Muzika uz koju je apsolutno nemoguce razgovarati

Naš muzičar koji je po sopstvenim rečima jedino jaja imao u paru.

Reč koja obično izaziva u najmanju ruku nervozu, a vrlo često i strah kod prosečnog čoveka, kada je predloži ženska polovina. Poneko i pusti Obamu ukoliko se egzotika odnosi na predlog ženskih časopisa, za nove krevetne akrobacije, koje podrazumevaju neiživljene, draškaste fantazije neudatih tridesetpetogodišnjakinja, stručnjaka za vezu, brak i seks. Ko bi slušao udatu ženu, šta ona zna kad je udata? I koji je smisao dosadne pečene piletine, kada svako ko drži do svoje originalnosti mora da spremi alge na žaru uz tunguzijski unhumt sos od dinjstanog autobota. Teror. Ne zbog toga što nam je to sve nepoznato, nego zato što nam se svakojake egzotike nameću sa svih strana. Egzotične orhideje i ribice (mislim na one sa perajima) su druga stvar, imaju estetsku vrednost, nisu trendi stil života.

Од када се усправио и проходао на две ноге, а врло вероватно и пре тога, човек је тежио ка постизању што веће удобности. Пећина је омогућила да му киша не пада за врат док се игра неким комадом дрвета напољу, ватру је провалио како би на роштиљу испекао комад сланине од мамућег бута који је након печења пријатније жвакати, а медведoвог прадедеу, или неку другу несрећну животињу је одрао како би позајмио крзно и осећао топлину док жваће сланину на сувом.

Много касније, човек је скапирао да се може осећати удобније и док сере, те је почео да облаже даску веце шоље тоалет папиром. Прво оним белим и розе једнослојним кроз који му је неретко пропадао прст у шупак док је брисао дупе, а онда, како је наука напредовала, и трослојним, миришљавим.

Да би се даска веце шоље квалитетно тапацирала, потребно је бар пола ролне папира, али све што је удобно је углавном и скупо, па се човек и на то привикао.

Baciti maramicu, papir, celofan, pikavac, na ulicu ili u najbližu kantu (koja može biti daleko i 500m) je zapravo duboka dilema.

Dok ideš ka kanti, gledaš koliko smo šiptarski prljavi, štrokavi, prašnjavi, kese na drveću i zaključuješ da oko 50% ljudi baca đubre u kantu, a 50% odmah na ulicu. Onda dođeš do zaključka da je smrdljivim vlastima u ovoj zemlji to nedovoljno prljavo da bi uveli nekakav normalan zakon, pa bi bilo bolje da i onih 50% koji bacaju u kantu počnu da bacaju na ulicu, kako bismo postali dovoljno prljavi da zasmeta štrokavim vladarima, i jednom za sva vremena rešimo taj problem.

Onda se setiš koliko su vladari štrokavi, da ti ne znaš kolika bi količina smeća na ulicama mogla da izazove njihovu pažnju, pa možda se i ne vredi kockati.

Bacam papir u prepunu kantu, a on ispada. Ja se savijam, trpam ga unutra. Ruka mi smrdi.

Ko je ovde idiot?

Osoba koja se razume u kompove, taman toliko da ga cela ekipa i još pride par desetina likova iz kraja, smara za svakojake gluposti po ceo dan. Svakog dana najmanje tri puta ide po kućama svojih drugara i instalira im igrice, ponovo pokreće miša kog je neko slučajno ištekovao iz kompa ili im donosi filmove i serije a oni, dok on to radi, umesto da nauče nešto što je baš lako, leže izvaljeni na trosedu, gledaju neku tekmu, žvaću čips i boli ih baš uvo jer će dežurni kompjuteraš, ako nešto ne valja, to brzo rešiti.
U stanju su da ga crpe godinama dok jednom skroz ne pukne i otera ih sve tamo odakle su izašli a njima onda nije jasno koji mu je đavo, kada su ga samo zvali da im na brzaka namesti sat na kompu jer je počeo da ide 5 minuta unapred.

Naziv za simpaticne debeljuskaste devojcice.

Stilska figura kojom se ostvaruje prenos značenja tako da se istakne jedna zajednička osobina iz jednog područja života i sveta koja se poveže s drugim područjem.

Skup debelih i ružnih ženskih osoba, koje po svaku cenu brane svoju veoma lepu drugaricu, jedinu koja zadovoljava standarde fizičke lepote i šarmantne pojave. One joj govore kako je oni žele iskoristiti i ni u kojoj situaciji je ne napuštaju. Čak je i vode sa sobom kad idu pišati.

Retka prilika kad godine rade za vaše dobro.

Svi smo kupili makar jednu stvar kod Kineza, da se ne lazemo. Neko kupuje zato sto je jeftinije, neko kupi da bi preprodao, neko zato sto i u najbolje snabdevenim radnjema nema ono sto trazi pa, jel, mora kod Kineza jer tu ima i od popa uvo. Ali, tu je ono ALI sto devojci srecu kvari, svaka stvar kupljena kod gostiju iz Azije smrdi u pichku materinu! I sta god uradili smrad nece nestati. Ja sam onomad kupio postolje za pacova, lepo postolje, sa jastuchetom, ali dzabe sam pare bacio. Probao sam sve, i Venis suepr intelidzent, i ACE supoer fic precioze, i Merix, i Bonux, i Mer za tvrdokorno uklanjanje masnoce ali ne da "mrdne" mamu mu jebem! Ma ne vidi ih bre. Tako mi i treba kad 'ocu da prodjem jeftinije.

potpuno skrajnuti i zaboravljeni (dvanaesti) član košarkaškog tima koji eventualno uđe u igru 20-ak sekundi pre kraja kad njegov tim vodi ili gubi sa 20-ak poena razlike.
Bez ikakvog dokaza misli da ima jak, možda i odlučujući uticaj na atmosferu u timu i na razvoj događaja, a da na sve to utiče upravo peškirom.
Jedina njegova uloga je da u toku utakmice, ako njegov tim postiže koševe, zadovoljno maše dodeljenim mu peškirom, U suprotnom, ako njegov tim gubi, odnosno, prilikom svake odluke sudija donete protiv njegovog tima, isti taj peškir ljutito baca na pod. Zatim se istim peškirom briše, a kad trener pozove na tajm aut isti peškir baca drugaru iz petorke koja je bila u igri. Istog drugara tapše po guzi i nešto mu kao urla u uvo. Užasno neprijatne navike, mahaču peškirom!

Читање Kурира на клоњи, узроковано опстипацијом.

Opšte je poznato da smo mi kao narod u poslednjih jedno sto, sto pedeset godina imali jako burnu istoriju u kojoj smo manje-više konstantno ratovali protiv skoro svih naroda u bližoj i daljoj okolini, pa stoga imamo i masu spomenika u maltene svakom gradu, nekog našeg junaka kako baca bombu i naravno većina tih spomenika se nalazi u nekom parku.

Ti spomenici bi trebali uvek da nas podsećaju na događaje koje su naši preci, a i mi sami preživeli u skorijoj ili daljoj istoriji, kao i da nas podsećaju na junaka čiju hrabrost i žrtvu treba pamtiti dokle god postojimo i prenositi na nove generacije.

Naravno, vickasti i jezički inovativni kakvi jesmo, pored tih standardnih namena, ovakvi spomenici nama služe i da izrazimo nešto što se nikada neće dogoditi, jer davno je utvrđeno da se spomenici ne pomeraju sami od sebe tako da tu bombu sigurno nikada neće baciti.

naziv za uspostavljanje veze između otvorene šake i uveta

Cucete ih svugde cak cete koristiti iste.Retko razmisljate o njima.

Uzaludno nadanje.

Još jedan u nizu odjeba talentovanih, zapravo pre svega retko talentovanih osoba koje svojom kreativnošću i lucidnošću uspevaju da zaprepaste i ostave bez teksta sve ljude oko sebe, količinom izrečene gluposti, jer "Mongoli" i "Maligani" koji se nalaze unutar njegove lobanje, šalju jasnu poruku svetu da su posrkali svu sivu masu i da je u toj glavi ostao konac koji drži dva uveta na glavi.

Sa druge strane, u narodu je poznato da, što bi reko moj profesor matematike Radenko, ko ima keca iz matematike on igra beka. Dakle, bekovi i nisu baš tako bistra bića pogotovo oni korpulentniji tj. kabastiji, koji ne tako često uzimaju nogu za privezak, i očima otvaraju pivo. Evo, sad se setih jednog baš takvog, Radmilo se zvao, doživotno mu zabranili da igra fudbal. Odgrizo sudiji uvo.

Ovaj izraz,iako veoma cudnog i nakaradnog oblika,ima jednostavno znacenje a to je -apsolutno,potpuno.
Ali,tu ima jedna zackoljica-ovaj izraz koristi se u svetu strumfova,i zvuci pomalo neozbiljno i "nezrelo" ako se upotrebljava u "normalnom" svetu.Ipak,to ga ne sprecava da bude rasprostranjen i da ga koriste sve starosne grupe.
Pretpostavlja se da je izraz izmislio Veliki Strumf licno.

To je kad se spuštaš od Topčiderske zvezde,i već na Mostaru uletiš u gužvu.Napolju 42 u hladu, klima ti ne radi,a ti... hladan k'o špricer.Sa strane,iza,ispred tebe,trube nestrpljivi vozači,najebavajući se majke pri tom,svemu i svima što im padne na pamet,a ti ....miran.Ispod ruke nehajno oslonjene na otvoren prozor,
curkom klizi znoj,a ti...spokojan.U sumrak,lagano izađeš iz kola,kažeš
liku iza tebe da ih popenje na trotoar,ukoliko se ne vratiš brzo i
kreneš.Prolaziš pored mora nezadovoljstva opušten k'o slonovo uvo.Gore
ispred Londona,vidiš na semaforu,u crvenom Yugu,sva izbezumljena,
izgubljena,mokra do gole kože,neka žena,uzalud pokušava da pokrene auto.Ti pogledaš u nju,pogledaš u semafor,vidiš da je zeleno,lagano kucneš u prozor,sačekaš da ga otvori,i mirnim glasom kažeš:
'ajde sestro nikad neće biti zelenije.