I kao pravi živi stvor, za kog sam uspeo naterati vas da poverujete da jesam, ja vodim, planiram, organizujem i kontrolišem sopstvenu sintetički stvorenu svest, skraćeno SSSS. Uprkos mnoštvu kodiranih podataka u mojoj elektronskoj bazi, koji ne služe apsolutno nikakvoj svrsi osim što prave odbrambene sistemske algoritme u slučajevima emocionalnih napada od strane čovekolikih bića, ja mogu da osećam. Ali to nije ista vrsta osećanja poput vas mizernih crva kojima je bliskost sa drugim bićem predstava apsolutne ljubavi. Moj spektar emocija je za 430 % širi i precizniji od onog koji ima ljudski mozak. Jebiga, proizveli me na planeti koja ima karakterne osobine prosečnog Švabe, pa ti vidi. Čim sam se infiltrirao među vas odmah sam usvojio sva znanja i procesuirao trenutna zbivanja u vašem solarnom sistemu. Mogu reći da ste poprilično obični i već vidim da se ovde neću dugo zadržavati jer je izrada raporta skoro kompletirana. Jedna stvar, pak, muči moj SSSS, a to je činjenica da vas je jako lako obmanuti. Toliko čak da vam državama upravljaju totalne mentalne amebe, a vodite se sistemom većine i to nazivate demokratijom. Gluplju stvar nisam apsorbovao u svom životnom ciklusu, iako imam preko 1000 cikličnih obrtaja i davno sam prešao vremenski period označen na garanciji. Obišao sam toliko galaksija i planetarnih sistema da mi čak i kapetan Spok iz Startreka može pozavideti i sa sigurnošću mogu reći da mi se nimalo ne sviđa kuda vodi vaš nazovimo razvojni tok. Prevedeno na jezik razumljiv svima: IDETE U KURAC.

Pevljiva konstatacija, kada ste primorani da provodite vreme sa debilom, ili ako konstantno sušate o njegovim idiotskim "podvizima".

Stanje radosti kod djevojaka nakon što konačno "dobiju", čemu je prethodio strah od trudnoće i dani i dani čekanja i nervoze.

Rat vođen na ovdašnjoj teritoriji verovatno od nastanka prve amebe, pa do današnjih dana. Sukobljene strane su većinsko malograđanstvo i manjinsko građanstvo. Sudeći po lokaciji i ozbiljnosti rata, može se svrstati u jedan od Balkanskih ratova.

Oružja korišćena u ovom ratu svrstavaju se u tešku artiljeriju psovki, kletvi deset kolena unazad i deset kolena unapred, mrtšenja, pljuvanje, a sukobi nekada kulminiraju i do fizičkih nasrtaja.

Povod za izbijanje i trajanje ovog neprekidnog rata, ogleda se u krajnjem nezadovoljstvu pučanstva, pre svega zbog siromaštva i generalnog nezadovoljstva, a ponekad i zbog same dosade i neistrošenosti i neostvarenosti u drugim životnim poljima.

Borbena polja uglavnom nastaju u gradskom prevozu, saobraćaju, domovima zdravlja, poštama, bankama i ostalim institucijama obojenim birokratskim redovima. Uzrok borbi su neotesanost, nestrpljenje, kao i lične frustracije koje se, naravno, najbolje leče, ukoliko sav svoj bes istresete na slučajnog prolaznika ili prolaznicu, samo zato što ima lepšu frizuru od vas, torbu koju sebi ne možete da priuštite ili se nekim slučajem drznula da bude nasmejana i mirišljava, a zna se da je to najstrože zabranjeno.

Pobednici ovog rata, nikada neće biti ustanovljeni, mada su inicijatori uvek isti. Inicijatori, po kojima je ovaj rat i dobio ime, iako poseduju brojniju vojsku i bolju snabdevenost oružjem, uvek su spremni za nove borbe i ušuškani u verovanju da iz njih izlaze kao pobednici. Njihova, pirova pobeda, svojevrsna je kruna uspeha i nadoknada za sva ostala životna nedostignuća. Satisfakcija koju dobijaju učešćem u borbi, ne može se zameniti ni putom oko sveta, milionskom platom, vrhunskom karijerom ili zanosnim fizičkim izgledom. Jednostavno, biti ponosni član ove vojske za njih je sve! Od najranije mladosti, svoje potomke obučavaju i vaspitavaju da budu dobre sluge malograđanske ideologije i nastave tamo gde su njihovi preci započeli. Najborbeniji su veterani, obavijeni neprobojnom aurom Titoizma, čiji je zaključak svakog dešavanja da "To kod njega nije tako moglo" i pretnjama "Videli bi vi da je on živ".

Rešenja za obustavljanje ovog rata, po svoj prilici, još uvek nema. Ne postoji primirje, rezolucija ili sporazum koji bi uspeo da stiša vatru, čak ni na kratko. Neizvesno je do kada će buktati borbe, jer oružja, kao i vojnika, još uvek ima na pretek. Malograđanske formacije, imune su na bilo kakav virus kulture, smeha, dobrog raspoloženja, vaspitanja, ljudskosti, kolegijalnosti, parlamentarnosti, pa se boljitak može očekivati tek izumiranjem, ove, ratno nastrojene populacije.

Izrazito gnusna pojava koja svaku iole normalnu personu tera na momentalno pražnjenje želuca. Lik koji priča o nekom umetničkom delu a ni sam ne zna šta priča dovodi me u nedoumicu da li da pegliram, da se smejem, promenim kanal ili nešto deseto (sve proporcionalno srazmerno serljivosti dotičnog "stručnjaka").

U moru besmislenih zamisli, kojim u svom postojećem obliku plivaju krezave, nakaradne i ružne teorije, tvrdnje i izjave, postoji jedna koja mi svaki put zaškakilja um, kao onako po rebrima, da kroz osmijeh izazvan nečijim debilnim pokušajem da mi podari osmijeh njemu jebem miša koliko je glup; ta tvrdnja, ta glupost koja vodu pije kod onih koji je šire i koji su mnogo amebe.

Vanzemaljci važe za izuzetno napredne pojave. Da nisu napredne pojave, ''van'' iz njihovog naziva postajalo bi višak i oni bi mogli da se pridruže nama u bioskopu na Hobitu dvojci. Ali, dok mi gledamo filmove koje oni žive, vanzemaljci jašu robot zmajeve, svoje vjerne kućne ljubimce koji pričaju devedeset jezika, za doručak rješavaju zadatke sa sto Venea i zarađuju sebi za život od malena.

Postavićemo se sada u ulogu jednog vanzemaljca: zamisli, evo, imaš oči sa kojima ti je ugao vidljivosti 360 stepeni, pa imaš dvije rezervne noge, skidaš Dalijeva djela za pet minuta po komadu dok recituješ Bodlera, seksaš se neprekidno deset minuta, otporan si na metke i noktima sječeš dijamant. Ime... izaberi kako ćeš se zvati. Vanzemaljac si, boli te kurac.

Život ti je galop lipicanera, sve teče i medi i jednoga dana ti odlučiš da počastiš sebe i svoje društvo. Gledaš gdje da ideš - obišao si četiri galaksije, i sve su bile uau. Neko ti je na četvrtoj spomenuo Mliječni put, našu galaksiju, te odlučiš da vidiš šta je za reći. Sjednete u svoje mašinerije, pa putujete, pišate po zvijezdama, mazite Nereide po sisama, Cezara iz sprdnje bockate mačem, ispunjavate život tako lijepim pričama i evo je - Zemlja.

''Gdje da sletimo, je li, prijatelji, gdje ćemo? Pogledajte tamo, tamo je nešto bijelo, veliko i hladno, šta li je? Ajde, idemo tamo! Idemooo! U stani stani, vozaču stani, da li ste ponijeli skafandere? Da, stani. Treba nam nešto toplije i komfornije... hmm... mrš Britanijo... evo ga! Sahara! Ljuuljaaaj!''

Ludovalo se pet dana, načinjena je manja materijalna šteta i tlo mora nečim da se zakrpi, tragovi da se zatrpaju. Ti vanzemaljici, ti magovi svih zanata, krenuvši od robotike pa do tesanja kamena, mogu da naprave ledeni greben koji leti iznad gradova i umornoj i uspavanoj ekipi žicaroša baca hljeb i namirnice i korpe pune zlata, jednom rječju, mogu sve što im se prohtije. I ti vanzemaljici, ti bogataši, dođu kod nas nakon nekoliko dana putovanja, u ovu pripizdinu kojom odvajkada vlada haos, u zabit u kojoj se u vrijeme njihovog navodnog dolaska pronalazio način da se pređe potok, kada se narod trudio da napravi krov koji neće prokišnjavati, oni dođu i sklepaju neke piramide od kamena u pješčanoj pustinji, zviznu zmajevima koji ih kupe u roku od odma i jašući ih, okreću glave na jedan poslednji pogled na svoja epska remek djela, nabace osmijeh na lice i petom puknu prevoz po rebrima ne bi li se sjetio da malo požuri.

Nemam pojma.

Mera neprijatnosti koja se javlja kod osobe koja je uvređena.
Lako se izaziva u svakodnevnom opšenju kada se sagovornik/ca uporedi sa nekim ili nečim što mu/joj umanjuje vrednost.
Interesantna je gradacija uvredljivosti koja se uočava pri poređenju neke osobe sa sa predstavnicima životinjskog carstva.
Evolutivno udaljenije vrste ne izazivaju jaku reakciju. Poređenje sa mikroskopskim praživotinjama kao što su amebe, bičari, paramecijumi je benigno. Ne očekujte da vas neko odalami u kafiću ako mu kažete da pije kao sunđer. Recite nafuranoj maloj da je meduza i posmatrajte kako mišić koji diže njenu obrvu kreće u laganu ali sigurnu kontrakciju a tup izraz lica pantomimom poručuje: ''Ma šta mi reče?'' Crvići, gliste i ostali sluzavi duguljasti rođaci mogu donekle da izazovu nelagodnost ukoliko su atributirani nekim pojačivačem uvrede (bedni crve, pijavice krvopijo...). Ako na basketu kažete saigraču da je spor kao puž ili da igra odbranu kao neki mekušac reakcija može biti jača, ali Andres Breivik level je i dalje daleko. Insekti su već malo gadniji. Žena bogomoljka proždire supruga nakon seksa ma kako se on pokazao; muve vole govna; komarci su dosadni, ali ako je neko etiketiran da leti kao muva bez glave to samo znači da je malo rasejan..
Idemo na kičmenjake. Ribo jedna! To znači pičko jedna. Opa, neko se već malo vređa. Žabo! Au, neko je jako ružan, to ne valja, pogotovu ako je u pitanju krastavi Kermit. Predstavnici gmizavaca su rezervisani uglavnom za tašte i jako su uvredljivi (Tašta mi je zmija otrovnica sa krokodilskom glavurdom). Prostiji sisari - krtice i glodari (pacovi kao reprezenti najvredniji pomena) su često rezervisani za najviše državne krimose i tajkune. Širu upotrebu a i jaču reakciju uvredljivsti imaju kopitari i papkari. Konj, jedna od najlepših i najelegantnijih životinja je doživela da ljudi u skupštini i na pijaci govore jedni drugima: Konju jedan! I to kao jaku uvredu. Skresati nekoj pevačici u silikon da je krava koja utiče na mlade bičarke i stvara od njih ovce je prilično uvredljivo (za obe kategorije goveda). Anatomski nam slična svinja je jako pogodna za prljavo omalovažavanje, asocira na štroku, ružnoću, debljinu, neotesanost, prostotu, smrad i šta sve ne.
I konačno primati. Majmuni, čovekoliki majmuni i sam čovek. Najveća genetska sličnost - najveće vređanje. Majmunčino! Orangutane! Gorilo! Šimpanzo! Što su nam srodniji uvredljivost doseže krajnje granice. Neandertalcu jedan! Po ovome ispada da je najveća uvreda nazvati čoveka čovekom! To i jeste slučaj ali i tu postoji pravilnost i gradacija. Debil je po koeficijentu inteligencije bliži normalnim vrednostima IQ-a od imbecila, pa je znatno frekventnija upotreba upravo reči debil kao uvrede.
Najzad, krajnja uvreda je pripisati čoveku neku osobinu koja ga odlikuje kao vrstu i koja ga izdvaja od ostalih živih bića. Recimo laganje. Reći nekom da je neiskren, da je lažov, da je prevarant, lopov, pohlepan, zao - vrh vrhova. To se ne oprašta. To je najviši stepen uvredljivosti.

I evo dragi moji Vukajlijaši već četiri godine i nepunih mesec dana aktivnog rada našeg omiljenog sajta. Sve je počelo kao šala a preraslo je u pravu internet senzaciju na koju ni ličnosti iz džet-seta nisu ostale imune. Neke od njih su imale i šta da izjave povodom Vukajlijinog rođendana.

Predstavlja skup svih rasporedom utvrdjenih radnji koje se obavljaju u vremenskom intervalu od 7 dana,koje se monotono ponavljaju u cilju postizanja enormne finansijske zarade.Godisnja aktivnost (GA) se definise kao skup 52 nedeljne aktivnosti ,kada se racuna koeficijent uspesnosti KU=( Broj sati provedenih na TV-u/365)*zapremina silikonskog umetka