Najzad, posle mnogo truda, znoja i rada dobiti crni pojas u jednoj od disciplina. Pokazati znanje i umeće. Jednostavno doktorirati, postati najbolji u nečemu, postati bolji od svih i biti iznat svih, nemati ravnog sebi u vršenju neke radnje, postići hetrik.

Osoba koja redovno uzima harač od ostalih. Grebator.

Najveci konkurent rakiiji da u radnih Srba postane omiljena supstanca koja resava sve. Retko ko zna da u svom nazivu sadrzi i broj "40", opste je poznat po ustaljenom nazivu.

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Rečenica koja se obično upućuje filmskom junaku koji je upravo video duha

Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!

Gitara kupljena na Baš-čaršiji.

Izraz koji opisuje osobu sa tužnim izrazom lica. Uzrok takvog izgleda je obično neka ispala ili blamaža. Izraz bude još efikasniji ako osoba kojoj se upućuje ima smaknutu i široku odeću.

Akademski građanin, visoko obrazovana ličnost, čiji se tragovi intelektualnog delovanja neretko mogu pronaći u fakultetskim nužnicima.

Koliko samo puta uđem u ve-ce na fakultetu, a neko je pišao i nije pustio vodu. Ili zateknem govno. Gleda me iz šolje. Gledam i ja njega i razmišljam s kakvim ljudima to imam posla. Da li su rasejani naučnim i visokoumnim pitanjima, te ne haju mnogo za spoljne nadražaje i svet oko sebe, pa je puštanje vode izlišna stvar? U kojim se to kontemplativnim sferama šeće njihov duh? O čemu li to misle kad su odmah zaboravili da su posrali govno? Pitanja je mnogo...

Laik i neobrazovani gejak bi pomislio: "Bem gi sunce, ništa gi ta škola i fakultet ne pomaga - duduk, pa duduk! Džaba ga školuješ"

Ali, ko jebe laika! To što samo ume da pusti vodu i opere klonju neće ga dovesti do diplome i visokog društvenog statusa. Nek obriše on dupe svojom kulturom. Ja, koji razumem, ja, koji pojmim i tolerantnog sam duha imam čast što sam pet godina studirao sa ljudima kojima čišćenje svojih fekalija nije na prvom mestu.

jos jedan u nizu filmova o kraju sveta na foru "jebacemo mu kevu busilicom i petardom". Radnja se fino razvija, a onda neko na pola filma dobije izliv pameti na mozak i seti se da ubaci stereotipnog(citaj: pijanog, nesposobnog) Rusa u ekipu.
Film zanimljive sadrzine, ali ono sto ga najvise izdvaja od slicnih sranja je luda glumacka ekipa i nezaboravne dosetke i kometari likova.

Ironična predpostavka najčešće profesora-zajebanta kada neko podigne ruku sa željom da poseti vecu.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Namunjen lik. Majstor svog zanata, jede malu decu.

Drevna tehnika u sexu ako vam je seksualni partner/ka viši ili viša od vas....

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.

MTV Cribs za sirotinju - štampano izdanje. Voajerska rubrika Glorija i blicžena, te omiljeni prozor u tuđ život za dokone domaćice, vonabi blogerke i boškojakovljeviće svih uzrasta. Takođe, kolor-reklama za estradni svet, da vidi rodno Gubarevo šta znači biti situiran, pazi plazmu samo količka je, avto na dugme kreće, a ve-ce ko apoteka i čistooo. Da ručavaš u njemu.

Idilična porodica pozira li pozira, osmeh a-la kolgejt total, a tu je i prigodan intervju začinjen humanošću, a i pokoja zgodna pričica i nehajni prikaz ničim izazvanog smeha. Srećni ljudi - smeju se i bez razloga, ako ima koksa, može, ali inače i ne mora, hvala na pitanju.

Dođi sad ovamo, snimi ovaj ragastov što je dobar, a zvuči moćno - ragastov. Zumiraj to, saću da pozovem i deda Starimira da ispoziramo kraj kamina. Znate onu "ostavi mi kraj kamina", hahaha. Ajmo, deco vuci se odozgo sa tog kompijutera, znate, imamo nov kompijuter, to ćemo posle. Ana Marija, Ana Marija Belanoće, čuješ li me, gospođice! Presvuci te prnje i dođi da se slikamo za magazin!

Najveći mogući stepen srodnosti.

Ono što se kaže kad se nema šta reći. Može biti i zanimljiv intermeco u periodu pred akciju, recimo nešto umesto onog "Gde si Violeta, kućo stara..."
Često se koristi kao status na fejsbuku, kada se ništa ne dešava. Događa se bonanca i kreativnim ljudima pa samo stave "i tako..."

Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Akcija koja se:
1.-izvodi kod zubara proteticara
(u ruralnim sredinama)
2.-izvodi pre odlaska kod zubara proteticara
(u urbanim sredinama)