online kviz u kojem je 90% pitanja postavio lično Đorđe Balašević

Ne miješaj se đe ti nije mjesto, jer samo smetaš!

Vrbaski govor, pogrešno nazivan vrbaški govor, je govor grada Vrbasa. To je prelazni govor između nekog crnogorsko-starohercegovačkog i vojvođanskog dijalekta. Odlikuje ga dosta melodičan naglasak koji najviše liči na govor sela oko Nikšića, ali primetan je i uticaj vojvođanskog naglaska, pogotovo kod vrbašana koji ne vode poreklo iz CG. Priča se ekavski, ali je u govoru dobro očuvano i jekavsko jotovanje, te se u govoru često upotrebljavaju reči poput đe, neđe, niđe, najljepši... Mada, neretko, ponosni Srbi iz CG trudiće se da pričaju i ijekavski, pogotovo u poslednje vreme, kada se događa sve ovo u CG. Govor je prepun crnogorskih arhaizama i starih reči, i naravno, ne koristi se svih 7 padeža baš najbolje xd

Postupak ravan online samoubistvu! Nehotično odavanje svojih najvećih tajni i fetiša.

Pevac,koji je od kako se Bad Copy raspao,sa rap muzike presao na pop.

Skraceno od "konferencija", masovno koriscena rec u online igrici Hattrick.

Pouzdan i precizan kao "download time left" ili "copy file time left".

Obazrivo-svevideća individua, levela šljuke.

Ono - šljuke ptice, ne pokojnog mafijaša...iz OČIglednih razloga, hehe.

Mjesto đe se brusi završni račun u preduzećima onako kako diša kaže.

Massive Multimedia Online Role Playing Game

Prevod: Ode socijalni zivot u kurac

Istovremeno otvoreni Facebook, Google, YouTube, Vukajlija, RedTube, Kladionica.com i bilo-koji-forum.com na vasem Web browseru.

Odgovor jaja guzici kad ova pita "Đe kurac?" tokom seksa.

Umakanje Tukidida na nekoj prostranoj poljani 'đe nema žive duše.

Vodeći srpski stručnjak za hardver i softver, a posebno IT (web dizajn, baze podataka, sve vrste programiranja itd.)

Sleng sjevera Crne Gore. Pošto u standardom pitanju 'gdje ćeš?' (skraćeno od 'gdje hoćeš?') ima previše slova, čije bi izgovaranje nama Crnogorcima oduzelo previše snage, vremena, daha i pljuvačke, uložili smo dodatni napor, posegli za nekoliko glasovnih promjena i učinili nam život lakšim. Svakako, na prvom mjestu je bilo klasično, staro dobro jotovanje, koje od dugačkog i dosadnog 'gdje' gradi poetično 'đe'. Zatim, polazeći od glagola 'htjeti', i njegovog drugog lica jednine 'hoćeš', koristeći crnogorsko gubljene suglasnika i samoglasnika, dobijamo 'hoj'. Ostalo prepuštamo izgovoru, riječi 'đe' i 'hoj' se stapaju u jednu riječ - 'đehoj'. Tu stupa na scenu apostrof, koji jede slovo 'h'. 'Đe'oj?' Prostom logikom, dolazi do uviđanja nepotrebnosti samoglasnika 'e' u svemu tome, koje biva likvidarno, čime se dobija krajnji rezultat, savršenstvo jednostavnosti, njegovo veličanstvo, 'ĐOJ?'

Tehnika pušenja kurca đe rukom okreće u jednu a ustima u drugu stranu.

pobjedni(k)ca trke na 800 m na Svjetskom prvenstvu u Berlinu

У скоро свакој песми икада спеваној на било ком светском језику, помиње се ОНА. Мисли се наравно на жену, са којом је певач/текстописац поделио или поглед или године страствене везе.
Било да је у питању прастара народна песма племена Банту црнаца у Екваторијалној Гвинеји или хит неке садашње или бивше звезде, помиње се она. Било да се песма ради о финансијским невољама, пијанству или просечном дану у животу ваљкастог црва у неком селу у Нагорно-Карабаху, она ће бити поменута, макар на тренутак.
Ако је Шабан, она је крива за његово пропадање и одавање алкохолу, ако је рок-песма из шездесетих, она је нешто чиме је он опчињен и цела песма има три строфе и рефрен који се понављају до бесвести током два и по минута. Ако је хеви-метал, то је предивна балада у којој је она мајка свега на земљи и његов спаситељ.
Једини жанр који је не помиње је хероин реп, мада ако бих се нешто више занимао за исти и потражио, сигурно бих и ту пронашао њено свеприсутно и камелеонско лице.

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Konj koji je izgubio krila pa traži đe ima red bula.