Uhvaćen na delu (u veoma neprijatnom ili nedvosmislenom položaju)

Geslo koje jedino važi u zemlji Srbiji.
Jebiga, u eri opšte besparice, nezaposlenosti, nikakve perspektive, u srpskim domovima svađe su toliko normalna i svakodnevna pojava da čak ni provereni bonus penis ne može da obezbedi mir duže od pet minuta nakon orgazma.
Ali, kada Nole dere Nadala u finalu Grend slema...

Kad se student uhvati za komp ili internet.
Još 6 sati do kolokvijuma...pravis pauzu od "5" minuta da se opustis i promajes po netu, međutim, zver te uzima pod svoje i ne odvajaš se od kompa...

Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.

E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne?
Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.

Jedna od najvećih misterija mog detinjstva, navodno profesor fizičkog na taj način broji broj ponavljanja određene vežbe, mada ja i danas mislim da samo lupeta neke brojeve nasumično..

Roditeljska preosetljivost na tišinu.

Situacija u kojoj sudija nakon greškom dosuđenog jedanaesterca za gostujuću ekipu domaćem timu priznaje gol postignut iz očiglednog ofsajda samo pet minuta kasnije. Sve to on, naravno, ne čini da bi ispravio grešku i zadovoljio pravdu, već da bi nakon susreta sebi osigurao prase, pivo i bezbjedan odlazak kući.

Reći roditeljima da je Bane dobio keca, a ti peticu, iako je Bane takođe dobio pet. Ali, kada dobri Bane omane, ocena vredi više.

Ili čitanje ukoso, tehnika kojoj pribegavaju studenti kada ispitnom roku dođe pet do dvanaest. Ne odlikuje se velikim procentom prolaznosti, ali nadjebava tradiconalne metode u brzini.

Jedino dete koje poveruje da ce svi biti golman po 5 minuta

Ima isti rok kao i ona stara.Oko 5 minuta.

Ono za šta je tvom dedi trebalo ceo život, reći će tvom ocu za pet minuta, otac će tebi reći svoje i dedino pa će ti deda ponovo reći svoje zato što misli da mu je sin dileja.

Svi crkavaju u isto vreme, bez obzira na to kad si ih kupio. Nebitno da li je to bilo pre pet ili deset godina, ali će se pokvariti skoro isti dan. Ovo se najčešće javlja po isteku garancije jednog od aparata, pa se onda prenosi na ostale.

Čovek koji, kad treba pare da pozajmi, u nanosekundi automatski kreće da nabraja za šta sve njemu trebaju te pare u narednom periodu. Od pozajmice ni go kurac, a vi ste upravo utrošili dragocenih pet do deset minuta slušajući ga, umesto da tražite nekog ko će možda imati tu sumu na zajam.

Kad Sanderlend protiv Lidsa vodi sa 2:0 do 87. minuta a onda im ovi za 3 minuta daju 3 gola, eto to vam je fudbal!

Opsti naziv za izlaske.
Ucestala fraza kada se ide u setnju ili nocni izlazak, cak i ako zivite u gradu,ili 2 minuta od diskoteke.

Vremenski period koji može trajati od 30 do 60, a ponekad i do 75 minuta. Priča se da postoje slučajevi kada je jedan takav odlazak tamo gde i car ide sam trajao i čitavih 128 minuta, ali to nije potvrđeno.

Naime, mnogi pušači, kao i drugi ovisnici o kofeinu, vole svoju jutarnju dozu, jerbo je dobra za pročišćenje stomaka i skidanje jedne stavke sa liste dnevnih obaveza (a i lakše je kad vas ne pritera u gostima kod ortaka ili ne-daj-bože na poslu), nego i ide uz cigaretu.

No, ne lezi vraže, konzument nikotinsko-kofeinski, nije čestito ni gutalj uzeo, a prazan stomak je detektovao dolazak pogurne tekućine i odlučio je da iznese stvari na čistac. Za našeg konzumenta to je već sve rutina. Prvo odnosi šolju sa kafom, pikslu, paklicu sa cigaretama i upalajč u kupatilo/toalet i stavlja ih na veš mašinu. Potom odlazi u svoju sobu i uzima nasumično tri broja "CKM"-a (ako je muško) ili "Lepote i zdravlja" (ako je žensko) i odlazi da zauzme svoje mesto na pijedastalu oslobođenja od stomačnih muka.

Tu se lepo smesti, zauzme položaj koji najviše odgovara, zapali pljugu, stavi je na pikslu, srkne kafu i počne sa listanjem. I to sve traje ne dok se ne završi misija predviđena planom i programom, nego dok se ne popije cela kafa. Sad, neki ljudi kafu piju lagano, onako, gustiraju je sa merakom jer im je to gušt, neki je popiju brzo, ali svi oni barem još jedan nikotinski štapić posle ispijanja kafe ispuše.

Ako ima više od jednog ukućana, elektricitet visi u vazduhu i samo se čeka ko će prvi da pukne i da psuje sve redom. Ako domaćinstvo broji samo jednog člana, pa situacija je relativno mirna.

Samo da napomenem da većina njih ponese svoje mobilne telefone sa sobom, ali oni koji ih ne ponesu ne padaju u vatru što im oni zvone. To je njihov trenutak i ništa im ga neće upropastiti.

Uobičajena slika na pružnim prelazima kada železničari spuste rampu 5 minuta pre nego što voz naiđe i podignu je 5 minuta nakon njegovog prolaska.

Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.