Ovaj vid ljubavi medju nacijama (a bogami i unutar nacije) se najbolje ogleda na raznim snimcima na Youtube. Ukucajte u Youtube search bilo sta vezano za balkanski region i pogledajte u komentare. Tematika okacenog videa ne mora da bude nista vezano za politiku, moze da nastane iz cista mira na spotu neke pesme ili snimka neke utakmice (zvezda-partizan, Srbija-Albanija itd.) Tu se ne zna ko pije, a ko placa. Obicno neki trol pocne temu na fazon "srpska muzika je sranje" ili "srspki fudbal je sranje" (ili hrvatski, ili bosanski, svejedno), i onda se tu primi gomila besposlenih ljudi koji krenu da srdacno brane svoju naciju i da pisu referate o svojim misljenjima pritom psujuci celu familiju, zivu i mrtvu, onima koji se ne slazu sa njima.

Оно што моментално добијем кад у сред епизоде Саут Парка пусте рекламу за кола. А ако пробам да је прескочим, само буде још горе - пусти се испочетка.

Izvesti nešto na planiran način. Dovesti stvar u red.
Izraz vodi porijeklo od naziva poteza u istoimenoj igri pri kojem se ubacivanjem uspravne figure u unaprijed pripremljen prostor za nju, čiste odjednom četiri reda.

Pojava da ljudi sa ovih prostora, koji pripadaju različitim etničkim skupinama, u tuđini žive u harmoniji i bratskoj slozi, druže se, izlaze zajedno. Ovde bi se, vjerovatno, gledali preko nišana.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Vrlo rasprostranjen izraz korišćen od strane likova, uobičajeno muškog pola, kojim žele da ispotenciraju svoju silu i snagu. Dodatno, tu svoju silu neće demonstrirati ovaj put, jer je potpuno superioran, nema šta da dokazuje, ali postoji prizvuk da, sledeći put, ko zna...
Alternativno: Gde ćeš na planinu (uz mogući sufiks: bez opreme).
Prim. aut. obično se stena iz prvog pitanja može copy/paste i na mentalne kapacitete Subjekta, kojem je tako ova opaska zgodna jer ne nudi puno opcija za "uzvratnu doskočicu".
Ali avaj ali, ponekad se i nađe pametnjaković...

Kao što je već opšte poznato, svi adolescenti (mada ima i starijih) u Americi su ni krivi ni dužni ubačeni u neki od stereotipa (ima toga i na brdovitom Balkanu, ali ne u toj meri), a broj tih stereotipsnosti vrtoglavo raste, (goth, emo, punk, screamo, nerd, chav... & geek)
Kako prepoznati Geek-a? Pa umesto normalnih slova koristi brojeve, živi (ne u svom, već u cyber) virtuelnom svetu, zaluđen je svim online igricama (mada ima i onih koji igraju pasijans pred spavanje (!)..). Devojke muvaju preko neta, imaju ih toliko da mogu kuću njima da ograde, ali one nikada nisu videle tog geek-a uživo, niti su videle njegovu pravu fotku, jer bi potom imale noćne more.

Izgnanik. Čudak. Stranac.

Plod neke misteriozne krošnje, koji se igrom slučaja našao na ovom podneblju, neshvaćen od okoline koja je srazmerno nepojmljiva njemu. Alijenizovani primerak, nesposoban za koegzistenciju sa drugima. Odbačen poput kineskog prezervativa u afričkim zemljama, sam u igri sa svojim bizarnim dejstvovanjima.

Individualnost, ali ne ona poželjna, već ogavna, nakaradna, je obeležje ovog asocijalnog prekršioca iole normalnih kodova prihvaćenih ekspresija bitisanja. Slepi putnik na brodu koji plovi suprotno od obale kojoj se namerio.

Najčešće se sve svodi na poj'o vuk magarca. Trač za koji se neko vreme zagrejemo a vrlo brzo nas pusti ili nemamo mogućnosti da u praksi ili na terenu ispitamo tačnost podataka.

Ono čega bi trebalo da bude na Vukajlija.com, ali ih, na žalost, u poslednje vreme nema. Sve se svodi samo na copy/paste i definisanje pojmova koji su znani samo onima koji ih definišu, tj. interna zezanja u krugovima od 2-3 čoveka! Valjda je razlog tome taj što je ovaj sajt postao veoma popularan i IN u poslednje vreme, pa su svi poželeli da deo svoje ''duhovitosti'' podele sa drugima...
Bolje napisati jednu definiciju nedeljno, ali da ima šta da se pročita, nego baljezgarije, lupetanja i pokušaje duhovitosti kojih u poslednje vreme ima na ovom predivnom i prekreativnom sajtu...

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Čašica alkoholnog pića posle koje ti se jezik razvezuje, a sa svakom izgovorenom rečju duša opušta kaiš i biva lakša. Lek koji stvara izduvni ventil za sav akumuliran stres i sa kojim i najveći smušenko postaje majstor retorike.

Ne ljuti se čoveče je igra koju smo kao deca često puta igrali sa ortacima i rodbinom. Sada, kada smo malo stariji, zagolica nas to što se neko tako brzo uhvati za oređenog čovečuljka.

Crveni- To je lik koji se maksimalno trudi da bude super dominantan. On želi da sve bude po njegovom kao i to da će sve uraditi da igra prvi. Lik bi opušteno popušio sam sebi po cenu da igra prvi i u svojoj glavi bi postao faca, a sve to bi radio pa makar mu puklo i koje rebro. On grabljenjem želi da dokaže da je alfa-mužjak. Drug Tito je uvek bio crveni čovečuljak.

Zeleni- Za zelenog čovečuljka se uglavnom hvataju vegetarijanci, ili pak muslimani, to im je u krvi valjda, ko će ga znati. E sad, ako se za zelenog čovečuljka uhvati neko ko nije ni musliman a ni vege, stiče se utisak da se za zelene čovečuljke uglavnom hvataju dileri, koji po svojoj prirodi posla imaju kontakt sa vutrom. Muamer Zukorlić je uvek zeleni čovečuljak.

Žuti- Za žućka se hvataju uglavnom furundžije, ali ne one agresivne, več oni emotivci koji se zaljubljuju. Ukoliko se za žutog uhvati neko ko nije peder onda se sigurno radi o tome da su svi ostali pokupljeni i da je to poslednji preostali čovečuljak. Elton Džon je uvek žuti čovečuljak.

Plavi- Za plavog čo`ečuljka se hvataju domaćini, preldžije, prave junačine koje ne žele sebe da stave u prvi plan kao ovi što se grabe za crvenog, već svojim delima na tabli pokazuju ko su i šta su. Taj će te obavezno skenjati ako te stigne, ali nikad ispred kućice, ukoliko nije poslednji. Kapa dole za plavog čovečuljka. Rade Lacković je uvek plavi čovečuljak.

Dodatne boje:

Beli- Totalni neutralac na tabli. Njega boli tukidid za dešavanja na terenu. On je tu da popuni broj ako treba ili da zadovolji nečiji ego time što će dozvoliti nekome da ga pojede, mada neretko se dešava da beli baš pobedi u ovoj igrici. Čeda Jovanović je uvek beli čovečuljak.

Crni- Jebena metalika, a ako se desi da onaj koji se uhvati za crnog nije metalika, onda još uvek nije otkrio da je metalika. Njemu je cilj da pojede što više takmičara na tabli po cenu da sa jednim istim tera do kraja igre prolazeći u krug iznova i iznova. Nataša Kandić je uvek crni čovečuljak.

Navijačke boje takođe imaju uticaj na odabir boje.

Covek koji nije glumio u "Titaniku", jer da jeste- sve bi ih spasao!

Iako je zdraviji, mnogi ljudi ga ne smatraju hlebom, već se i dalje klanjaju vekni od pola kile belog, vazdušastog hleba.

Marijanska brazda ženske ljepote. Ljepše otkopavaju. Niko neće, a i ne smije, da je pipne. Nema te rakije koja te može stimulisati.

Hrišćanski monaški red osnovan od strane Zorana Kostića Caneta. Uprkos opštem uverenju, nema mnogo dodirnih tačaka s Franjevcima, osim sličnog imena. Canjevci se odlikuju time što su uspeli da spoje nespojivo - rock'n'roll, muziku bunta i promene, sa institucionalizovanom religijom. Odlikuju se time što su nakon 50 godina seksa, droge i alkohola doživeli prosvetljenje (verovatno jer je kita prestala da se diže a krvni pritisak da se spušta). Slučajno ili ne, niko od njih u vreme komunizma nije pokazivao neko preterano interesovanje za religiju, a prosvetljenje po pravilu dolazi devedesetih. Glavni predstavnici monaškog reda su već pomenuti Zoran Kostić, Bora Đorđević i Neša Galija. Po sramnosti onoga što rade stoje u rangu sa onim licemernim Ircem i holivudskim usvajačima afričke dece.

Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.

Održava se u znak sećanja i odavanje pošte nekom preminulom.
Na većim događajima ili skupovima se u publici taj minut koristi za neke druge stvari, jer 90-ak procenata publike ili ni ne zna ko je taj nesrećnik, ili ih jednostavno zabole donja pipa.