U situacijama kad neko proslavlja nešto što tebi sigurno ne ide na ruku ili ti je krivo zbog toga, pa pokušavajući da pokvariš zadovoljstvo toj osobi, uskače treća osoba koja će ti sa ovom rečenicom poručiti da iskuliraš i prihvatiš to.
2:2 Pes 2013, minut 90
1. Ajde idiote trči pa crnčuga si za to si i stvoren a ti ni to ne možeš, a jebem ti sunce! Ajde bar sam korner dobio...
2. A što mrzim ove kornere.
1. TOOOOOOO! Oleee! Hahahaha TRIII, DVAAAAAA!
2. Ajde marš uvek isto. Imaš sreće i gotovo. Ma daj beži.
3. De ćuti Lazare, ne uskraćuj mu zadovoljstvo. Pa skoro ga uvek pobediš. On sad pobedio i ti odmah planuo.
1. Kekeke, pobedio sam teee!
2. Idi u kurac.
Magična reč- oslobađa bilo kakvog rada u kući
ĆALE (radi nešto ) : Gde je onaj mali,nek izađe napolje da mi pomogne ovo da završim?
KEVA : U sobi je
ĆALE : Šta radi,zovi ga da izađe
....u međuvremenu
....keva mi prenosi razgovor koji sam već slučajno čuo dok sam nameštao formaciju u pes-u....
....izlazim napolje
- Ćale( nervozan ) : Gde si ti,šta radiš?!
- Moja malenkost : Evo ništa,učim nešto
- Ćale : E dobro,ako učiš onda ništa...
Pošto si već u drugom polugodištu šestog razreda, vreme je da pokažeš da će ćeš od tunjavog dečačića izrasti u glavu kuće kakve nigde nema. To što si glavat ti neće obezbediti lavor s vodom toplom kako treba - ne! Ti već sada moraš da se oblikuješ, da shvatiš za koga navijaš, šta navijaš, kome ćeš da daš po pičoki jer te je pogrešno pogledao, a pride ćeš početi da se brijaš. Jer, što pre počneš da se brijaš ima da ti brže i više raste dlaka, a to će značiti da si mator, ali ne mator kao Mićunović, već si mator kao baja pravi. Uz malo sreće ima da te zovu "Knindža". Priznaj, matori, kako to moćno zvuči - "Knindža! Nadimak od koga momci pune gaće, a ženske ih vlaže i to samo ako im prethodno nisu spale.
To je najlepši period školskih dana, kada shvatiš da ima peska na kome svi možemo da se igramo, ali je fora da se nekome to zabrani ili da mu barem uvaljaš facu u isti. Ili kada noću, u svom kraju, zapališ sa pajtašima prvu pljugu i popiješ prvi deci' piva, pa si pijan, glasan i to moraš da ponoviš narednih dvadeset puta, da svi zapamte.
Pa, onda bežanje sa časova bez razloga, dolazak na fizičko bez opreme, učenje pogrešne pesmice za časove srpskoga jezika i književnosti. Bojkotuješ žu-žu na rođendanima i ne piješ ništa sem pola-pola (pola crni, pola žuti sok). Majku zoveš "keva", a ćaletu se obraćaš po imenu i to samo kada on nije u prostoriji. Svi te smaraju bez ikakvog razloga. Kažeš da je "FIFA" bolja nego "PES", jer - što da ne?
O, kako je lepo kada pubertet te udari, sve postaje moguće, pa i ono nemoguće. Mogu da te hejtuju, ali ne i da te hejtuju i tako te munje!
Veoma dobro i istinito poređenje vezano za neki nedovoljno kvalitetan predmet koji je sklon kvarovima. Kineski skuter je samo jedna od stvari koje služe kao tipičan simbol kratkotrajnosti i isteka kvalitetnog rada pojedinih stvari, jer sve što Čajnezi naprave teško da može da pregura tri meseca od datuma proizvodnje, pa čak iako je taj predmet potpuno nekorišćen.
-Matori, jel važi onda danas jedna partija PES-a kod tebe ili da idem da šetam kučiće s tetkom?
-Možeš već da kreneš, komp mi ne radi, mislim da mu riknulo napajanje...
-Pa jebem ga ja, proše nedelje ti je otiš'o kuler, pre dva meseca si morao da ga reinstaliraš, a matična ploča ti je verujem na izdisaju... Komp ti se bre kvari češćše nego kineski skuteri... Skrpi koji dinar pa kupi jače kućište...
Uletiš u prazan stan, sa devojkom, prepaljen ti, prepaljena ona... Odmah sa vrata počinje vodjenje ljubavi, koje se pruža niz hodnik, bacate stvari po podu, pa u kupatilu, usput rušite sve što ima na veš mašini i na policima, onako divljački, nastavljate u kuhinji, dnevnoj sobi, spavaćoj sobi matoraca, vašoj sobi... Svuda gomila stvari razbacanih po podu, plafonu, nešto je i razbijeno, ali to uopšte ne kontaš, zna se šta je važno. Sve to što je ostalo za vama je rusvaj.
E, kurac je to rusvaj!
Kada imaš prazan stan, a nemaš devojku, pa ti dolete ortaci i odmah sa vrata počnu da prave svinjac i lom. Donesu piva, hrane, grickalica, dzojstike, pa se piči PES i gleda fudbal, smeće se baca po celom stanu, svakog boli uvo. Usput zna i da se zamota nešto... Tako razbucani od alkohola i još po nečega, savršenog bolenja kurca za sve što se dešava na planeti, uživaš gledajući svinjac koji je napravljane, tj ni ne kontaš da ga ima, utoneš u san, zajedno sa ortacima koji su tuda negde, razbacani po podu i nameštaju takodje zaspali.
Ujutru kad se probudiš i to prvo što ugledaš, haos, smeće, polomljene čaše, ortake kako grcaju po podu, stan koji ne možeš da prepoznaš.. e to je rusvaj!
Ono prvo je idila.
Igra sa učesnicima koji imaju premalo energije za aktiviranje bilo kojih mišića osim onih na očnim jabučicama. Igra je vrlo jasna: Baca se pogled i ko dalje baci- pobedio je.
Joca i Žile bleje na nekoj zgradi. U pozadini Slavica Ćukteraš.
Joca: Brate ajmo na po pivo!
Žile: Mrš u kurac bre Joco, nema šanse sve me boli.
Joca: Ajde oćemo PES?
Žile: Ćuti bre tu čoveče nemam snage da se mrdnem.
Joca: Oćemo bacanje pogleda u pivo?
Žile: Ajd.
Joca:(Baca pogled) Ona bandera druga od nas.
Žile:(Baca pogled) Soliter! KUPUJ PIVO! KUPUJ PIVO!
Joca: Jebem ti i igru i drvo i soliter i Slavicu Ćukteraš i Vesnu Trivalić...
Kaže se za lika čija je svaka riba imala brkove, dva metra visine i dovoljno snage da iščupa domaćeg političara iz bulje stranog investitora.
-Što ti i Lemi niste juče došli na PES?
-Brate, opet je našao "devojku".
-Je li? A kakvu?
-Ma znaš, njemu je svaka ka' Njegoš. Šta 'š kad je čovek poreklom iz Crne Gore pa voli malo "krupnije" ženske.
-Dobro, ali što ti nisi došao?
-Ćuti brate, juče sam sa Ćomijem komentarisao njene brkove, a ona nas čula pa sam morao ceo dan da se krijem u kući da me ne ispresavija. Danas otišla kod rodbine u Hercegovinu pa mogu da izađem na ulicu.
-Boli te kurac, ako naiđe, samo se pravi mrtav. He he.
Pokazuje nam unutrašnju vrednost čoveka, koje naravno nema, jer njega čini jedino tanak sloj postojanosti koji je u ovom slučaju sama ljuska. Shodno tome nije važno ono što je spolja, važno je ono što je unutra!
Medjutim, često se dešava da i mi sami postanemo ljuske u nekim trenucima:
-Igra se PES, 89. minut, 1-1, imam jedan na jedan sa golmanom a ja pokušavam da lobujem, umesto da dodam igraču koji je slobodan, odradim prten gol i ispadnem ljuska prema protivniku ja ispadnem ljuska prema sebi!
-Kažem da će Real doći iz dvojke u keca a ne odigram naravno.... LJUSKA!
Matematičko takmičenje na kojem pravo učešća imaju osnovci i srednjoškolci svih uzrasta. Može se prijaviti ko želi, nezavisno od ocene iz matiške, te je idealna prilika da se u ovim plemenitim, moždano-napornim veštinama oprobaju i oni kojima mata nije jača strana (mali Randu i njegov tata). Ako se ima u vidu i to da su svi takmičari toga dana oslobođeni nastave, lako se da zaključiti zašto je Misliša jedan od najradosnijih ''praznika'' brojnih škola širom Srbije.
Izrazom iz naslova lezilebovići i probisveti krste kapacitete, decu koja šure matu na ovom i drugim takmičenjima, korenuju do zilion i čine kojekakve druge, nama smrtnicima nepotrebne mozgolomije.
- Gde ćeš?
- Kući.
- Kako kad imamo bios pa fizičko?
- Iš'o sam na Mislišu hehe. Test bio u fazonu Milionera, zaokruživao sam na eci peci pec... Odoh sad kući na partiju PES-a, pozz luzeru!
__________________________________________________________________________
:Hodnik škole:
- Alo, Misliša, mrdaj da prođem, šta si se ukipio!?
- Mislim ti ja malo mamu u pičku!
- :GULP!: Pa nemoj Stevčo molim te, drugari smo, nemoj katemolimAAAAAAAAAA
Glagol čije značenje je usko povezano sa kontekstom rečenice u kojoj se koristi i društvom u kojem je izgovoren.
Peglati = termički obradjivati tkaninu posle pranja:
Majka: "Šta radiš sine?"
Ja: "Peglam!"
Majka ispušta zvuk koji podseća na orka sa strelom u grlu: "Krklj!"Peglati = abortirati govna, povraćati:
Ortak: "Ša raiš bratee?"
Ja: "(onomatopeja povraćanja)Peglam!(onomatopeja povraćanja)"
Ortak: "Auuuu pa rekoh ti da ne piješ šljivu posle vodke!"Peglati = fizički razmeniti argumente:
Ortak: "Auuuu na šta ličiš! Šta bi?!"
Ja: "Ma pusti, opeglaše me neki navijači, ne mogu usta da otvorim..."Peglati = igrati igricu
Ortak: "Brate bani da peglamo pes!"
Ja: "Ae! Ali opeglaću te, posle ćeš da se ljutiš..."
Ideje koje se radjaju u coveku prilikom dolaska nove godine..jer je to najbolji momenat da se krene od 0 i da se iskorene neke ruzne navike koje posedujemo i koje smo praktikovali cele prosle godine a boga mi i celi svoj zivot...tako da nam na pemet padaju razne pozitivne stvari i uocavamo milion nekih gresaka na koje cemo teziti da ih ispravimo...Naravno sve nas to drzi do 10 januara...kada se otreznimo...i pomislimo "kakva sam ja ona sranja lupetao o promenama"
1.Dosta sranja sa faxom od 2 januara sedam da ucim da spicim to sranje za 6 meseci i da se zaposlim...
2.Necu vise preterivati u picu,redukovacu druzenje sa ekpom...nece biti lako al moram biti jak...
3.Dosta vise zdranja pecenja,pilecih ,karadjordjevih i beckih snicli..samo zadrava hrana..
4.Krecem na sportske manifestacije znaci fudbalica,basket,bazen non-stop
5.Uclanicu se u teretanu,moram da povedem racuna o izgledu...
6.Prestacu da pusim i pijem kafu..
7.Svaki dan ustajanje u 9 ni minut duze...
8.Necu vise igrati Pes jer sam prerastao to...
Vremenski period,iscekivan tokom cele nedelje...Pruza toliko mogucnosti da dok se odlucimo za najbolju,prodje.A kad prodje,shvatimo koliko smo je bedno utrosili...
Nedelja popodne,razmisljam...
Mogla bi sa ortacima na basket...Ili bolje fudbal...Ma jok,kisa ce...Bolje PES...Ili sa ortakinjama do kafica...Ma jok,ostaje mi se gajbi...Upalim tv,nema nista,po obicaju...Mozda i krenem da ucim danas,evo,za 5 min..i tako u nedogled,od izlazenja odustanem,ucenje odlazem,vrtim sve kanale dok mi se zenice ne rastope,pa potamanim sve jestivo,i na kraju se zavalim u stolicu i ukljucim net...I tako se nedelje vrte u krug,a za svaku sledecu imamo NEVIDJENI PLAN !
Čotanje je (pomalo zaboravljeni) izraz koji služi za iskazivanje apsolutne dominacije nad protivnikom u odredjenoj disciplini.
Kada mu se najebeš keve metodom kurac-u-dupe, kada svojom igrom izazoveš osećaj penetracije kod protivnika, kada ga pošalješ u onaj kutak mozga gde u isto vreme oseća stid, bes, poniženje i nemoć da sastavi neki valjan argument za svoj poraz, kada poželi daseobesi od sramote, onda, i samo onda smeš da kažeš da si očotao nekog.
- 'Oćemo dopičimo neki PES, m?
- Kako ti ne dosadi da te derem redovno?
- 'Ajde, 'ajde ne kenjaj...: 15 minuta psovanja, kletvi, žalbi i teorija zavere kasnije:
- Op, 8:0... Jel ti bilo dosta, ili ćeš da te čotam još malo?
- Sledeću uzimam City, nije mi bila dobra taktika malopre, dobijam te sad.
- Moguće... Daj bre brate, žao mi te, pa nije hrišćanski da te jebem više ovako... Kazniće me bog.
- 'Ajde, 'ajde, ne kenjaj.
Znam da vam na prvi pogled ove dve stvari ne idu zajedno, ali ne menjajte kanal i sve će vam biti jasno.
Nasmejana uličarka je osoba ženskog pola koja uvek, podvlačim uvek, ide nasmejana ulicom. I kad ide u prodavnicu, na posao, u grad, na svadbu ili sahranu. Svejedno je. Njenu sreću niko ne može pokvariti. Ako metodama Ilije Čvorovića dublje uđemo u polemiku ovog problema, postavićemo neke pretpostavke, i možda ćemo biti bliži odgovoru na pitanje zašto se ta dama smeje. Moguće da svakog meseca svom partneru plaća troškove amortizacije. Pretpostavimo da je psihički bolesnik, ali nije, njeni prijatelji kažu da je ona totalno normalna osoba. Probajmo dalje. Da nije možda pročitala u Blic Ženi članak da treba da se smeje svakodnevno, posebno dok šeta gradom, i da će tako zaustaviti bore. Pored svega zapitajmo se da joj ova zemlja nije toliko lepa, i ljudi u njoj tako prijatni, pa im se zbog toga zagonetno smeška. Možemo ovako nabrajati do prekosutra, ali nikada nećemo otkriti tačan uzrok njene nemerljive sreće dok šeta ulicom.
Nasmejani uličar je isto ovo, samo što ima karu u gaćama. On se smeje i ako ceo dan gubi na PES-u, i ako ide po vodu kada gubi basket čak i kada zatekne ženu sa drugim. Pošto se Ilija Čvorović potrošio u analiziranju uličarke, ovaj muški primerak će probati da raskrinka drug Đura: On ide i ima osmeh od uva do uva. Možda je srećan zato što je u ranu zoru nešto upecao na reci. Moguće je da i on ima kurac kod kuće koji ga stalno uveseljava, a ipak u tom slučaku kopira uličarku. To implicira da je on peder, a zašto pederi ne mogu biti srećni. Oni vide širi spektar boja. Oni znaju šta je šerpa-plava. Kada vidiš tim očima i duga ti je lepša, pa se možda kliberiš ulicom zamišljajući dugu. I drug Đura se umorio a nije saznao tačan razlog nenormalnog smejanja ovakvih osoba. Odjavljuje se. Orao pao
- Brate ona Maja je vrh riba, mnogo mi se sviđa!
- Sve to stoji, sise, dupe za 10. Ali ona mi nekako zalađeno izgleda, stalno se smeje kada ide ulicom!
- I za to si u pravu, prava je nasmejana uličarka!
Pulen čuvene i nadasve poštovane familije Rac, perspektivni sin Šipua, a unuk Gokua.
Nakon godinu dana provedenih u fabrici pločastih materijala u Kuala Lumpuru, gde je dogurao do radnog mesta koordinatora za iverično-šperpločni mastering, vraća se u rodni Sišikaru na Osaki. Na svoj deseti rođendan, pronalazi u zapećku porodične kuće prašnjavi album sa fotografijama iz kog saznaje da mu je otac bio vrhunski fudbaler i odlučuje da se oproba u istome sportu.
Odlazi na imanje svoga djeda, Gokua, trenutno visoko produktivnog neofeudalnog vlastelina i uživaoca halucenog pirinća, gde ga ovaj podučava naredne dve godine. Kao finalni ispit, Mlatiku pred saborom Ujedinjenih Čokerista izvodi diplomski šut - takozvani Šuriketo-Mavaši-Kapa-Lambda lob i dobija umesto diplome hromirani kantar i mapu Beograda sa ucrtanom Kvantaškom Pijacom, Mirijevskom i Kalenić pijacom i Zelenjakom uz poruku da tamo vaga papriku baburu i bostan dok ne sakupi dovoljno para za modrozelene Diadora kopačke - drevni spisi Master Kitojaho Gedanbarai-ja govore da su one preduslov za internacionalnu slavu.
Šest godina trebalo mu je za taj poduhvat, te kreće na probne treninge u svim cenjenim evropskim klubovima, poput Omladinskog fudbalskog kluba Fap, Intera i sličnih, naravno, uz talične kopačke. Ipak, sudbina ga šalje u Danski ''Mlitjoland'' gde se zaljubljuje u izraelsku emigrantkinju kojoj je napravio i četvero dece, buduću radnu snagu porodičnog fast-fuda. Preko dana, uspešan je na utakmicama, čak dovodi svoj klub u Liku Šampiona gde poentira dvaput po utakmici i potpisuje ugovor za sliku naslovnicu PES-a.
Tri godine kasnije, par gospodina upada mu u stan opremljen u slobodnom grčko-rimskom stilu, krade mu talične kopačke, obveznice stare devizne štednje i nešto tozle. Mlatiku pada u depresiju, bataljuje sport, ženi cepa papire, a dece se odriče putem teleteksta. Postaje nesposoban za sve u životu i ne uspeva da zaradi ijedan novi dinar. Vreme provodi na utakmicama petlića, gde nabeđuje očeve da im deca veze nemaju.
-Ćale, je l' bi mogo da mi daš, paa, 170 evra? Najk izbacio šuškave gilje, znaš kake su, taman si reko da se uljudim za onu svadbu u nedelju.
-Sine, mojne si mlatikurac, idi zaradi pare pa kupuj te šatlove.
Nadrealna, kafkijanska situacija. Zalutao u traganju za određenim; pogubljen u moru podataka i informacija. Izgubljen u potrazi za stazom koja vodi do cilja, uspeha i krune. Jednostavno, samoubistvo zbog nestale karte za izlaz iz zatvora. Situacija bez izlaza. Kao kad Pipin i Meri ulaze u prašumu Fangorn, samo što ovde nema Enta da te spase. Ili kad Neša Galija slučajno objavi da voli kobas u rču, pa posle to ne može da povuče. Ispeci pa reci, Nešo!
Zanimljivo je da će se uvek, ali uvek, naći pametnjakovič koji će vas ispravljati i ukazivati vam na greške postavljajući sebe u sitaciju u kojoj ste vi. 'Moglo je ovako' , 'Kako nisi razmišljao, i onako je moglo!' , jer jelte, valjda on zna.
'A budalo, mogao si uzeti balon neki, staviti na kurac i jebati, jebeš kondom... Pa šta ako je kruva, šta ako ima bolest?!'
-Gde ćeš uveče?
-Kući.
-Što?
-Ne smem ni u jedan fićka.
-Haha, kakve su to fore?
-Jesi luuud? Jebeni sam štakor u lavirintu. U kavanu 'Kod Žike' ne smem, imam duga kršine. Ako odemo u diskoteku, onu 'Fontanu' , tamo je Milena sa burazerom.
-Pa prebićemo ga, šta ako si okačio na net snimak kad ti ga puši?
-Ma beži, mafijaš neki.
-A u 'Pablik'?
-E tamo je Zoran, sigurno, večito je za šankom, a uzeo sam mu džojstik za PES, meni se sjebao i sad ga izbegavam.
-E jebaj ga, baš si štakor u lavirintu. Ja bi' pio kući!
-PA TI PIJ!
Sinković koji i od najgrđe sedeljke napravi lom parti.
-Jao brate, propade mi žurka. Vidi ovo, DJ mi pušta neke kancone, ribe se grupisale na terasi, ona petorica igraju PES u WC-u, Rajko, Sima i Dragiša slušaju Sinana na mobilnom, ekipa iz Smedereva čita Novosti od juče, ode sve u kurac. A taman mi ćale i keva zapalili na plac posle šest meseci. Koji sam ja baksuz.
-Ma daj bre, zovi Sinišu Gedoru, ima sve da ih digne na noge.
-Ma gde Sinišu, si lud? On sluša neki gruzijski rep, sjebaće nam žurku.
-Nema šanse, Siniša ti je za žurke kao Nada Topčagić, za pola sata će da bude lom žurka.
Koristi se kad hocemo da kazemo da nesto nismo mogli da uradimo kako treba,odnosno kad lice A ne moze da ostvari odredjeni cilj.
Mile: E matori,kako bilo u subotu,jel imalo sta?
Slavko: Ma braaate,sta da ti pricam,ja se u petak otkinuo,sutradan nisam mogo da opepelim,samo supice i ladnu vodu ceo dan.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Mile: Crni,sta uradio Jankela onomad?
Crni: Ma kuuraac brale,nije mogo da opepeli...jebo mu je onaj kevu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Mile: KaaAaako je Slavkoni,sta ima? Cujem pokid'o te Crni u PES-u juce,kao svinja mrsan dzak..
Slavko: Sta? On mene? Sine,si ti normalan? Nije bre mogo da opepeli ..
Sportisti koji kao kakvi fantomi ogrnuti velom misterije izviru niotkuda k'o pečurke posle kiše i u veoma kratkom roku za njih zna svako od 7 do 107.
Ko je baja, okle je doš'o - to niko ne zna, možda tek poneki tvrdokorni sportski pratilac. Tip igrača za koga ni baba Vanga nije mogla predvideti da će uspeti u životu, njegov tok karijere ni sam crème de la crème sportskih stručnjaka nije u stanju da isprati (izuzev Ace Informacije koji zna igračevu lozu napamet, ili bar do kurđupa i kurlebala).
Uzmimo kao primer fudbalere - danas peru šolje u trećeligašu, sutra pevaju nacionalnu himnu. Prekosutra ih otkupljuje jači prvoligaš i voila!, njihove sveže obrijane face i pederske čirokane počinju da sevaju sa bilborda.
Nevolja je u tome što većina likova koji sporadično prate fudbal ne stiže da pohvata sva ta nova imena na sceni, i onda obično nastaje piš živi.
Tamo negde 2012.
1: Odigraću na Tobdžije, imaju jaku odbranu, igra im i Kosilni večeras...
2: Ko bre?
1: Kosijelni, onaj baća što je do skoro igrao po francuskim drugoligašima...
2: Nikad čuo za tog Kosilija, 'el ima veze sa onim šamponom za bebe?
1: Ne baš. Sa druge strane, za Plavce nastupa oporavljeni Azpiliketa.
2: 'El to neki recept meksičke kuhinje? Ispod kog kamena se taj nesrećnik krio?
3: Kakoe, družino, vidim gledaće se fudbal. U, do jaja, volim Čelsi. 'De je Zola, jel im igra on? Onaj Lampard je mlada nada, treba mu veća minutaža, jebe kevu na PES četvorci...
Vreme kad nam se rade poslovi koje redovno odbijamo ili pokusavamo da eskiviramo.
april.
Keva: sine, idi molim te do prodavnice zafalilo mi nešto. Daću ti i za kocu.
stud (igra PES): au kevo, gde me sad nađe vidiš da moram da učim, ali ponesi tu kocu, taman da napravi pauzu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
student nervozno okreće stranice, briše znoj sa čela, gleda u kalendar: kevo je l' treba da se ode do prodavnice?
keva: ne
stud: a je l' treba da bacim đubre?
keva: ne
stud: a ima li išta što mogu da uradim?
keva: sine, samo se ti opusti i uči, ljubi te majka ...
