Uobičajena taktika za rat sa komarcima nakon što legnete u krevet ukoliko nemate Autan i niste pročitali tekst u Blic Ženi "Šta da radite ako nemate Autan" (ili ste ga pročitali ali niste voljni da se mažete krastavcem).
Najčešće se legne na stomak a glava okrene na stranu, kako bi slobodno uvo moglo da ima ulogu radara. Odgovarajuća ruka stavi se u pripravnost u visini nosa. Nakon kratkog mirovanja, vaš radar počeće da hvata dobro prepoznatljivo zujanje koje se polako pojačava. Uz malo strpljenja i izgovaranja mantre "Ajde sleti, pičko!" u sebi, osetićete golicanje, nakon čega slobodnom rukom treba razvaliti sebi šamarčinu od koje zuji u uvetu. Nakon toga vraćate se u prvobitni položaj i čekate novog malog gada koji će se upecati u vašu zamku.
Bitka traje dok vas ne savlada san, a rezultati (naduven obraz, rog na čelu, otečena usna i opšti manjak krvi) se saznaju izjutra. U zavisnosti od pretrpljene štete, narednog prepodneva može se javiti sindrom prepadanja od zrnaca prašine koja lebde po sobi.
Nešto gledam u poslednje vreme ove emisije o kuvanju, tj. ne gledam ih ja, već se potajno nadam, ono kao dete kad očekuje da će dobiti Kinder jaje, da će ova moja baciti oko na Tv i pokušati da napravi nešto slično. Bar pire. Eto, to je nekako najjednostavnije. Ne zahtevam ni ja puno, jebemumater.
Vratim se koju godinu u prošlos', kod njene keve beše dobra 'rana, 'lebtejeb'o. I ruska salata, pileća salata, salata sa makaronama, dinstana piletina, junetina. Ma, ono pravo. Domaćinski. Šta li se izopači kod ove moje, samo da mi je znati? Uzme jaja da isprži, to nešto gorko, crno, malo vuče na braon. I sve se to dogodi spontano, ona bar tako kaže... Ona jaja u vojsci su bila majka za ova.
Malo-malo, nešto ne ispadne kako valja. U stvari... kenjam i ja. Ispadnu dobro one kokice iz mikrotalasne.
...zvrrrr, zvrrrrrr...
-Evo, minuuuut!
-Šta's to zapalilo, krv ti jebem?! Da nije ona dozna pregrejala? Znao sam da ne treba puštati onog alkoholičara da mi vezuje struju...
-Ma, nije srce! Probala sam da spremim onaj gulaš... mamin recept. Tamo piše da luk dobije bakarnu boju...
-Pa, sunce ti jebem... ovo nije bakar boja! Ovo je boja kamenog uglja od prošle godine!
-Ali, srce... bio koncert Sergeja Ćetkovića, pa sam morala da čujem jednu pesmu...
-Aham... daj one žuto-bele strane da ga zovem! Sad će on da mi plati dve kile ja'njetine da jedem k'o čovek. Baš je našao ka'će da pravi koncert...
Ohasati se od kupusa sa junetinom.
- Duka brate hoćemo do grada da bacimo nešto u kljun?
- Jesi lud bre? Sad mi Nevenka kući spremala da ručam, ubio sam vola u kupusu, kad umro nisam!
Kuća u kojoj živi proširena familija sa barem jednim penzionerom.
- Kažu da će opet sve da poskupi.
- Boli tebe uvo, ti imaš penzionera u kući.
Misterija našeg detinjstva.
Glavna zabrana. Nemoguća misija za ostvarenje. Razlog? Pa neka blokada koja se stvorila u glavama naših roditelja i onemogućila im da razmišljaju normalno i da omoguće svojoj deci da uživaju u vrelim letnjim danima.
Eeeej! Setite se samo, šetate sa kevom sredinom jula meseca po keju, sunce upeklo, 40+ stepeni i prolazte pored frižidera sa sladoledima. - Mama, mama mogu jedan Rumenko da se rashladim, baš mi je vruće! - Ne i tačka! Oćeš posle da se prehladiš pa da ne mogu u školu da te upišem! Nema šanse. I tako u krug.
A sa druge strane, dozvoljavali bi one skuplje, tipa one što imaju čokoladu ili kornete. Nije mi jasna razlika. Sladoled ko sladoled. Isti kurac. Možda ljudi više vole da plate, iako je kriza.
Al' porasli smo, probali smo ih i sad nas boli uvo.
Onaj tip ljudi koji kada vide da dolazi bus(gsp)... se zalecu i punim plucima (pokusavajuci celu cigaru da uvuku,kako je ne bi bacili) uvlace dim,koji naravno ispustaju tek kada udju u bus i time poguse sve ljude u njemu.
-eee eno mi ga bus...a ja bas sada zapalio...ma vala necu je baciti...(vuce vuce vuceeee...zacrveneo se...hoce da pukne...baci je,udje u bus i onda ispusti dim nekoj babi u facu) xD
Irski štoper. Rođen u Dablinu u nekom baru dok mu je pijani riđokosi i riđobradi ćale jebo konobaricu neku. Nema veze sa šutiranjem lopte. Postao fudbaler jer je našao detelinu sa četiri lista, onaj klasični user! Igra za Dundalk, a navija za Šamrok Roverse još od onda kad su Partizan pobedili. San mu je da jednog dana zaigra za Dalilud Siti. Pojma nema, bolje igraju odbrambeni San Marina.
- Majko mila, kako ovaj može stalno da dobija na kladionici, a ne zna ofsajd šta je!
- Može on da dobija na kladionici, al mi mu jebemo ženu, šta te boli uvo!
Puškica na pojedinim fakultetima. Dobila je naziv po tome što je mnogo efikasnija i korisnija od obične puškice. U jednu zolju može da stane i po dvadesetak običnih puškica.
- Brate, napisao si puškice?
- Nisam puškice, ali zato imam dve zolje!
- Ajoj, boli te uvo...
Rečenica kojom pokazujemo koliko smo pakosni i ljubomorni na nekog ko ima posao a mi ne, pa namerno hoćemo da namučimo i ponizimo tu osobu.
- Tata, zašto si bacio papir pored kante, eno gleda te onaj iz gradske čistoće.
- Ko ga šiša bre, ima da skuplja, za to je plaćen!
---------------------------------------------------------------
- Donećete mi ispred kabine ovaj roze i ovaj bež komplet, ovaj blejzer, ove štikle petnaestice, crnu tuniku i šešir.
- Šta ti je bre Ljiljo, što bezveze mučiš ženu kad znaš da nemamo ni dinara?
- Boli me uvo, za to je plaćena, ima ceo butik da obučem ako hoću!
Iščekuje konjec svoga bivstvovanja. Visi na litici života. Od smrti ga deli samo stena za koju se drži levom rukom, znojavom od agonije.
Svaki pokušaj preživljavanja i nadanja za istim biva uzaludan, a sve što se čeka jesu grobar i opelo.
- Gde je Mile, je l bacio kašiku?
- Ma drži se taj. Ličanin je to. Čak i doktori digoše ruke od njega, a njemu se ne ide, kaže čeka lopatu, al' joj u susret ne kreće.
Osoba za koju ništa nije dvosmisleno.
1)
Maja:”Dule, je l’ možeš da mi daš Nešin broj telefona?”
Dule:”Naravno.” :želiš me, mače:2)
Milica (ortakinja) kod njega na gajbi:”E, aj’ pristavi neku kaficu!”
Dule odlazi da baci portorikanca, jer je zahtev “shvatio” kao seks u najavi.
Ironičan način Pančevca da se našali na svoj račun kada krenu ga zapitkuju kako mu je u Pančevu, je l stvarno tako grozan vazduh...
-I šta kažeš, kako je tamo u Pančevu? Ima li vanzemaljaca?
-Boli me uvo, ladovina, ja makar vidim šta dišem.
On je upoznao Nju. Rodila se ljubav koja pomera temelje i potapa brodove. On je podrigivao njoj na uvo, Ona mu je govorila da je stoka. Voleli su se, o da. A onda je jednog dana Ona rešila da zapali s trećim golmanom Grenobla ostavivši mu ukiseljeno mleko u frižideru i rupu u srcu koju je pokušao da popuni raznim ženama lakog morala. Ali nijedna nije poput Nje, tako da je rešio da je vrati. Napisaće pismo i uručiti joj ga lično, možda će ukrasti koji poljubac. Još pamti njene usne... Dodirnuo je kvaku, ali se predomislio kada je čuo uzdahe i jecaje iz Njene garsonjere - "To, moj Grenobljanski džine!". Sećao se kada je njega u zanosu čupala za kosu govoreći mu da je Njen tigar. Još pamti Njene sočne, blago rastavljene usne između kojih se poput dima njegove cigare probijao opojni miris belog luka, koje je video u svakoj bari u koju je ugazio dok je odlazio od Njenog stana. Iz zgrčene pesnice izvirivalo je zgužvano pismo u koverti crvenoj kao ljubav.
Najdraža moja,
Ako sam učinio nešto da te povredim, oprosti.
Žao mi je što nisam spuštao dasku, i što sam gasio cigarete na tvojim crtežima.
Žao mi je što sam ti povratio na cipele (Ali priznaj, bilo je to samo poboljšanje, hehe!).
Još vidim tvoje oci kako me pohotno gledaju, osecam ih kako svojim vatrenim pogledom prodiru kroz moju kožu i mišiće.
Još pamtim tvoje usne, srećo. Nije me briga što si ih koristila da ga zadovoljiš klečeći (imaš cetkicu za zube kod mene na polici, dva, tri sata ribanja bi trebalo da sredi problem).
Samo se vrati, u redu?
Nasuprot ustljenom verovanju koje govori da je ovo salonski primer pesimizma, u današnje vreme totalne besparice kada je žickanje postalo umetnost koja će omogućiti prživljavanje ili prživanje -jebem li ga , ovo je klasičan znak optimizma .
Ovo je skil profesionalnog pijanice koji svojom polupraznom čašom čeka žrtvu u najmračnijem delu kafane. Kada žrtva bude dovoljno opijena svojim bolom i alkoholom, on tad' stupa na scenu. Pretvara se u uvo i postaje jako dobar sakovornik bolom skrhanom čoveku. Sve dok ovaj ne dodje na ideju na naruči novu turu i časti svog novog ''prijatelja''. Tada se priča vrti, ture okreću, i sve tako do fajronta...
Sećati se preminule osobe.
Česta tema međ' starinama kad krenu da vode neobavezan razgovor koji se skoro uvek pretoči u razglabanje o svojim ispisnicima što su davno okončali svoj vek. Na kraju ipak sve ode na tu vodenicu, kao kad na Jućubetu ukucaš "Dobrivoje Topalović – Progovori sliko", pičiš srodne videe (ili videoe lolo) a završiš na dokumentarcima o vanzemaljcima i građenju piramida u dolini Nila.
Da bi nekoga zapamtio moraš imati više od recimo tri godine u trenutku kad je taj neko bacio kašiku jer ako si manji verovatno će te sećanje služiti kao Mirku Vasiljević uložak. Ako si, pak, zašao u pozne godine nije isključeno da već počinješ da odlepljuješ k'o sličica Tajni agent Izi spasiće Loru #17 (ko je kod Izija izrimovao da ga ugrizem za kurac nek' jede govna).
Baba: Milovane, je l' planiraš da zoveš na svadbu našeg unuka onog vrača što ti je izbajao skidanje čvora sa plećke pre 35 godina. Ipak, zaslužio je čovek.
Deda: Crna ženo, pa Vračko je umro pre 30 godina.
Baba: UMRO?! Kako ja to nisam znala do sad. Eee, šta ti je život?!
Unuk: Koga to hoćete da zovete na moju svadbu?
Baba: Ma hteli smo da zovemo jednog dedu što je tvog deku spasio, ali umro jadan, nebeske ga munje obasjale. Je l' si zapamtio ti njega?
Unuk: Baba, imam 24 godine a taj lik umro pre 30?
Baba: Pa?
Elem, vako!
Srpski prosek, 16cm.
Evropski prosek, 11cm.
Ah, muškarci, dostojanstveni nosioci svog ponosa.
I ako im je taj ponos samo 1 (slovima: jedan) centimetar veći od proseka dozvoljavaju sebi da se smatraju kuratima.
E pa neće da će moći decxko, fali ti bar 3-4 centimetra. I zato, ne nudi mi felacio, jer ja ne pušim pikavce.
Ja napisah, a nisam htela...neki đavolčić mi šaptaše na uvo napiši, napiši, napiši....
10.11.2012. godine... Zanimljivo 10,11,12, ali to je datum kada se zavrsava majanski kalendar i ne zna se sta ce biti posle toga... neki kazu da ce biti smak sveta, apokalipsa i slicno... A neki kazu da ce, ipak, sve poseti ispocetka posle toga i da ce sve tako za vek i vekova ici u krug... Ja cisto ne znam da li da verujem tome i ne znam sta ce se desiti... Znam samo jedno...
Boli me uvo, 21 dan pre toga postajem punoletan!!! ako bude bilo nesto, te dane provodim kao nikada do sad...
Opis krajnje psihodeličnog zvuka, toliko iritantnog, goreg od kresanja Transformersa i Dart Vejdera na Harliju dok maše lajtsejberom zajedno. Mozak preskače, zubi se krune, tikovi nekontrolisano počinju, Karleušin glas bi ti trenutno bio poštena uteha.
Jednostavno nešto nepodnošljivo za svako ljudsko uvo, krajnja granica, od koje bi i ludak iz naslova popizeo i izašao napolje.
Kad krenes iznervirano da nabrajas sve ono sto ti se ne svidja,i toliko to mrzis da mislis da ne zasluzuje ono pristojno itd,ti ga imenujes kurac palac.
Boli me uvo i za sinus,i za kosinus,i za tangens,i za kotangens i za geometrijski krug i kurca palca!
skracenica: ikp.
Suptilni način da nekom kažete da je bolid.
-Brate, znaš li šta sam uradio. Sinoć sam se napio, a onda bacio peglu onoj guski što me ostavila na kola. Sad sam pun sebe.
-Bravo care, sada možeš da se trkaš u Formuli 1!
