Retoričko pitanje kojim se prekida silazna putanja konverzacije. Sprečavanje nastupajuće čamotinje za stolom. Preokret koji može da dovede do iznenađujućih rezultata.

Dobro jebem joj mater, ali tako to hoda, i ove godine se završila, ode i ne mora se nikada vratiti niti ima nameru. Pogotovo među ljude, koji će.
Ali ljudi su prokleti, oni 'oće, moraju. Pitanje je života i smrti i spasa malih delfina te pingvina s narušenom dioptrijom u bespućima plisnjavog Antarktika koji se topi ki Top-gun pre nego ga Mišković stavi u usta da proveri kvalitet Delte i Sitija.
Gde ćeš, šta ćeš, kako ćeš???
I nije da bi igde, koji 'š kurac igde, noć k'o noć, ki svaka druga, ako imaš pića i dobra je, koj jebe što je lunarizam odlučio da je zadnja nečega i da bi Luna Lu morala s onim noktima i zanosnom figuricom bolje ići u rudnik nego da nam tu valja gluposti, valjak jedan od žene.
Taman i da odlučiš kako te ove godine niko zajebati neće, zove te Mare i Andreja i saopštavaju ti da jednostavno moraš i ti tamo negde i da si pička ne budeš li i da je to nikakva kinta a da će biti Jovana i Jelena.
Ne jedna, naravno, to su prefiksi za najradosnije i najtraženije osobine U žena. Jer jebiga jest da su lepa imena ali Jelena i Jovana k'o govana pa ide detaljisanje.
-Kako koje? Jelena Fuksa, Jovana Svi za jednog, Jelena Petica, Jovana Pušačica, Moja Jelena, Maretova Jovana, Bambus Jelena, Jelen Jelena, Lav Jovana,...
-Dobro, de, shvatio sam. Aj dođem.
Onda kreće besomučno trošenje para, jok nećeš, odlučio si, ima da hoćeš, i tole i šulju i gledaj ovo, opet puk'o kaiš u pičku materinu, kupuj novi.
Žurka je tu i tamo oko tog doba. Nećeš prvi, normalno, nisi luzer.
Op, tu su već Peca i Peki, euforija, ludilo, piju od deset jutros, k k kul...
Zemaš vupi, sedaš, gledaš, ruska se već prelila tri puta preko nekog tanjira.
Svako vadi svoj CD iz džepa i šeretski njuška u pravcu samoproglašenog di džeja, Aj pusti ovo, aj leba ti ovo. Jok, narodnjaci ubijaju...pluća dihtuju k'o membrane zvučnika od hiljadu vati, nije baš da je prijatno, al ajd. Veselje je, valja se.
Neke su cupi već zarile štikle od dvan'est centi u parket i tako usidrene i upakovane u haljinKe plastikanere boje žestinu.
Svi su crveni, vreme prolazi, pička materina na TV odbrojava...
Gledaš na sat i skontaš da tvoj žuri.
Jebiga. Cmakanje, cmakanje, još cmakanja.
Cmakanje.
Balavljenje.
Cmakanje.
Nastupa termin Želje, čestitke, pozdravi, SMS, zvanje, opterećene linije.
Zvaće se kasnije, sad se nema vremena, l00dilo je u toku!
Iš'o bi u WC al tamo se vuče što lajna što Jelena Petica po podu.
Ne ide ti se, piša ti se. Neki su zagrljeni, cmakanje, cmakanje, znojavo cmakanje u znojava čela.
Đole je vani, umiva čemprese peglom pre vremena, ajd dobro, čim povrati što sebe što rusku i mesište vratiće se. Da ne propusti nešto.
Ti sediš u maniru pravog Vukajlijaša i smeškaš se... Koliko materijala...Ko vam jebe mater ionako nisam mislio doći.
Bar nešto od te noći. I mamurluka. Naravno. Hoćeš svoj mamurluk. Platio si pošteno.
A od tih sranja i novogodišnjih odluka-ništa.
Biraj Od sutra ću. Sutra ionako ne umire nikad.

1960...
Друштво,које се састојало од три момка и две девојке,из свог сеоцета,упутило се колима,у предвечерје,у оближњи градић,на ноћни провод.Дестинација им беше,надалеко познати ресторан,у којем је певао неки познати певач.После неколико сати седења,после "једења и пијења" одлазе услед неочекиваног провода.Следећа дестинација била им је Београд.Отишли су у чувену Скадарлију.Променили су неколико кафана и у свакој вечерали уз обилне количине алкохола.У Скадарлији су остали до раних јутарњих часова.Кад су завршили са лумповањем,због немогућности вожње,одлучили су да преспавају у неком Београдском хотелу.Устали су око поднева.Један из мушког дела екипе предложи да се не враћају кући,него да продуже на море.Остали се сложише са њим...Само су јавили родитељима да неће доћи кући,него да иду на море,а сви разговори су били слични и гласили су овако...
Дете:Е ћале,ја сам...Зовем те из Београда.Нећу долазити кући,јер идем са друговима на море...
Отац:Добро.Колико ћеш бити на мору?Јел ти треба лове?
Дете:Не знам...15,20 дана...Не треба ћале,имам довољно...

2010...
Субота вече...
Три ортака се договарају шта ће и како ће за излазак...
Дражен:Е ајмо да позовемо Милицу,Ану и Невену да изађу са нама,можда буде неког секса,ово,оно,а?
Миле:Ма јел си луд брате?Па,немамо лове ни ми да изађемо,а не и њима да платимо пиће!
Ђоле:Ај ставимо сви лову на гомилу да видимо колико имамо,па ћемо да видимо шта ћемо.
Ђоле први извади стотридесет динара,затим Миле извади 200...
Миле:Е ја имам 200,али сам се договорио са Аном да одемо у понедељак-уторак на пиће,тако да не могу ништа да дам,не знам да ли ћу наћи паре до понедељка...
Дражен је имао 200 динара...
Дражен:Имамо 360 динара.Купићемо дволитру пива,попићемо га у парку и таман ћемо имати да платимо једну туру у кафићу....
Ђоле:Дај бре,Миле те паре,ваљда ћеш се снаћи до уторка за 200 динара.
Миле:А ако се не снађем,онда ће Ана да помисли да сам је испалио,јер ћу морати да је лажем да не могу...
Ђоле:Е данас ми ћале причао како је било у њихово време,како су се добро зазали...
Дражен:Да брате,ал они нису имали компјутер и интернет,замисли смарање...
Ђоле:Ма какав интернет,човече?Па,ја да имам лове као они,ја за рачунар никада не би ни седао...

Nikakva definicija, samo ulet moga prijatelja Imoćanina jednoj ženskoj u klubu.

Dobar lekar, ali loš kozmetičar

Narodno verovanje da ako zagrmi zimi, odnosno oko Savindana, da će biti rata. Zapravo u to staro doba to je imalo savršenog smisla, jer ako grmi zimi biće loša godina, nemaština i valja nam ratovati ne bi li kakvog plena zarobili.
Danas, kad nemamo neprijatelja (kog smemo da pogledamo popreko) ovaj izraz gubi smisao. Mada i nije grmelo zimi od 99ete, jest, ko da ovi gore smeju da gađaju gromovima faktor stabilnosti na Balkanu. Kao zaostavština predaka izraz se održao i danas se koristi u fazonu "šta će biti kad se ovo zbilo".

Патике за 800 динџи, три пара чарапа за 100, распали Југо, гајба у подруму за 85 евра...

kad počneš da govoriš "u moje vreme..."

Iako je, priznajem, vulgarno ipak je živa istina. Bilo da se odnosi zaista na qrac ili na nešto drugo što ima rok trajanja nezavisno od upotrebe.

Poseban fenomen preklapanja vremena i prostora, čijom se povećanom učestalosti određuje stepen propalosti nekog društva.

Trenutak kada sa ortacima kreneš u omiljeni štek za bleju i tamo zatekneš gomilu klinaca deset godina mladju od tebe sa pivom i buksnom a ti u kesi vučeš kocu i čips

Nocna mora osoba sa "slabim" stomakom.

Idealan nacin da se izblamirate, i to pred celom nacijom...
Uglavnom se prijavljuju sarlatani kojima je to kul (Ej pojavio se na TVu) jer ce celo selo da prica o tome, a ne shvataju ozbiljnost posledica kojima ce je ceo narod Srpski bombardovati...

Zanimljiv je ta njihova samouverenost, ali ona vrlo brzo prelazi u zaljenje...

Potrosna roba.

Време проведено у остави у потрази за одређеном намирницом.

Najubijanija stvar na ovim prostorima.

Stara mudrost, koje ako se ne pridržavamo obično pokisnemo do gole kože ali ostanemo suva kurca.

U budućnost - kad avionom odletiš iz Beograda u London.
U prošlost - kad vozom putuješ iz Beograda u Istanbul.

Jedina stvar koja baksuzima ide u zivotu.

Мистериозно питање просечног српског купца технологије XXI века.
Питање на које продавац има одговор, а ни продавац ни купац не знају о чему говоре. Прилично парадоксална ситуација