ništa. U Srbiji umru jedan srčani bolesnik i dva šećeraša, i odma' svi nabiju jebene epidemiološke maske na nos. Koliko ljudi godišnje umre od raka? A od AIDS-a? Pa nikom ništa! Samo prave paniku...
A tek one "vakcine"... Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji će da pristanu da budu ušpricani materijom koju je proizvela ista laboratorija ("Bakster") koja je, do pre nekoliko godina, proizvodila antraks. I još će platiti pet eura za to...
Shvatite, "vakcina" vas ne može zaštititi od "gripa" iz dva prosta razloga: to nije vakcina, a i grip ne postoji. Oni će od tog špricanja dobiti lovu, a vi Giljem - Bareov sindrom.
Uključimo i drugu mogućnost (da ne kažete da sam subjektivan):
Recimo, H1N1 postoji. Recimo. Ne bojte se ničega (ako niste astmatičar, šećeraš ili imate srčanih problema). Za vaše dobro, ne vakcinišite se i ne stavljajte epidemiološke maske. Citiraću jednog pametnog čoveka:
"Ja lepo uznem rakiju, čvarci i beli luka, i ne bojim se gripa."
Normalno da Meksikanci i Amerikanci otežu papke, kad ni 'leba ne jedu.
Pogotovo se ne bojte da ćete umreti. Svi ćemo jednog dana. Bitno je kako i zbog čega (ili za koga).
Da zaključim polako: Oterasmo sa ovih prostora i Turke i Švabe (i to Švabe dvaputa) a sada će te iste Švabe da me verglaju u zdrav mozak tako što će da mi prodaju fore o nekom "gripu", i što je još gore, da mi prodaju "vakcinu" protiv toga. E pa neće. Bar meni neće.
NE DAJTE DA VAS LAŽU, RECITE "NE" MASKAMA I "VAKCINAMA", I UŽIVAJTE U ŽIVOTU!!!

Ići u korak s vremenom i ne dopustiti mu da odmakne.

Dobiti bore, išijas i proširene vene, ali ostati aktuelan.
Izvesti ženu u diskoteku iako ste oboje pregurali četrdesetu.
Pičiti kanter sa sinom.
Odvesti unuka na utakmicu i zajedno s njim navijati iz sveg glasa.

Nešto čemu treba težiti.

Obično se koristi ako nekome želite da kažete da to što trenutno radi nema veze s' vezom- naravno u blažoj varijanti. Ukoliko "wannabe" gitaristi čuju ovako nešto upućeno njihovoj malenkosti ne bi bilo loše da razmisle o promeni profesije.

Pišač uz vetar koji se ne asimiluje sa većinom i uvek bojkotuje ono što široke narodne mase, iz ljubavi, ili straha veličaju.

Dok su svi nosili štafetu, on je cepao crvene marame, a danas kad se krsti i Kurta i Murta, on neće ni koljivo na slavi da okusi.

Pavle od milošte. Ali to mora da bude zajeban tip, inače bi ga zvali Paki.

Jedenje nečega u velikim količinama i velikom brzinom, sa velikim apetitom, poput izbeglice iz Somalije.

Hamburger u McDonald's-u

Nešto što te jebe celog života. Glavni razlog crvenog dupeta i žuljeva na rukama. U poznim godinama i razlog za mržnju ukućana. Ultimativni zajeb koji je ovaj život smislio za običnog smrtnika.