1: "Vidi malog jebača, polemiše sa onom sisatom, a kako je gleda ko bludnik u ženu, ni na tren da skrene pogled na sise. Kao zanima ga šta ona ima da kaže. Iskusno... Iskusno..."
2: "Mali je namazan ko indijanac. Sreća pa nas dvojica nismo takvi... Vidi one dve, prati..." :PLJAS, KORPA:
...
mali: :PLJAS, žvaka, vatanje, privodjenje, karanje:

podrazumjeva se da roditelji ne znaju da pusite

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

Matori uložio sam soma dindži na Fljemontari iz keca u dvojku protiv Evertona!
---
Šest godina sam uložio u Filozovski faks i sad lagano mogu dupe da obrišem sa diplomom...
-Pa ti uloži žalbu matori!

X: Šta ti je noćas brate?
Y: Ma ne pitaj, dala mi je keva repa da kupim patike ja odem do kladionice i prokockam ih na aparatima.
X: Uuuu pa ti si se baš posr'o u bide!

Ja.

Ćale: E vidi onu, dobra, a?!
Ja: A daj bre ćale, ta je starija i od tebe, smežurala se ko metuzalem na koksu.
Ćale: Što? Stara koka - dobra juha! Meni je dobra!

-Evo tu je sve, po spisku.
-Daj da ja to proverim. Milorade, šta je ovo?
-Pavlaka, Milka.
-Znam i ja da je pavlaka, al pročitaj mi ovde šta piše.
-2,2 posto mlečne masti.
-Aha! Kad si mene video da kupujem takvu pavlaku? Oćeš infarkt da podobijamo?
-Ma šta ima veze, pavlaka je pavlaka, nije spejs-šatl!
-Kuku meni s tobom nesposobnim, sve si pare spiskao, a ništa kupio nisi!

Labud: Crna Leposava ščula da je Želimir umro... smirio koske jadan.
Leposava: Eeee greote. A bio je mlad čovek.
Labud: E šta ti je život, dobio sirotan svoje parče zemlje...

Ronnie O'Sullivan: (to je to, još ove dve da ubacim i dobijam frejm i meč)
John Higgins: (kako ovog čoveka kenja, a svi se nešto trupuju da zna da igra)
Ronnie O'Sullivan: (evo je! gde ćeš, gde ćeš, stani, stani tu... uh dobro je, vidim je)
John Higgins: (evo, opet... on ovo sad ne maši! ček, ček, a bela kurac?)
Ronnie O'Sullivan: (gde li ce bela krv joj krvavi jebem!)
John Higgins: (jebi glupog Salivena, kurac si izvuk'o belu!) Wtf are you going to do with the cue ball, Ronnie? Oh, white dick? Bela kurac!

GREJE!!!!

Kada su Ajnštajna pitali šta misli o trećem svetskom ratu u kome bi se upotrebilo atomsko oružije on je odgovorio: "O tome ratu ja ne bih znao šta da kažem, ali za četvrti svetski rat znam sigurno da bi se vodio strelama i kopljima."

(Paradoksalna pesma):
"Guslara sretoh. Bio je slijep.
Al' reče: -- Sinko, život je lijep!

Zbunih se malko. -- Zar zbilja lijep?
-- Vidjet ćeš sinko. kad budeš slijep!" (G.Krklec)