Ljudi koji su 24h dnevno uključeni na fejsbuku ili sličnim mrežama.
- Ajd' pitaj Jocinu babu da idemo na basket!
- Gde da je nadjem sad?
- Ma na fejsu brate, ona je kao test servis na skajpu!
- Kako to misliš?
- Ma po ceo dan je online!
Napaljene Višnja, Jagoda, Dunja i Malina. Na gomili, spremne za konzumaciju.
-Brate, njih četiri pijane, naložene kao keruše, valjaju se po podu i viču ''Mi smo tvoja oćna salata, daj nam tvoj šlag'', a ja ne znam gde ću. Znači lu-di-lo!
-A kad si se probudio, ti pao sa kreveta, a?
Jesti u stojećem položaju.
Baba : sedi bre dete nem'o da jedeš tako s' nogu , 'raniš đavola , sedi i jedi će stigneš di si poš'o .
Zakletva koja se daje nakon prve romantične noći sa novim dečkom koji, jelte, ima mali kurac. Ali, baš mali.
Kure-mure...
Dušanka (54): I, pričaj bre, šta bilo?
Nikolina (22): Kako je Dalibor samo pažljiv i nežan... ah, kakva prelepa noć... još smo potrefili i mesečinu...
Dušanka (54): Ma, pile tetkino, pričaj... neki šamar ovo-ono...
Nikolina (22): Oh, majngot tetka. Soba je bila posuta crvenim ružama, gerberima i hrizantemama, a bilo je jedno i 15-16 mirišljavih sveća, a saten je bio roze, muzika sa festivala ''Medena srca''...
Dušanka (54): E, horti kultura me ne interesuje, kak'i mu je alat?
Nikolina (22): Iju tetka, kako si perverzna, hihih... pa ono, mislim...
Dušanka (54):Aha... :razmišlja u sebi: E, moja deco, cccc, kad bi ste vi znali kako jebe moj čo'ek i kakvu močugu ima, ne bi ste vi puštili sveće da gore za džaba, nego vosak malo da kaplje na telo da ti da žišku da poludiš, pa kad te pljusne po guzicu il' lupi sa kocem za paradajz... a uz sve to piči Mašinka Lukić... eee, kad se samo setim, pa ono jedared u njivče...
Nikolina (22): Posle smo se istuširali i ... tetka.... tetka... vadi ruku iz gaća dok ti pričam.
Je sinonim za seosku prodavnicu ispred koje se okupljaju seljaci radi alkoholisanja i razglabanja o dnevnim i drugim događajima, naziv ostao iz posleratnog perioda zadrugarstva u selima, zadruge su bile jedino mesto u selu gde je moglo nešto da se kupi, mada je obično bilo samo nekoliko artikla u njima. Obično se na rafu pored šećera nalazili ekseri ili sapun i sveće i to je obično činilo 50 % asortimana.
A:Milojko di si pošo?
B:Idem do zadruge da razmotrim nešta sa Stanojka.
A:Ću pođem i ja da razmatramo, ja častim.
Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.
Ako staviš bananu u DVD čitač, sa željom da je pošalješ online drugoj osobi, i ako ta osoba primi tu babanu (na neki, čudni, nedokučivi, imaginarni način, ali recimo ostvariv), ta banana će u prijemnom DVD-u biti skljačkana i moći će da se jede samo kašičicom.
Izraz koji se koristi za opis konobarice u kafiću i to ne zbog svoje iznimne ljepote, niti zbog svoje besprijekorne čednosti, nego zato što se ukazuje svakih 100 godina jednom i to baš u trenutcima kad ju hitno trebaš.
- ma di je ona mala da naručimo po još jednu rundu?!!
- mala je ko Gospa - ukazuje se svakih 100 godina!!
Najčešće seksualno zlostavljan insekt od strane ljudi koji žive u Dalmaciji.
-Ta svica mu jeben Mate - a 'di si poša vanka s tim pjatom pomidora iz kužine - lipo san ti reka' da ćeš mi svu pituru sa šaluzina ušporkati, beštijo!
Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.
-Jeli bre, jesi video Maju na netu, od srednje škole se promenila kao kurs evra, lepa kao andjeo, ja se zaprepastio kad sam je našao online??
-Ma video sam, al džabalesku kad nema slike sa mora...
-I to što kažeš...
Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.
Ruralni izraz za orgije.
- Di se Mar'ca i An'ca izgub'le?
- Tami izad sijena.
- Ev' ih. Neš su sjajne.
- To je nova kura' krema od mećave.
Nepresušan izvor narodnih umotvorina,mudrosti i medicine...
Lik 1: A, brate, ne mogu da verujem da mi je dala keca ona iz psihologije... Prsla žena!
Lik 2: Slušaj ovako, u mom selu se kaže "sedi 'di si, jer kaki si ni za 'di si nisi"!
Lik 1: Šta, molim?!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Lik 1: U, al' me nerviraju ove bradavice, kako bi ih iseko sve, mamu im...
Lik 2: Neee, ni slučajno! U mom selu ljudi kažu da treba da ideš do potoka, uzmeš jedan crveni kamen, protrljaš ga na mestu gde su ti bradavice, pomaziš medveda, polomiš mački nogu, okreneš se tri puta oko svoje ose vičući jebao sam kravu i ujutru, kad se probudiš sve će da nestane...
Lik 1: Kakva se vutra koristi u tvom selu?
Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?
Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar
Definicija je napisana za Mizantrophy II
Likovi, koji, kad ne bi mlatili rukama u toku konverzacije, pomislio bi da imaju govornu manu!
Che cazzo? Le chiedo quindi, che cazzo di tua madre? (naravno ovo zvuci malo suptilnije nego na nasem jeziku)
Opis ranoranioca zbog koga petao stekne kompleks niže vrednosti.
-Mileva lež' dole, di si pošla?
-Da naranim živinu i budim petla da kukuriče!
-Ponesi mu šećer i vodu da ga povrneš, kad te vidi tako raščupanu!
Sijalica
"Turi be neku trepetljiku u ovaj tvoj dvor, ce padnem, ce se raspucim."
"Di, bre, komsike, s'm bi struju da arcis, a i k'svetni gosti po noc ne dolaziv."
Banatski izraz,nadimak za krajnje neurednog,prljavog čoveka.
Đokica:"Babo,babo idem ja malo "ucentar"!
Baba(Otac):"Di ćeš taki,skrnjo skrnjavi,kad te vididu žemske sve ćedu pobeći"!
Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.
Komšija: i tako jasjebem kompjuter i zovem onog Đoku dami ga popravi i on... bla, bla, bla, bling, truć, brblj, brblj...
Ja: aha, dobro, dobro, šta ćeš, jebiga... e, 'ajde da te ne zadržavam (pružam ruku da se pozdravim)
Komšija: aha, dobro... e, a znaš šta mi je još uradio, brblj, brblj, bla, bla...
Ja (u sebi): daj, šupičku materinu više...
Priloška odredba za mesto i jedan od najstarijih putokaza.
Kako ne znaš di je market, idi samo pravo tamo i onda na onoj raskrsnici kad oćeš na groblje odma tu.
Dietrich Buxtehude (1637-1707)
Dansko - Nemački kompozitor i orguljaš o kome se danas, na žalost, veoma malo zna.
Pretpostavlja se da je rođen u Helsingborgu, sada švedskom gradu južne pokrajine Skåne, koji je tada pripadao Danskoj.
Po nekim podacima samo 280 njegovih dela je preživelo do danas.
Imao je toliko snažan uticaj na Johana Sebastiana Bacha da je ovaj 1705. godine, sa svojih 20 godina, prešao oko 400Km peške iz Arstadt-a u Lübeck, da bi čuo gospodina Buxtehudea kako svira i da bi nešto naučio.
U to vreme mesto na kome je radio Dietrich je bilo veoma dobar posao i mnogi su želeli da ga naslede. Međutim, uslov da bi neko tada postao orguljaš u crkvi Marienkirche, bio je da oženi njegovu ćerku Annu Buxtehude.
Poslušati Ciacconu za bariton, dve violine i kontrabas (BuxWV 92):
http://www.esnips.com/doc/9422a4c6-1ba5-4d49-9031-23add3bc73c4/17-Ciaccona
Quemadmodum desiderat cervus
ad fontes aquarum
ita desiderat anima mea
ad te, Deum,
sitivit anima mea
ad te, Deum, fontem vivum.
Quando veniam et apparebo ante faciem tuam?
O fons, fons vitae,
Vena aquarum viventium,
Quando veniam ad aquas dulcedinis tuae?
Sitio, Domine,
fons vitae es,
satia me,
sitio te Deum vivum.
O quando veniam et apparebo, Domine, ante faciem tuam,
putas me,
videbo diem illam jucunditatis et laetitiae,
diem, quam fecit Dominus,
exultamus et laetamur in ea,
ubi est certa securitas, secura tranquillitas,
et tranquilla jucunditas,
jucunda felicitas, felix aeternitas,
aeterna beatitudo et beata Trinitas et Trinitatis unitas,
et unitatis Deitas, et Deitatis beata visio
qua est gaudium Domini tui,
o gaudium super gaudium,
vinces omne gaudium.
