Izraz koji se uglavnom koristi nakon burne pijane noci,na koju nam je jedino secanje jutarnja mucnina i mrlja,jos nedefinisanog porekla i boje,na jastucnici.

Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.

Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.

Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...

Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.

Oteći od duge izloženosti nekoj tečnosti i gomilanja iste u organizmu. Obično je voda u pitanju, ali nije pravilo. Mada, može biti i nekakava boleščina zaslužna za dobitak u dimenzijama, ali to je uvek na uštrb lepote.

Izraz se upotrebljava kada zelimo da kazemo da se neko lose ponasa, kao da ga je obuzelo zlo(djavo, sotona, sandjama, necastive sile...) i da cemo isterivanjem tog zla iz osobe naterati tu osobu da ponovo bude normalna. Postoji vise nacina za isterivanje zla:
1. Po srpski-batinama, najcesce usranom motkom, mada ne znam sto bas tom, jer ta motka samo smrdi, nista ne boli....ali zesce smrdi.
2. Magijom, odnosno madjijom, nekim ritualima, ispijanjem cajeva i sl.
3. Uz bozju pomoc, vrtenjem krsta oko ociju doticne, zaposednute osobe, uz izgovaranje Oce Nas i jos nekih molitvi.
4. Iz zene se posebno isteruje zlo, po narodnoj: Isterajte iz zene zlo- uterajte im dobro!
5. Ako nista ne pomogne, dovedete popa kome je jako muka, pa nek se ispovraca zaposednutoj osobi u usta.

Ponte Rosso, ime trga u Trstu koji je godinama bio simbol mnogih istočnoevropskih žitelja, pa tako i ljudi iz gotovo svih krajeva naše ex YU, za odlazak u povoljnu (jeftinu) kupnju najčešće ne previše kvalitetnih artikala.

Kupovalo se, naravno po cijelom gradu u manjim i većim prekrcanim trgovinama u koje je domaće stanovništvo rijetko zalazilo. Trgovci su bili zadovoljni, no ostali Tršćani nisu blagonaklono gledali na, od cjelonoćne vožnje umorne, kupce koji su vukli ogromne plastične torbe natrpane odjećom, sredstvima za čišćenje, prehrambenim artiklima i kojekakvim ćanfruzaljama (cianfrusaglie – sitnice za koje nitko ne zna čemu služe). Oholi stanovnici lijepoga grada na Jadranu zvali su te umorne kupce Zlavi, Skiavi (vidi:Ciao), Šćavi – oni koji su uništili opojne mirise najfinije Illy kafe što se u jutarnjim satima širio iz gradskih barova i draškao nosnice još uspavanih Trieština. Ovako je glasio naslov članka koji sam davno pročitala u tršćanskom tjedniku.

Danas više nitko ne odlazi u Trst „po špežu“. Imamo mi svoje Arizone, svoje Kineze, svoje butige i butike, imamo svoje Crvene mostove. A Tršćani plaču za Zlavima! Žale se da je grad u kojem prevladavaju uslužne djelatnosti daleko od toga da bude najuspješnija luka u Italiji, a kamoli u Europi. Mali trgovci sa sjetom i tugom sjećaju se nezahtjevnih kupaca kojima su mogli prodati i maglu umotanu u malo šarenog papira.
Sada bi rado da im se malo pokvari miris jutarnjeg kapućina. Piju ga sami i sa sjetom i nostalgijom sjećaju se nas!

Kažu da je danas veoma teško pronaći humane ljude, al' valjda kako djeluje ovo globalno zagrijavanje na naše umove u sred decembra, danas je sve više takvih ljudi.

Kupiš pempas pelene i dobiješ novi CD/Album Zdravka Čolića. Kažu: ,,Roditelji nemaju para za bacanje' pa ne mogu otići na Čolin koncert u Sarajevo. Zato Čola njima u cilju podsticanja nataliteta poklioni najnoviji album, remek djelo Bregovića. A za koju godinu će se ova humanost vratiti uduplano; doće mama i tata + sin/ćera na koncert''

Pa dobro, kažemo, lako je Čoli biti human sa tolikom lovom na raznim konto računima u bankama širom Švice. A ima li humanih ljudi, običnih građana. Kažu: ''Pa ni u Americi nema više humanosti, sredenji sloj ubiše kamate i krediti ,a kamoli negdje drugdje'' ... Pa, humanih ljudi čak nema ni u EU, al' zato, Srbija ne bi bila Srbija kada ne bi bila iznimka u odnosu na EU pa čak ako se radi i o dobroj stvari. Npr. prosječan Srbin je jedan od najvećih humnista u Evropi. Sigurno se pitate: ''Kako?'' ... Pa fino, on kupuje ulaznice, a od tih ulaznica jedan mali procenat se odvaja za unesrećene na Kosovu. Zato, zauzvrat će morati gledati govno od meča i slušati sranje od muzike posle utakmice, lokalnog benda ...

Pa eto, imamo najhumaniju organizaciju na svijetu. Oni svog najboljeg strjelca prepuste svome komšiji ,a i prodaju ulaznice po akciji ''Kupiš 1 dobiješ 3'' ...

Po mnogim budućim akademskim gradjanima tajni recept za savladavanje gradiva. Verovatno po narodnoj umotvorini: Ko više smrdi, više zna... Filozofiji: Smrdim znači znam... Receptu: Štroka na kvadrat=ocena više...

Situacija koja se javlja kada više ne znaš šta ćeš sa sobom, u toj meri da imaš osećaj kako tegliš nešto što ne postoji a, s druge strane, ne moš ni to da poneseš. Potpuno si izgubljen u koordinatnom sistemu prostor-vreme i "hvataš" sebe kako u bradu govoriš nešto po šablonu "šta-da-radim-kad-se-završi-magazin-in?", odjednom i sam shvataš da si potpuno otišao u ofsajd; da te strahove ne bi prevazišao čak ni da su ti roditelji kao malom svakodnevno kupovali kinder jaje a kamoli u trećem razredu platili jednodnevnu ekskurziju na obroncima Maljena.

Džak dosade je znatno teže poneti nego džak krompira. Krompir te iskilavi i tera na odmor ali sa pomešanim osećanjima umora i korisnog posla koji si obavio, ali džak dosade će samo da te krljoše kao Jovan Memedović u selima Zlatiborskog okruga sve što fina domaćica iznese na astal. Jednostavno nemaš predstavu i plansko razmatranje da li će nas sutra raspizdeti asteroid veličine dvospratnog autobusa, koji je juče bio dan, zašto je komšija Ranko jurio vrljikom komšiju Jovana, da ti je otac već dva meseca bez posla, zašto nam seku struju kad samo tri godine nismo platili račun, da li se smatra incestom silovanje svoje mangulice u oboru prvog suseda. Ma jeb'o majku, ništa te živo ne interesuje! Mrzi ga da živi. Ne jebe živu silu.

Najraniji početak napornih kondicionih priprema koji se sastoji isključivo iz trčanja, u kojima ti lopta dođe kao san iz kojeg ne želiš da se probudiš.

Dan kada se obično setite

- da odete kod zubara jer vas boli zub
- da odete kod svog lekara jer vam treba opravdanje za fax/školu za sutra ujutro
- da kupite solidan poklon za rođendan koji je večeras a fali vam 100 din.
- da platite račune za struju jer vam u suprotnom isključuju sutra
- da platite račune za telefon jer vam u suprotnom isključuju sutra
- da vam je veš mašina crkla, a i da nije, vi imate brdo neopranih stvari koje ne mogu da se operu i osuše do sutra ujutro kada imate ispit, a kamoli do večeras kada je žurka
- da morate da dopunite kredit u jedinoj trafici koja radi, najmanje udaljenoj kilometar i po
- da vaši matorci tek sutra dobijaju neku kintu
- da vi tek sutra dobijate ratu studentskog kredita
- da ste se zajebali i obećali komšinici da ćete joj pomoći oko farbanja sutra ujutro, kada imate ispit
- da uplatite internet, kako bi sa mejla pokupili puškice za sutrašnji ispit koje je neko napravio
- da su vam prekjuče javili rođaci iz Kanade koje niste videli 5 godina da će svratiti u nedelju oko 9, kada vi idete na žurku...
- morate obavezno da kupite novi punjač (stari ste izgubili) za mobilni koji je ispražnjen, pa u toku kupovine provalite da vam fali 50 din, pa jedino što vam tad preostane je da žickate, tako da u očaju odlučite da malo ižickate tu oko te prodavnice neprimetno da vas niko ne vidi, i onda vas sretne bivša riba iz osnovne, koja vas nije videla 4 godine, napravi tužnu facu i iskulira vas
- da je bojler prazan i da se niste okupali, iako je do vašeg polaska na žurku ostalo pet minuta.

Kako onda da volite nedelju?

Da, postoji. I za vanzemaljce pričaju da postoje. I za vukodlake, vampire, za telepatiju i nevinu prostitutku. Dobro, ovo poslednje sam izmislio.
Veza na daljinu donekle može da uspe, ali pod uslovom da akteri pomenute veze imaju od 9-11 godina i ako su se upoznali negde na ekskurziji u Banji Koviljači. Ona išla na ekskurziju, a on s ćaletom prodav'o kokice. Slučajno se sudarili i kasnije u toku dana divljački izjebali u hotelskoj sobi na... Čekaj, oni imaju jedanaest godina, uf... Ipak su samo razmenili brojeve. Fiksne, naravno, dok ne dobiju nekog Alkatela ili Eriksona, mada mlade generacije danas već uveliko furaju Ajfonove i druge pičke mamine, čija je vrednost polovnog Sitroena. I to dobro očuvanog, sa petoro vrata. Elem, samo takva veza može imati neku sigurnost i budućnost, gde ti je dovoljno da nazoveš suprotni pol i pitaš kako je, šta radi, kako je bilo u vrtiću, pardon, školi. Jel do kraja odgledao Sunđer Boba i poz. Šta drugo? Nema. Dok se postavljaju ovakva pitanja- veza traje. I uspešna je, donekle. Kasnije, ta ista veza se raspadne daljom evolucijom, ali mirnim tokom. Izdržala je dobrih 5,6 godina ili pak dotle dok mladiću nije počeo da se diže na Paris Hilton, a devojka zamenila barbike vibratorom. Tada je toj dugoj vezi na dalj- kraj. Desi se i da se venčaju, ako su oba pola ružna kao face navijača na engleskim stadionima i ne mogu da pronađu zamenu jedno za drugo.
Kontra ovoj vezi su veze na daljinu, ali sa drugačijim glumcima. Nikako nije realno da u trenutku kada prethodno dva opisana bića završe vezu, da u istim godinama druga dva odluče da se razvlače, bez obzira na kilometarski udaljene relacije na kojima bitišu.
JELENA K: Ljubav je jača bebo od svega, pa i od glupe daljine.
E, jeste kurac. Da objasnimo i zašto nije. Želja za kurcem normalne, zdrave sedamnaestogodišnjakinje jednaka je želji astmatičara da punim plućima udahne vazduh, kockara da zaradi 4 prosečne penzije na ruletu i hakera da obori internet, dok je želja medicinski ispravnog heteroseksualnog mužjaka za ženskom polnom pičkom veća od želje mršavog mačka za komadom goveđe glave.
Prema tome, veza na daljinu je nestvarna i neusklađena ukoliko svoje partnerske dužnosti dva aktera ne ispunjavaju bar jednom nedeljno (a i kako će više puta kad su jedno od drugog udaljeni 3 svetlosne godine). Porno sajtovi mogu da pokriju želju maksimum tri dana u nedelji, dok su ostali dani test izdržljivosti.
Imati dečka ili devojku koji/a je od tebe udaljen/a više od 150 kilometara je kao da ti se voljena osoba nalazi u kumovoj slami ili na Saturnu.
Žensko razmišljanje: Da pokušamo, zašto da ne? Lep je, zgodan, videli smo se uživo taj jedan put, videćemo se garant još koji, sudbina će nas još spajati. Fejsbuk? Idealno za održavanje veze, ima da mi još i dosadi. A možda je i bolje što je malo dalje od mene, manje ćemo se svađati. Ma u stvari kad god zaželim- doći će do mene i tad ćemo se jebati. Ništa lakše, ma idealno bre. Koliko su samo glupi ljudi koji nemaju vezu na daljinu, Bože, Bože.
Muško razmišljanje: Ima pičku.
Još bih samo na kraju citirao jednog mudraca koji je rekao:
Veza na daljinu uspeva samo ako ti je kurac duži od daljine.

...On se zove Duško, došao je iz Bijelog Polja, živi u domu i studira ekonomiju već nekoliko godina. On je pre šest godina izgubio pravo na dom, ali mu je tatin brat od stričevog ujaka sa tetkine strane koji ''drži'' pola grada sredio da ostane tu i da ga niko ne dira. Ne treba misliti da je Duško zbog toga loš dečko, naprotiv. Duško živi po principu ''lako ćemo'', ''laganeza'' ili ''opušteno''. Lepo mu je u ovom gradu gde je već pustio korenje. Majci piše redovno, i obećao joj je da će da nađe pristojnu curu i da će da se oženi. Kad završi fakultet, naravno.
Ono što je malo kome poznato, tojest, što je Duškova mračna tajna, jeste da on u dubini svog bića žudi za gradskim ribama. Neviđeno ga pale PPSC i UPPSC, pa čak i Pametna splavuša, ali to ne želi da prizna ni sebi, a kamoli svojoj konzervativnoj familiji. Zbog toga, Duško je sebi zadao imperativ da će da nađe dobru, zdravu i kršnu, bila-ne bila lepa.
KOR (košarkašica/odbojkašica/rukometašica), je dobra, zdrava, kršna, i osrednje simpatična srbijanska sportašica. ''Trenira'' otkad zna sa sebe, živi za ''klub'' i svoje jaranice. Tu i tamo se zaljubi, malo propati, ali je svaka patnja prođe kad dođe sezona priprema i osvajanja regionalnih kupova. Al', ne lezi vraže. KOR se jako često zagleda u Večitog studenta. On je onako smušen, stidljiv i sladunjav, što borbenoj i pobedi nastrojenoj KOR diže želju za osvajanjem. KOR će sve učiniti da ćapi Večitog studenta, i to će joj poći za rukom. No, ona i ne zna šta je posle čeka. Svetska karijera - sigurno ne. Montenegro - o, da.

Što se tiče putovanja u inostranstvo, svima nam je dobro poznata situacija u poslednjih dvadeset godina - nekada iz zemlje nije moglo da se izadje, nekad je bila potreba gomila papira, potvrda, čekanje u redu ispred ambasade po nekoliko dana, čelični živci i sreća pa da konačno dobiješ vizu. Danas su nam granice za većinu zemalja konačno otvorene, ali većina ljudi nema novca ni ovde čestito da živi, a kamoli da se bahati u nekoj drugoj zemlji.
Kao posledica toga, velika većina gradjana naše zemlje je inostranstvo videlo samo na propagandnoj televiziji, ili su im o životu preko pričali gastarbajteri koji bi povremeno došli. Posebnu sreću imali bi oni koji su u inostranstvo odlazili na maturske ekskurzije, ali dosta njih se po povratku uzdizalo fantomskim pričama.
Kao rezultat svega toga, dobila se jedna iskrivljena i neistinita slika, kako se svuda živi puno bolje, kako ljudi uživaju i kako je u Nemačkoj ili Francuskoj raj..
Istina, njihove zemlje nisu bile bombardovane, mladi nisu ginuli po raznim besmislenim ratovima, nisu imali hiper - inflacije, i nisu strepeli da će ih smrt sačekati iza nekog ćoška. Imali su struju, vodu i grejanje, ali daleko od toga da je tamo savršeno:
Većina zemalja Evrope je u kreditima i dugovima do guše. Plate im jesu velike, ali visoki su i troškovi života, kupuje se na kredit i špara gde god je moguće. Nemoguće je ne platiti struju po tri meseca, izlazak u grad te košta puno više nego ovde, ne možeš da opališ roštilj ispred kuće..Ljudi rade prekovremeno i naporno, u sve većim su govnima zbog priliva jeftine radne snage, u hroničnoj su depresiji i, polako ali sigurno, prestaju da bivaju srećni što žive u svojim zemljama..

Lik koji se doselio u Beograd, a nije usput naučio da i na selu postoje ljudi koji su gospoda, kao što u gradu postoje ljudi koji su seljaci. Pošto je, iz nekih ličnih razloga, duboko nesiguran u sebe i nema izgrađenu ličnost, on nema hrabrosti da kaže odakle je, a kamoli da bude ponosan na to. Zato se uvek trudi da to sakrije ako može, između ostalog, tako što pokušava da sakrije svoj akcenat (neuspešno). Sela se gnuša, kao i Srbije generalno, jer jelte - urbano i nacionalno ne mogu ići zajedno. Granice i nacije su za njega prevaziđena stvar. Himna mu para uši, a zastava bode oči. One su opijum za seljake. Ne veruje u Boga, ali voli da priča o njemu i dokazuje njegovo nepostojanje. Čak i kada ga niko o tome ne pita. Jer, ima li išta urbanije od podjebavanja vernika? Oblači se urbano, sluša kul muziku, izlazi na kul mesta i druži se sa kul ljudima. Kako prepoznaje šta je kul? Jednostavno. Gleda televiziju. Inače, B92 mu je memorisan na broju 1, jer RTS gledaju samo seljaci. Gotivi Lunu Lu, Bebi Dol mu je baš super, a Ivan Tasovac je pravi gospodin. Voli da čita (isključivo izdanja Samizdata). Vremenom, kad ispegla akcenat, uklopi se i malko pusti muda, onda prelazi na sledeći stepen kuloće i urbanosti, a to je pljuvanje po Beogradu. Nekad ga je taj grad fascinirao, ali sada ga već guši. Prerastao ga je. Pun je seljaka, primitivan i zatvoren, nije kao Njujork... ili London... ili Zagreb. Jedva čeka da ode iz njega...

Profuknjača. Kurva. Pripadnica lepšeg pola koja tukidida svrstava u ličnu imenicu.

Opis izuzetno škrte osobe.

Laganje. Pričanje najnevjerovatnijih priča i gluposti u koje više niko ni ne vjeruje, ali eto ipak se sluša dotična osoba. Nešto poput Barona iz Kengura.

Ubiti se od alkohola ili psihoaktivnih sredstava, a zatim negirati sve to na isti način na koji su Sovjeti decenijama negirali da je Lajka uginula odmah nakon poletanja.

Psovati. To je osnovna potreba jednog Homo Balcanicusa. Verovatno jedina važnija od alkohola. Psovati se mora. Kao što se i živeti mora. Ne volimo mi da psujemo. Život je taj koji nas na to, onako, kao poslednja kučka, tera na to. Ovaj surovi balkanski život, bio on među stenjem gora ili u plodnoj, masnoj ravnici.

A treba i umeti opsovati. Psovati mlako, kao Englez, čemu to? Svašta! Nacija kojoj je krupna psovka - kučkin sine! Pa dobro, majku ti englesku incestoidnu, na šta ti to liči! Sunce mu žarko kalaisano jebem da mu jebem da l' nisi u stanju ni da opsuješ k'o čovek! Mi, ako već i nismo neki ljudi, bar smo psovanje usavršili! A ovaj gore izraz to i dokazuje. Jer njega moraš izgovoriti sa jednim dugim otegnutim, pomoravskim "poserem". Inače nije efektan.

Ovo je jedan krajnje ženski izraz. Mi, žene, kao što je poznato i biološki priznato, da jebemo, nismo u stanju. Ali, u stanju smo da seremo, što je isto tako biološki priznato i širokim narodnim masama poznato.

-Pa dobro, što baš u gušu?

Prijatelju, ako ti se poserem u usta, ispljunućeš! Nisi lud valjda da progutaš moje govno, pa sve ni da sam ja Lisa En, a kamoli što sam ja Milojka iz sela Božurevac kod Trstenika, koja se zadnji put kupala pre dva meseca, pred pričest. Pa nisi blesav valjda, čoveče! Zato U GUŠU, da odma' progutaš. U stvari, nema šta da gutaš, skliznuće ono samo tamo gde treba.

Preosetljiv muški primerak. Majkin sin. Jebeni škirpe.