Način hranjenja dece kod nekih roditelja.

Baciti maramicu, papir, celofan, pikavac, na ulicu ili u najbližu kantu (koja može biti daleko i 500m) je zapravo duboka dilema.

Dok ideš ka kanti, gledaš koliko smo šiptarski prljavi, štrokavi, prašnjavi, kese na drveću i zaključuješ da oko 50% ljudi baca đubre u kantu, a 50% odmah na ulicu. Onda dođeš do zaključka da je smrdljivim vlastima u ovoj zemlji to nedovoljno prljavo da bi uveli nekakav normalan zakon, pa bi bilo bolje da i onih 50% koji bacaju u kantu počnu da bacaju na ulicu, kako bismo postali dovoljno prljavi da zasmeta štrokavim vladarima, i jednom za sva vremena rešimo taj problem.

Onda se setiš koliko su vladari štrokavi, da ti ne znaš kolika bi količina smeća na ulicama mogla da izazove njihovu pažnju, pa možda se i ne vredi kockati.

Bacam papir u prepunu kantu, a on ispada. Ja se savijam, trpam ga unutra. Ruka mi smrdi.

Ko je ovde idiot?

Sklopivi nož lako prenosivih dimenzija, uglavnom od nerđajućeg čelika.

Skup debelih i ružnih ženskih osoba, koje po svaku cenu brane svoju veoma lepu drugaricu, jedinu koja zadovoljava standarde fizičke lepote i šarmantne pojave. One joj govore kako je oni žele iskoristiti i ni u kojoj situaciji je ne napuštaju. Čak je i vode sa sobom kad idu pišati.

Izraz, pomoću kog, gotovo uvek, dobijate enormne količine luka na svojoj pljeskavici, kobasici, vešalici...

Izraz kojim želimo da ukažemo nekoj osobi koliko je extremno mnogo nečeg slatkog uzela! Kao da mu je poslednje!

Читање Kурира на клоњи, узроковано опстипацијом.

Opšte je poznato da smo mi kao narod u poslednjih jedno sto, sto pedeset godina imali jako burnu istoriju u kojoj smo manje-više konstantno ratovali protiv skoro svih naroda u bližoj i daljoj okolini, pa stoga imamo i masu spomenika u maltene svakom gradu, nekog našeg junaka kako baca bombu i naravno većina tih spomenika se nalazi u nekom parku.

Ti spomenici bi trebali uvek da nas podsećaju na događaje koje su naši preci, a i mi sami preživeli u skorijoj ili daljoj istoriji, kao i da nas podsećaju na junaka čiju hrabrost i žrtvu treba pamtiti dokle god postojimo i prenositi na nove generacije.

Naravno, vickasti i jezički inovativni kakvi jesmo, pored tih standardnih namena, ovakvi spomenici nama služe i da izrazimo nešto što se nikada neće dogoditi, jer davno je utvrđeno da se spomenici ne pomeraju sami od sebe tako da tu bombu sigurno nikada neće baciti.

Devojka cija broj brusa predstavlja apsolutnu nulu velicine grudi (ovo se primenjuje i na ostale obline zenskog tela)...

Nešto gledam u poslednje vreme ove emisije o kuvanju, tj. ne gledam ih ja, već se potajno nadam, ono kao dete kad očekuje da će dobiti Kinder jaje, da će ova moja baciti oko na Tv i pokušati da napravi nešto slično. Bar pire. Eto, to je nekako najjednostavnije. Ne zahtevam ni ja puno, jebemumater.
Vratim se koju godinu u prošlos', kod njene keve beše dobra 'rana, 'lebtejeb'o. I ruska salata, pileća salata, salata sa makaronama, dinstana piletina, junetina. Ma, ono pravo. Domaćinski. Šta li se izopači kod ove moje, samo da mi je znati? Uzme jaja da isprži, to nešto gorko, crno, malo vuče na braon. I sve se to dogodi spontano, ona bar tako kaže... Ona jaja u vojsci su bila majka za ova.
Malo-malo, nešto ne ispadne kako valja. U stvari... kenjam i ja. Ispadnu dobro one kokice iz mikrotalasne.

Ohasati se od kupusa sa junetinom.

Onaj tip ljudi koji kada vide da dolazi bus(gsp)... se zalecu i punim plucima (pokusavajuci celu cigaru da uvuku,kako je ne bi bacili) uvlace dim,koji naravno ispustaju tek kada udju u bus i time poguse sve ljude u njemu.

Osoba za koju ništa nije dvosmisleno.

Muškarcima nije strano da krenu da se goje u braku. To obično kreće, što je zanimljivo, nakon prvog deteta. I neretka je pojava da vidite par kako gura kolica, žena je doterala liniju, a muškarcu prvo vidite stomak, pa tek onda njega. Ne možete a da se ne zapitate da ne čekaju slučajno još jedno dete, a on je surogat majka.

Suptilni način da nekom kažete da je bolid.

U zemlji u kojoj pandur možeš da budeš jedino ako si propalica koja ume da broji do 10, zezanje pandurove inteligencije ide od ruke i najvećem kromanjoncu, a pitanja koja ti postavljaju za vreme razgovora sa njim može da smisli samo osoba sa rupama u glavi. Poznato je da saobraćajac možeš biti i bez srednje škole, uz pomoć kursa iz Kamenice, pa tako kad dođete u razgovor sa istima samo je pitanje kojom će vas forom baciti u rebus. Počevši od ministra, pa do najveće jajare u policiji, svi su bez izuzetka školovani da šire muda i narodu budu primer kao poslednji živi dokaz Darvinove teorije, kog molite da vas ne sretne na ulici. Kako oni, tako su im i fore izlizane, maloumne, fore na koje samo mentalno zaostala osoba može da da njemu normalan odgovor. Ne zaboravite dolaženje u školu na roditeljski u uniformi, da vide ljudi kolko je on zajeban i lud, kao i smaranje razrednog kao da je samo on došo.

Buđenje uspomena na sopstveno detinjstvo i mladost, ali i hronološki razvoj bolesti roditelja (Alchajmer).

Uvid u njihov život , u sve što su brižljivo čuvali, selili, negovali i oteli od sopstvenog zaborava:

- puno papirića sa beleškama (šta kupiti, zakazivanje lekarskih pregleda, servisiranja kućnih aparata, koverte raznih namena);
- posveta u knjigama (od koga su dobili, za koju priliku, zašto su baš tu knjigu nabavili);
- radovi unučića (crteži sa posvetom za novu godinu 8. mart, neobični kolaži, figure od plastelina, kartonske šarene kutijice, ofarbane školjke);
- boravci u prirodi (šišarka za Zejtilnika, kamen iz Asprovalte, „maca“ iz neke bare, suva trava sa Divčivara, pesak iz Sahare, presovano lišće u knjigama);
- serije fotografija koje su dobijali od svoje dece (tj. naša porodična letovanja, zimovanja, proslave rođendana;
- fotografije na koje smo zaboravili (ekskurzija u osnovnoj školi, dodela nagrada, regrutacija, kartonske fotografije prababe i pradede)
- njihova ljubavna pisma, indeksi, radne knjižice, stari pasoši ...

Šta sa tim?
Po nešto baciti - tužno;
Čuvati - to posle treba i moja deca da sređuju....

Nije slavski dan, nego dan kada se jede supa od sveže zaklanog petla. A što se živinske populacije tiče, to je dan kada će sikirče da skoči na panj negde između glave i ramena mučenika petla.

Opis izrazito visoke djevojke. Noge ko u Sneki, a žgoljava k'o da je iz logora juče izašla. Za onu grupu ljudi koji vole da ljulja, a ne da žulja, ovakave djevojke nisu za drugo nego da završe plast, s obzirom da je za obavljanje ovog posla visina prijeko potrebna uz duge vile.

Veoma je sitan, ali i jako uočljiv. Nastaje nepažnjom pri jelu ili piću. Pojavljuje se u vidu fleke, koja se po pravilu ne može oprati.