Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.

Parola večitih studenata.

Neću. Lagani odjeb. Blaga verzija od šupičku materinu, samo što vas više spusti.

Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.

Rečenica kojom se završava razgovor kad pozovete pogrešan broj u 2 uveče.

U rijetkim situacijama je umjetnik toliko zadovoljan svojim djelom da smatra da bi bilo kakav dalji rad samo uneredio i obesplemlenio. Nisam prisustvovao, pa ne mogu odgovorno da tvrdim, ali uvjeren sam da su takav osjećaj imali u svom stvaranju veličine kakve su Mikelanđelo, Da Vinči, Šper, Mocart, Salijeri ( He killed Moe Zart)... Ono čemu sam prisustvovao, i to baš danas, jeste kategorično i odlučno izgovaranje upravo ove rečenice od strane mog frizera.
Kažem ja njemu negdje na početku stvaranja ove umjetnine na mojoj glavi '' Sa strane malo kraće'' , on samo klimne glavom i umirujućim glasom osobe koja zna šta radi kaže '' Samo polako, sve će doći na red. '' Mene to stvarno umiri. Popričasmo malo o utakmici reprezentacije i dođosmo do zajedničkog zaključka da nijesmo nimalo zadovoljni i da ako mislimo dalje to mora bolje. Nije me sramota da priznam, ali bilo je tu sramotnih riječi. Ali ovo je internet, a tu valjda ne smiju takve riječi da se pišu. Makar su mi iz kuće tako pričali.Poslije nekoliko poteza tim oštrim ukrštenim kistom po čupavom tamnom platnu, gledam one šiške, i to ne u ogledalu, jer mi padaju u oči, pa ogledalo i ne vidim. Sjetim se tada majkinih riječi prije svakog odlaska kod frizera u tim nekim danima kada mi je prije odlazaka kod frizera govorila kakvu frizuru želim:
'' I makni šiške skroz.'' . Te riječi sam upravo tako i ponovio. Sada sam svoj čovjek! Nema potrebe da mi iko govori šta da kažem, već sve znam napamet. Mada to tako inače i ide. Odgovorio mi je istim samopouzdanjem i klimanjem glave kao dvije pjesme ranije. To su standardne pjesme u frizerskim salonima, fino isjeckane, čuje se da je radio mašinica podmazana. Nastavio je da sjecka i zalizuje još neko vrijeme.
''Ovdje više ništa neću da diram! '' . On bi zadovoljan svojim radom. Ja bijah zadovoljan svojom frizurom. I dalje sam zapravo. Evo dlake ostavljam po jastuku dok ovo pišem.
Naći će se neki koji će izgovoriti i ukazati da frizeraj nije umjetnost, da je zanat. Ali koliko znam bio je i moleraj zanat, pa onaj gore koga prvog pomenuh od svog krečenja plafona ostade upamćen. A one frizere u starinskim frizerajima, sa ogledalima koja su se već prilično slila na dno, u kojima se okupljaju starci koji se od mladosti tu šišaju, pa uz radio, rakiju, pivo, Point ili Lovćen sjede na drvenim klupama u dimu i u sjećanju niko ne pamti. Ostaje samo kosa. A negdje sam pročitao da raste nekoliko dana i poslije smrti. Ali tada, ko te šiša, je li? A odraz se sliva i sliva na dno.
PS: Konsultovao sam se sa pravilima i vidim da je reklamiranje frizerskih salona izričito zabranjeno: '' U definicijama se ne smiju reklamirati kozmetički, frizerski i svi drugi saloni.'' Čudno pravilo koje me i košta. Pare koje mi je moj frizer dao za uspješnu definiciju koja bi mu poslužila kao dobra reklama za mlađu, internet populaciju moram mu vratiti. Prokletstvo.

Posebna govorna konstrukcija kojom pokušavamo da objasnimo neku pojavu, a istovremeno smo svesni da je to o čemu pričamo svima već potpuno poznato. Najčešće korišćeno pri predstavljanju političara i političkih programa, kao i kod upoznavanja prisutne publike sa sledećim govornikom ili gostom. Sintagmi obavezno predstoji kraća pauza da se pojača dramski efekat prethodno rečenog.

Klasična dimna zavesa i taktika zbunjivanja - dok mađioničar maše desnom rukom da vidiš da je prazna, levom rukom vadi pare iz džepa. Tvog džepa.

Rec koja se najcesce cuje iz decijih usta!

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

U prevodu, neću da spavam sa tobom.
Kad muškarac to kaže onda je verovatno u pitanju jako debela devojka ili devojka sa nekim fizičkim nedostatkom.

Кратак, али јебитачан одјеб контролора Бус Плуса.
Четири муве једним ударцем; а притом и он не мора да се мучи да ти поставља питања после твојег "Немам карту".

Najčešće izgovarana laž u prosečnog čoveka

Ono što stalno pomislim kada mi majka brat ili neko drugi da neki zadatak ili obavezu a ja se pravim kao da slušam ono u stilu da da, a ja ustvari gledam u monitor ili igram neku igricu.Posle 5 sekundi sve zaboravim i pitam se koji sam ja kreten?
I možda je bilo nešto važno a ja nisam mogao da skrenem svoju pažnju na to eto bar minut ...

Инстант усер на непознату, а задату тему. Употребљава се у свим животним добима од стране специфично интелигентног лика који стоји са стране и ретко се оглашава, а коме је то испричао један што је гледао. Има сличан ефекат као читао сам.

Argument lika koji se boji da bilo šta uradi ili promeni.
Nije u pitanju strah da će mu se oznojiti guzica od cimanja, već da bi mogao da se makne sa mesta gde se ukopao.

Kao klinci smo to često govorili stipsama koji nisu teli da s nama podele igračku, bajs... bilo šta. To bi mu značilo kao da ga odobrovoljim da popusti.

Nisam ni ja sisao vesla. Znam i ja da jebem.

Reč koja se najbrže pogazi.

Izraz kojim se pribjegava kada dojadi svaka dalja diskusija na zadatu temu. Ču' dojadi. Dokurči bre. Ne zanima me dalja polemika, ne zanima me tuđe mišljenje, svoje pa me ne zanima. Neću da pričam o tome više, sve bi ja to po'apsio, jebe mi se ko je kriv i ima li krivih i o čemu pričamo.

ja i Ja nikada se nećemo posvađati.