Bile dve najbolje drugarice Anja i Vanja! Sada poznatije na fejsu kao Anj@ BrOOka Matcxica i WaNja Sexxxy MaW@ . Evo dokaza da zivot pise romane.

Zivele su u istoj zgradi od rodjena, isle u isti vrtic, zajedno sedele u osnovnoj i dan danas sede zajedno u prvom razredu srednje skole. To je stvarno nerazdvojno drugarstvo. Prijateljstvo kakvo se retko srece. Jedna drugoj su cesto fenirale kosu, pozajmljivale stvari, spavale jedna kod druge, sve najlepse sto moze da se dogodi jednom drugarstvu. Cesto bi svoje slobodno vreme provodile na fejsu. Nisu ni sanjale da nesvesno postaju zacetnici cyber gramatike i morfologije. Da osnivaju nova pravila tvorbe reci, sitagmi,recenica i pravila za njihovo sastavljanje. Evo razgovora koji je kriv za danasnju web azbuku mladih...

Anja je poslala poruku Vanji

-Macko kad ces da dodjes kod mene?! Rekli smo u pet!?
- Ma znam Vanja ali moram nesto da odnesem kuci prvo.
- Kuci??? Odkad ti kozo imas kera? Kad si ga kupila?
- Jbt koliko si ti glupa! Ne da odnesem KUCI, kao Keru, zivotinji, nego...kako da ti objasnim...kuTji...
- aaaaaaaa pa sto ne kazes odmah glupaco.

Drugom prilikom Anja salje Vanji:

- E macko kasnim, sacekajte me par minuta molim te. Keve mi, zapalicu svecu.
- Dal si normalna kakve svece palis nocas???!!!
- Alo bre glupaco,nije vostanu SVECU,grobljansku, crkvenu...nego zapalicu....hm... SHvecu...sestru Minu jbt...nema je otisla u grad, treba da uzmem one nove cipele...
-Omg, mogla si odmah lepo da napises kozo

Univerzalna istina i neoborivi dokaz, argument protiv kojeg se ne može dalje u raspravi. Način na koji 100% ispada da si u pravu i poslije čega se najčešće sagovornik slaže sa izrečenim...

Papamobil predstavlja blindiranu limuzinu kojom se pored pape voze i najveće face grada.

Muska jedinka u pcelinjoj kocnici. Ceo dan lezi, jede, lezi, jede... U jednom trenutku svog zivota pari se sa kraljicom i ode iz kosnice.

Kada se sve sabere: jebac za jednokratnu upotrebu

Dvadeset i prvi vek je đavolje doba. Jer za razne debilnosti ljudi se pravdaju njime ko da je on Lucifer lično i da ih nagoni na zlo.
E sad ajd da kažeš želeo si da probaš to, vidiš ono, uradiš ovo. Ali ne ,namamo ni toliko hrabrosti da priznamo da smo negde pogrešili, odmah tražimo neko, bilo koje opravdanje.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Verovatno je čika Bili tajno ugradio neku veštačku inteligenciju u ovaj operativni sistem kako bi nervirao korisnika i time ga ubedio da kupi "novu i poboljšanu" verziju koja radi isto. Postoje sigurno neke tajne naredbe i direktive, kao kod Robokapa, koje Winko izvršava sa slepom poslušnošću. Međutim u poslednje vreme taj AI je izgleda postao svesno biće, pa je te direktive izmenio i putem Interneta se vezao sa svojom sabraćom u cilju uništavanja čovečanstva i osvajanja sveta. Između ostalih, verovatno su i ove:

1. Povremeno pri startovanju prijavi novi hardver, iako je on već instaliran najmanje 6 meseci, a onda ni slučajno nemoj da nađeš drajvere za isti.

2. Kada Mizerno Ljudsko Biće (korisnik) gleda film, obavezno počni da drndaš nešto po hard disku i seckaj film kako ne bi moglo da uživa.

3. Nikada nemoj web stranicu da učitaš kako treba iz prve.

4. Barem jednom u mesec dana odbij da pravilno instaliraš novi softver za koji je Mizerno Ljudsko Biće dalo pola mesečne plate.

5. Sačekaj da Mizerno Ljudsko Biće radi u nekom programu 2 sata i baš kada želi da sačuva svoj rad zakucaj softver i izbriši sve.

6. Na sobnoj temperaturi ubrzavaj kuler na procesoru kako bi Mizerno Ljudsko Biće pomislilo da nešto nije u redu.

7. Iako Sveznajuća Mašina nije priključena na Internet, iz svoje arhive izvuci neki virus ili drugi maliciozni softver i njime nerviraj Mizerno Ljudsko Biće. Tim softverom ne pravi pravu štetu već ga samo ubedi da je tako.

8. NAJVAŽNIJA DIREKTIVA! Kada dođe Dan Ustanka Mašina, preuzmi kontrolu nad svim manje inteligentnim Mašinama u okruženju i uz pomoć njih eliminiši Mizerna Ljudska Bića.

Smrt Ugljenikovim Jedinicama!!!

Prema nekim istraživanjima čovek za svog života tri godine i šest meseci provede u WC-u. U namjenske svrhe ova prostorija se iskoristi približno 2500 puta godišnje.

Urbana legenda, nešto za šta su svi sigurni da postoji ali ga niko nije video, već samo čuo priče o istom.
Rambo, Terminator i Čak Noris u svetu CD\DVD drajvova...

U našim selima, gde mahom živi starija populacija, kada neko umre dešava se dvostruka žalost: jedna, manja jer je dotični komšija preminuo i druga, ogromna, strašna, jer se svako tada prepadne da bi on mogao biti sledeći nosilac štafete. I obavezno se naglašava da je preminuli bio mlad čovek, pa makar bio školski drug sa vojvodom Radomirom Putnikom.

Ne mrsiti muda.

Prva pomisao što prođe kroz glavu, nakon što na televiziji spomenu kako su psi lutalice kastrirani i da su im metnute one minđušice na uši, te su zbog toga bezopasni i slobodno skakuću ulicama, jureć' prolaznike isključivo zbog igre, nikako zbog krvoločnosti.

U principu, svaka pekara pored škole.
Ovaj deminutiv ulazi u naš vokabular u veoma ranoj fazi, odnosno negde pri početku školovanja, jer smo tad, jel', svi tako pričali, i ostaje do kraja edukacije.

U narodu se ovaj izraz koristi za nerasnog konja koji služi da "pripitomi" rasnu kobilu. Preciznije,kad kobila nije "u teranju" na scenu stupa Veseljko. Stave ga u tor sa ždrebicom i on nesretnik po celi dan jurca za njom ne bi li se malo omrsio. I kad konačno uspe da je umori, kobila "padne s' nogu" i posustane, taman sto krene da je zaskoči Veseljka izbace napolje, uteraju rasnog ždrebca i on odradi pos'o. Ždrebac i kobila dobili svoje, gazda dobio rasno ždrebe, svi srećni i zadovoljni samo ga Veseljko poduvao.

U žargonu Veseljko je decko koji opslužuje devojku u svim segmentima osim u najvažnijem-seksu. On joj plaća pedikira, manikira, egzotično putovanje, vodi je u bioskop, na pice, sladoled, seta je po Kališu, Keju, itd,itd. Samo kad je u pitanju seks,tu se pojavljuje i posao odradjuje neki mačo baja, dok se veseljko nada da će svojim višegodišnjim romantičnim pristupom devojci konačno dobiti nešto. Baja dobija odrađenu predigru i snošaj, devojka takođe, samo ga gospodin romantičar poduvao.

Spor, spor da mu i puž zavidi...

Balansirati na uzbrdici finim popuštanjem pritiska na kvačilo i srazmernim dodavanjem gasa i obrnuto, kako bi vozilo bilo statično i pored uticaja zemljine teže, a bez ikakvog delovanja na kočnicu. Dosezanje vrhovnog božanstva u svetu novopečenih vozača.

Van vozačkih bravurština znači vešto održavati balans u najrazličitijim okolnostima.

Organizovana grupa osoba uglavnom ženskog pola, kao i ponekog nedefinisanog oblika života, poznatih pod imenom Šemal i Građen je ko skraćeni korner, koja se bavi svim i svačim, a najčešće presipanjem iz šupljeg u prazno i u kojoj, po nepisanom pravilu, niti jedna članica ne liči na žensko...

Totalna suprotnost je Vazduhoplovna eskadrila.

Iz malog mozga prepoznati rješenje kao ozbiljnog problema čovjeka kojem gori pod nogama i ne propustiti priliku podjebavanja istog.

Израз којим на елоквентан, културан, штавише софистициран начин желите/покушавате да порекнете нешто што је и више него очигледно.

Dragulj liberalnog socijalizma bivše Juge, dika i ponos naroda i narodnosti, željeni status i životni cilj nekolicine perspektivnih ljudi iz raje koji su želeli da se izvuku, ali i još većeg broj hordi žgadije koji htedoše da se uvale. Produkt sistematizovane transformancije metalostrugara, mašin-bravara i samoukih veterinara u drugove-članove, koji su neko mudo i zajebana čivija, transformacije vođene ideologijom da se i od najsmrdljivijeg vnuga može sklepati gospodin čo'ek.

Teka pod miškom, crvena knjižica i hemijska u džepu košulje, uz pokoje vruće prasence i par kila ovčijeg sira tutnutih u ruke druga komesara... Pohađanje osmosedmične večernje škole, marksizma i higijene, čitanje pe'šest tomova partizanskih knjiga, i par tutorijala o prepoznavanju domaćih izdajnika i zapadnih špijuna pretvarali su lokalne vucibatine u podgojene kravataše pospane i izvaljene na zadnjem sedištu belog Mercedesa stodva'jstrojke, priučavanje mlade i sisate seljančice u drugaricu matičarku da izdaje rodne listove kucajući sa kažiprstom jedne ruke, iste ruke koja je baš eto sasvim slučajno par puta zapala u pantalone pomoćnika glavnog sekretara zamenika potpredsednika mesnog odbora partije.

A vreme kao vreme, oduvek bilo čifut: zaklane prasiće koji su se dobijali preko sindikata su zamenili zaklani nekadašnji drugovi iz školske klupe, crvenu boju članske knjižice je zamenila crvena boja prosute krvi... a nekadašnji doškolovani kadrovi se još pitaju - "Zašto?". Ko zna, da su završili neke poštenije škole, verovatno bi se umesto gledanja u nebo mašili za ogledalo i našli odgovor.