Ovo je posebna vrsta ljudi koji znaju na koji tim se treba kladiti. Šta će sigurno doći, a šta neće. Ustvari, mada ni oni nisu toga svesni oni zastupaju princip nepotpune indukcije.(Jako zastupljen u savremenoj nauci. Otprilike, svako pravilo važi dok se ne pojavi izuzetak, tako će jednom i on dobiti na tiketu sa nekom nenormalnom kvotom, iako je pravilo da je do tad gubio). Kladionicu uglavnom uređuje kreativna muška ruka, tako da sve do jedne izgledaju kao pacovski brlozi. Jedan jedini radnik, zarastao u kosu i bradu začitao se u neki Kurir, Scandal ili Sport. Dva do tri televizora imaju na ekranima neke tabele sa šarenim brojevima. Likovi gledaju te brojeve i zapisuju, i sa mukom se sećaju kako se pišu pojedina slova i brojevi.Postoji više tipovi ovih teoretičara:

1. tip zovu ga i Znajiša:- Ima oko pedeset godina i ostao je bez posla. Ispred sebe uvek ima i flašu piva. Razume se u politiku, sve teorije zavere i sport, naročito fudbal. Nekad je studirao ali je batalio jer je otkrio da je previše pametan da bi se zamlaćivao sa školom.Žena i odrasla deca ga izdržavaju, a on se nada da će dobiti par soma evra na foru. Zahvaljući svom velikom znanju koga nema u školi.(zato je i batalio studije)

2.tip propali sportista(ili čovek koji je mogao):-On na sav glas proziva Znajišu i govori sve suprotno od njega. Onda, uhvati ga nostalgični momenat, i počne svoju dirljivu priču o tome kako je kao mlad(a to može biti i do pre par godina) trenirao fudbal ili basket. Nudili su mu velike ugovore, veliku lovu i slavu, ali on to nije hteo. Nije to radio za pare, nego za dušu...Ili se jednostavno povredio i stavio tačku na karijeru sportiste. Kakogod, nije sve tako crno, od dana stare slave ostale su mu lepe uspomene, i sportska, kladioničarska mudrost.

3.Šaban, Batica, Zeldi, Zemunac, Momak iz bloka. Ovi likovi su po pravilu rasli na filmovima kao što su Rane, Skarfejs, Kum, Do Koske... Za razliku od ova dva prva tipa, ovi mogu biti i agresivni, jer ih neko nije ispoštovao. Ili ih je pogledao popreko.E sad većina njih nisu nikakvi gangsteri već paraziti, koji smrde na gajbi svojih roditelja i sanjare o lakoj lovi.Njima sa telefona iz sve snage može da trešti Baja Mali Knindža, Prti
BE GE, ili Jašar Ahmedovski..Podjebavaće ova dva prva tipa i ponekad i poslušati njihov savet. Kako se nikog ne boje jer vise u lokalnoj teretani i piju hemikalije koliko i Azotara Pančevo izbaci godišnje, zavrću uši svima i podjebavaju sve. Dok se ne pojavi najjači momak u kraju.
4.Najjači momak u kraju. Trenira džudo ili karate, ili tako neku veštinu. Dogurao je do crnog pojasa i osvojio neke prestižne turnire. Ali ne zato što je puno trenirao već zato što ima prirodni dar. On je manijak, razbijač i on odigra jednom mesečno poneki tiket čisto da se pojavi da šabanima pokaže ko je najstariji.
Nosi bodi majcu bez rukava da se vide prenapregnuti tricepsi.Trening i mudrost sa istoka, jači su od steroida i teretane(njegov moto) .Za razliku od ostalih šabana, ovaj momak je rastao na Američkom Nindži i on ne toleriše da mu neko kaže kako nije u pravu. Gotivi Znajišu i Propalog sportistu, a i oni vole njega. On zna da izvede specifičnu grimasu jednom obrvom, i tada se šabani razbeže kao džukci od šintera.

5.Dovitljivi klinci. Uglavnom, jedan od njih radi u kladži i naplaćuje tikete. Našao je neku rupu u softveru, i rešio je da uzme laku lovu sa svojim ortakom iz razreda. Uglavnom fora je bila da vrati sat unazad, pa znajući rezultat da popuni tiket. Tako bi šišao gazdu metar dana pa kad postane lakom i njegov jaran dobije jedno petsto evra, gazda se zapita ko je tu lud. Posle jednog zavrtanja ušiju klinac sve prizna, i sad mora da šest meseci radi za dž, pošto je gazda pravi gangster, sa svim lokalnim ovlašćenjima..

6. Gazda kladionice. Dolazi retko. Nezgrapan, uglavnom proćelav. Često ima salce na potiljku. Jako često je u pitanju Crnogorac ili Bosanac. Onih beogradskih je sve manje. Od škole ima kako tako završenu osnovnu i dva cela razreda Mašinske škole iz Železnika(ili slične). Uđe u lokal, ne jebe nikog pet posto, nešto izdeklamuje blagajniku i odveze se u svom džipu. Pošto ga pucaju kompleksi jer je ružan, glup i pokvaren, kriminalom je sebi u društvu obezbedio status. U kraju u kom je ustoličen, radi i sa gudrom i kamatari, a gore navedeni šabani uvek od njega zajme ili vraćaju neke pare. Iako je smradina sa manirima Tonija Montane, njega ipak zovu gospodine. I tako on šeta devojčicu trideset godina mlađu, u kraju je proglašen za lokalno božanstvo(van svoje teritorije ne sme da prismrdi, jer će ga sjebati jači i veći) i on samozadovoljan, iako zna da je jedan debeli kurton, on svršava sam na sebe, jer je uspeo u životu....(A neki lepši i plemenitiji i sa više škole nisu, pa šta im to sada vredi...)Nažalost, ovo jedini tip kladioničarskih teoretičara koji su uspeli, a od ostalih tipova on živi i vlada....

....Inače kladionica kao institucija, ima i poseban manir odevanja, pa prema tome trenerka u kombinaciji sa klompama i ofucanom kožnom jaknom je jedan fashion yes(Vidi stvar na ju tjubu Sajsi-Mama).Šabani najviše vole takozvanu trešu u kombinaciji sa amortizer patikama. Gazda kladionice, zna da nosi odelo u kome je graciozan poput nasukanog kita.I dok se gega uz tri stepenika da bi ušao u svoj lokal, kapljice znoja mu izlaze na čelu...To je to otprilike. Ako se setim još nečega dopisaću. Lupači minusa odjebite! Ko pročita nek i lupa minus ali nek pročita!

И јопет: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!

ДаклеМ... Да кажем коју и о фејсарима. Као и фејсуље и они живе за Фејс. Не, то нису обични Фејсбукаши, ово су Фејсбук-темплари или краће: фејсари. Они су витезови виртуелног света. Бар они тако мисле. Има их разних: утицајни фејсари, фејс-клошари, џим Србенде, манекени. Они за себе мисле да су много зајебани ликови који су попили сву памет, сву лепоту и све вештине овог света и којима фали увек једна једина ситница - пичка. Дакле, поприлично крупна ствар је у питању. И њихов мото као и колегиницама им фејсуљама је: Live for like! Likе is a life.

Утицајни фејсари су по многима највећи трутови данашњег друштва. У питању су свима добро познати утицајни твитераши који су су своје поље деловања пренели са Твитера и својих блогова на Фејсбук. То су политичари, политички аналитичари, социолози, публицисти, борци за људска права, музичари, књижевници, глумци... у покушају. Увек свачим изазвани, ти махом вечити апсолвенти или пубертетлије у тридесетим увек имају много тога да кажу о ономе што их нико и не пита или не жели да чује. Њихових постови су разнолики и могу да говоре о томе да ли бољи ајвар који прави баба Госпава из Калуђерице или баба Вукадинка из Угриноваца, преко тога да ли је Слобода Мићаловић боља риба од Борке Томовић и зашто није (мада мени лично јесте Борка боља риба... Лололо), па све до тога зашто Меркелова више зове телефоном Путина него Обаму. Носећи се мишљу да су Твитер и блогови привлилегија одабраних, они шерују своје дубокоум(обол)не записе на Фејсбук надајући се да ће тако стећи милионску армију пратилаца који ће упијати њихове муд(р)ости као пустиња воду. Само за разлику од фејсуља они не дају лајкове тек тако. Они махом само скупљају лајкове, верујући да су њихове мудрости ванвременске и да би сви требало да њиховим постовима прилазе са одушевљењем и страхопоштовањем. И траже разумевање. И дивљење. Они су (не)срећно заљубљени, радују се туђој срећи, жале туђу несрећу, исправљају криве Дрине покушавајући истовремено да шире оптимизам, саосећање и веру у боље сутра. Додуше успевају да скупе море лајкова од разноразних зиљавуша, фејсуља, климактеричних љубитељки лика и тела Жарка Лушевића, као и фејс-клошара, али циљ њиховог свакодневног муд(р)овања јесте да без неког конкретног рада дођу до неке високе позиције у друштву, пре свега да остваре сан авереџ Србенде: државни посао и да тако буду достојни међуножја савремене Ленке Дунђерски познатије као Кристина Беломарковић Попконстантиновић у коју су лудо заљубљени.

Фејс-клошари су модерне слуге Јернеји који стално чекају својих пет минута да би добили правду. То су утицајни фејсари за сиротињу. Они често и нису прави клошари, али воле да одају такав утисак, тј. да се свима представљају као жртва транзиције у Србији. Вечито депресивни, неподношљиво патетични, незадовољни собом, а још више другима. Имају комплекс сваког ко има макар 50 евра у џепу. До поднева мрзе себе, од поднева цео свет. Клошари имају једноставну поделу људи: ми и свет. Убеђени су да су све девојке курве и спонзоруше иако константно додају на Фејсу разноранзе фејсуље и лајкују њихове објаве. Батице су њихова ноћна мора и главни кривци што девојке не гледају поштене момке. То су све татини синови и криминалци који коче или су трајно зауставили њихов прогрес. Зато имају незадрживи порив да минимум 10 пута дневно држе предавања о моралу качећи статусе, шерујући објаве са неких зиљавих страница или профила утицајних фејсара који су њихови узори, или качећи неке хип-хоп или рок песме са социјалном тематиком. Иако су у већини случајеви и они ти који жуљају дупе на рачун својих родитеља, који им од своје цркавице дају и последњи динар за Интернет, они криве друге за своју ситуацију. С времена на време разочарани чињеницом да чак и зиљавуше игноришу њихове правдољубиве постове, почињу као Калимеро да се јадају на Фејсу како је цео овај свет једна велика неправда изазивајући гађење и оно мало иоче нормалних пријатеља и познаника које имају.

Џим Србенде ретко имају довољно сивих ћелија у мозгу, али зато огромна већина нема ни мишићну масу. Иако многи од изигравају манекене о којима ће касније бити речи, ипак ћу их ставити у посебну групу јер међу њима има и фејс-клошара, и великих фенсера. Иако се не баве професинално бодибилдингом, каче као помахнитали слике где су голи до појаса (пошто ноге ретко раде), док са бицепса и трицепса виси сало или вриште кости и кожа као да су недавно пуштени из Аушвица. Стално соле свима памет о правилном вежбању, квалитетној исхрани и суплементацији. свакодневно качећи слике суплемената које би углавном волели да користе, јер немају пара за њих. Они су убеђени да су модерни Аполони, да им је тело извајано као код Микеланђеловог Давида. Ретки су сасвим добро урађени, али и они просто изазаивају одбојност авереџ Фејсбук Србенде према њиховим свакодневним објавама јер су свима досадили од качења од својих бицепса, трицепса, трапезиуса, лепеза, квадрицепса, плочица на стомаку... пре и после сваког тренинга, иако немају намеру да се такмиче. Иако маштају да ће качењем свих тих слика постићи да их нека врх риба (пожељно је да то буде јавна личност) позове преко Фејса да је оплоде (истинита прича пар џим Србенди) углавном извуку мање лајкова, а више подсмеха.

Манекени или батице су посебна група фејсара. Има их разних: од бахатих тајкунских синова, кримоса, преко набеђених интелектуалаца који себе називају боемима, потом расних голгетера сеоских и приградских клубова, бодибилдера, па све до жгољавих уличара који станују по шупама, али сваки динар улажу у неки комад углавном шаниране или секонд хенд гардеробе. Иако су групација која се колико-толико редовно очеше за неки коитус, они су су у сталном лову за новим пленом, јер им је квантитет често испред квалитета. Они су највећи робови свог изгледа и од свих фејсара највише живе за лајк, али и их и радо деле. Као и фејсуље сликају ама баш сваки тренутак у свом животу и имају сталну потребу да објављују тренутну локацију на планети Земљи. Профилну слику мењају више пута дневно. Најчешће постављају својка, неретко држећи два прста (Peace, bro!), делујући мужевно колико и босанска мушкар'ч'на, познатији као Дин. На свакој слици ћете видети њихово већ добро увежбани ЈА ЈЕБЕМ кез, увек уредно почупане обрве и веома често нека опет ЈА ЈЕБЕМ тетоважа. Иако нису манекени или професионални фото-модели, они свакодневно постављају слике на којима су елегантно обучени јер “одела и кошуље одају озбиљност и све рибе се ложе на то.“ Било како било, немају довољно мозга да би схватили да ће уместо препички на њихове слике углавном дркати педери, зиљавуше и загореле предклимактеричне маторке.

Фејсари! Сморили сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!

Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).