Balansirati na uzbrdici finim popuštanjem pritiska na kvačilo i srazmernim dodavanjem gasa i obrnuto, kako bi vozilo bilo statično i pored uticaja zemljine teže, a bez ikakvog delovanja na kočnicu. Dosezanje vrhovnog božanstva u svetu novopečenih vozača.

Van vozačkih bravurština znači vešto održavati balans u najrazličitijim okolnostima.

Prema nekim istraživanjima čovek za svog života tri godine i šest meseci provede u WC-u. U namjenske svrhe ova prostorija se iskoristi približno 2500 puta godišnje.

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Organizovana grupa osoba uglavnom ženskog pola, kao i ponekog nedefinisanog oblika života, poznatih pod imenom Šemal i Građen je ko skraćeni korner, koja se bavi svim i svačim, a najčešće presipanjem iz šupljeg u prazno i u kojoj, po nepisanom pravilu, niti jedna članica ne liči na žensko...

Totalna suprotnost je Vazduhoplovna eskadrila.

Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Pojava da čovek kopira (oponaša) gestove, izraze lica, izražavanje i uopšte ponašanje drugih u društvenim interakcijama. Posledica je da ljudi deluju kao verni odrazi drugih u ogledalu. U poslednje vreme se vrlo često može primetiti, kako uživo, tako i na soc. mrežama i internetu. Nigde jedinstvenosti i mašte, samo copy-paste. Prosto rečeno, takmičenje u glupoći. Onima koji obraćaju pažnju ume da deluje vrlo zabavno, otprilike po istom principu, na kome se zasnivaju Veliki brat i drugi rijaliti programi.

Omiljen "fataliti" određene grupacije učesnika foruma i svih vrsti online rasprava koji u nedostatku bilo kakvog argumenta udaraju po pismenosti sagovornika.Na taj način hrane svoj ego i u sebi stvaraju laznu sliku da je njihov sagovornik u najmanju ruku jeti ili čubaka koji od skole ima samo razglednicu sa letovanja u Canju iz 4-og razreda. U toku kucanja odgovora ovog tipa preovladava mišljenje "Oh Gospode kakav bednik, ni pravopis ne poznaje!"

Vasilije je bio healer u ekipi super-moćnih-svetih svetaca. Nema te ćuskije niti toga ašova koji su mogli što likovima koje on štiti i vida rane.
Posle masu borbi otiša' je u manastir Ostrog. Tamo priča svojim učenicama kako da koriste umjetnost healinga a kad je umro castova je na sebe mađiju neku i do dana današnjeg on izgleda ka u svoje najjače dane kad je hilova po najsurovijim crnogorskim brdima.
Vasilijom obično nazivamo osobu koja izgleda dosta dobro za svoje godine.

connected2me. Vodi se kao aplikacija za upoznavanje i druženje poštenog naroda ali je sve sem toga.
Društvena mreža koja je dno dna ljudskog postojanja. Zajebi sve potonule splavove i polunapuštene birtije i podrume parkove i slično. Najveći probisveti ne bi pružili ruku bilo kome s konekteda.
Mreža koja se pojavila pojma nemam kad, ali znam da su neki nalozi stari po par godina. Mreža koja te limitira na region, pa se u krug vrti nekih 300 ljudi.
Među tih 300 ćete naći narkose, pedofile, papučare, najbolesnije fetiše i ostalu bagru, prezentovanu na najgori mogući način. Jer za razliku od tindera, ovde nema match i slično. Potpuno je anonimno, gde ribe imaju nalog a muka mukina ih drka u chat. A i obrnuto. Bitno je da dva naloga ne mogu da pričaju i vide jedan drugog u isto vreme. Svako može da se javi bilo kome.
Može se naći sve od budućeg kuma preko kombinacije do orgija.
Za ovih par meseci koliko znam za ovo nagledao sam se stvari koje su zajebale svaki deep web, svaki horor, sve.
Razlog za ovo je užasno vođenje mreže, gde banovani može za 3 sek da reinstalira aplikaciju i idemo dalje. A ovi ljudi nikada nikog i ne banuju, inače bi ih stegao bankrot.
Lažni nalozi su toliko česti da se među sobom klade ko će izdržati najduže, da ga ne provale. Pošto filter ne postoji svako muva svakog i vrv se svako sa svakim i upoznao da dubljem nivou da prostite.
Ja zaista ne bih išao u sitnije detalje da ne preteram s opisima. Tužno i jezivo jedno mesto. Ako nekog zanima underground, ne može dublje od ovoga.

Vagres crevo je lepo čo'ek definisao. Nego držanje vagresa ima dva značenja na gradilištu:
1. Izvučeš meter iz džepa. Odmeriš meter od poda i nacrtaš trougao. Ispuniš providno crevo od 3 metra sa vodom. Zovneš šegrta:
"Mali. Drši ovo crevo na gornjoj stranici trougla."
Onda odeš 2 metra dalje pa drugim krajem creva u nivou vode nacrtaš trougao. Obatiš se šegrtu:
"Aj sad drži ovde."
Onda ponoviš dok obcrtaš do svakog prozora i vrata. Onda poнvo uzmeš meter. Izmeriš do poda, ono 0,68. Pogledaš u šegrta. On gleda kroz prozor. Popizdiš i napraviš građevinski višeboj. Definisaću ga kasnije.

2. Na građevini se uvek nađe jedan da se nije vruć vode napio u svojoj karijeri. I svaki put kada treba nešto da se dovati ili prihvati njemu se u ruci nađe čašica sa rakijom. Ista uvek bude u visini grudi. Izgleda ko Staljin sa kada drži govor i sve gleda u onaj gornji meniskus rakije, k'o da je blagoslovi svojim zborom.
A kad dođe cement da se prenese, on sve nosi onu čašicu, pa se kreće oprezno ko siroče kroz minsko polje. I sve viče:"Čekaj kume jaću!" A nikada ga posao ne sačeka.
A, ma sagne se on da privati fosnu, ali kako gleda u čašicu, da ne bi proso rakiju, onom levom rukom mlati oko nogu, ko da traži ključeve u mraku i sve viče: "Evo, evo, evo, evo!"
E jedino kad se jelo postavi. Onda bude hitriji od ostalih, pa viče:"Ajde, ljudi ostavljajte rad. Greota je da se ladi."
Sve mi se čini da sam zaboravio da kažem da isti imaju iskustvo sa svakim poslom na građevini i po koji savet za majstora. I kada majstoru dosadi pa vikne: "Mali, ajde ti i ovaj da prebacite one daske tamo." Ti odgovoriš:"Neka sam ću. Sipaj mu rakiju nek drži vagres tu kod tebe."

Svetac koji čeka na update crkve. Dok se ne desi možemo samo da paganišemo u njegovo ime.

Umetnost dobrog sakrivanja svojih izvora.

Prezime koje kompromituje i Acu Lukasa i Džordža Lukasa zbog ovog drugog.

Znači biti veoma dobar u nekoj oblasti, poznavati je temeljno u svakom pogledu. Ovaj izraz koriste uglavnom tinejdžeri i deca koja su je čula od tinejdžera. Najzastupljenija je u oblasti MMORPG igara kao što je World of Warcraft ili Dungeons and Dragons, kao i u ostalim veoma popularnim online igrama kao što je Counter-Strike ili DotA. Može se, takodje, koristiti u sportu, isključivo na lokalnom igralištu i sali za fizičko.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Звук који се чује кад говно падне у WC шољу америчког типа (она пуна воде што изгледа као запушена).

Dragulj liberalnog socijalizma bivše Juge, dika i ponos naroda i narodnosti, željeni status i životni cilj nekolicine perspektivnih ljudi iz raje koji su želeli da se izvuku, ali i još većeg broj hordi žgadije koji htedoše da se uvale. Produkt sistematizovane transformancije metalostrugara, mašin-bravara i samoukih veterinara u drugove-članove, koji su neko mudo i zajebana čivija, transformacije vođene ideologijom da se i od najsmrdljivijeg vnuga može sklepati gospodin čo'ek.

Teka pod miškom, crvena knjižica i hemijska u džepu košulje, uz pokoje vruće prasence i par kila ovčijeg sira tutnutih u ruke druga komesara... Pohađanje osmosedmične večernje škole, marksizma i higijene, čitanje pe'šest tomova partizanskih knjiga, i par tutorijala o prepoznavanju domaćih izdajnika i zapadnih špijuna pretvarali su lokalne vucibatine u podgojene kravataše pospane i izvaljene na zadnjem sedištu belog Mercedesa stodva'jstrojke, priučavanje mlade i sisate seljančice u drugaricu matičarku da izdaje rodne listove kucajući sa kažiprstom jedne ruke, iste ruke koja je baš eto sasvim slučajno par puta zapala u pantalone pomoćnika glavnog sekretara zamenika potpredsednika mesnog odbora partije.

A vreme kao vreme, oduvek bilo čifut: zaklane prasiće koji su se dobijali preko sindikata su zamenili zaklani nekadašnji drugovi iz školske klupe, crvenu boju članske knjižice je zamenila crvena boja prosute krvi... a nekadašnji doškolovani kadrovi se još pitaju - "Zašto?". Ko zna, da su završili neke poštenije škole, verovatno bi se umesto gledanja u nebo mašili za ogledalo i našli odgovor.

Nekad je to bila sažeta istorija porodice i nekih važnih događaja. Otvarani su retko i sa posebnom pažnjom. Čuvani na specijalnom mestu u kući.

Danas više ne postoje foto albumi sa fizičkim svojstima. Postoje samo ovi online. Sadrže sve od četke u WC-u do đona od patike. Broje nesabrojiv broj slika. Komentarišu se uz srdačne poljupce i izjave ljubavi ( :******** i <3 ). Što li se ovi iz nekadašnjih albuma ne ljubiše nad svakom slikom na koju naiđu u albumu?!