Kenjara. Klozet. Poljak.

Mjesto đe i car ide pješke. I Milo Đukanović. Da se istovare.

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Di Džej Šafl zvani Šafke, specijalista za kućne zabave.
Zna nekad da pusti pesmu koje je bila pre 5 minuta, al što ume nekad da potrefi...

Lik koji je lišen socijalnih vrlina i ne zna kako bi prišao devojci uživo, ali zato u virtualnom svetu skuplja i copy/paste forice sa blogova; postavlja slike iz photoshopa; i smatra sebe veoma privlačnim.

Део телефона предвиђен за списак за куповину, дефиницију коју планираш да објавиш на Вукајлији, пушкице за контролни, поруке које нисте имали храбрости да пошаљете, вицеве или неку романтичну copy/paste поруку...

Momak od 50 i više godina koji uglavnom živi sam jer voli da piša đe stigne, a dane provodi u nekoj kafančugi gdje obično potroši sve svoje prihode.

Besmisleno, a neophodno prazno polje kod raznih registracija, čija se svrha dovodi u pitanje od nastanka iste. Jedna od najistaknutijih teorija tvrdi da se ona tu nalazi kako bi ljudi vežbali copy/paste.

Ljubazna varijanta nisam baš siguran.
Cijenite pomoć koju vam je osoba ponudila, ali ste isto tako svjesni da će vas nevoljnik još više pogurati u nepriliku.
Dobra je duša, ima najbolje namjere, ali inspector Clouseau mu nije ravan kad taj krene pomagati.

Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Kad u 21. veku moras raditi seminarski rad od 15ak stranica pisano, rukom, jer profesora u poznim godinama mrzi (citaj = ne zna!) da proverava da li je neko uradio copy-paste sa Neta na zadatu temu.

Pogrešno upotrebljen naziv za nivo odvrnutosti potenciometra na nekom muzičkom instrumentu ili uredjaju. Koriste ga apsolutno svi. Od klinaca, takozvanih, di-džejeva, preko iskusnijih i malo starijih muzičara, do matorih, masnih i brkatih muzičkih veterana.

Osvetlati lice ribi displejom od telefona koja oće da ti puši al ti ne vidiš đe da joj ga staviš jer je mračna soba.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Draga gospođice, možeš se ti dijevati po metropolama vaskolikog nam svijeta. Ali upamti jedno, niđe te bolje neće jebati, niti ćeš đe džabe dobiti kurca kao ovde - u svojoj otadžbini.

Maksima koja kaže da svakom treba reći đe mu je mjesto, a naš narod je se beskompromisno drži, u dijelu koji se odnosi na bob.

Za razliku od facebook prijatelja, koga si dodao na face-u, a u stvarnom životu se nikada ne pozdravljate, kao i za razliku od pravog prijatelja s kojim si u normalnom odnosu i u stvarnom životu i na face-u, nefejs prijatelj ti je onaj s kim se u stvarnom životu uvijek pozdraviš i ispričaš pri susretu, čak i sa lažnim izlivom emocija "Đe si, legendo" , "Đe si kućo stara?" i sl. ali se NIKADA ne dopisujete na face-u, iako ste se međusobno dodali u prijatelje. Na face-u se ne dopisujete jer nemate baš nikakvu zajedničku temu, niti ste se ikada družili, a svi oni izlivi emocija potiču samo od toga što se dugo poznajete, npr. išli ste zajedno u školu, ali niste bili dobri ortaci.

najbolji primer toga je zloglasni Zaharije Trnavcevic,capo di tuti capi agrarnih emisija,covek koji neodoljivo podseca na rahmetli Ivana Stambolica svake subote u stilu Opre Vinfri deli savete ruralnom zivlju kako da poseju mak,a uberu opijum.

Uzvik koji vraća u detinjstvo. Sledi posle otimanja vama dragog predmeta od strane nekog starijeg (brata ili sestre). Najčešće je u pitanju igračka, a katkad je to i sladoled ili lizalica. I sve to da bi vas podjebavali. Sinonim mu je "Vraaaaati miiii!!!"

Ništa nije bezazleno, đe nešto jednom zadimi tu vatre mora biti. Pesimističan način posmatranja svijeta. Nekada je opravdano u kakvom društvu živimo, a nekada ne prosto ljudi obožavaju da ugroze stanje.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!: