Momci koji žive na Fejsu (fejsari)

Fender Stratocaster 2014-11-29 17:27:19 +0000

И јопет: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!

ДаклеМ... Да кажем коју и о фејсарима. Као и фејсуље и они живе за Фејс. Не, то нису обични Фејсбукаши, ово су Фејсбук-темплари или краће: фејсари. Они су витезови виртуелног света. Бар они тако мисле. Има их разних: утицајни фејсари, фејс-клошари, џим Србенде, манекени. Они за себе мисле да су много зајебани ликови који су попили сву памет, сву лепоту и све вештине овог света и којима фали увек једна једина ситница - пичка. Дакле, поприлично крупна ствар је у питању. И њихов мото као и колегиницама им фејсуљама је: Live for like! Likе is a life.

Утицајни фејсари су по многима највећи трутови данашњег друштва. У питању су свима добро познати утицајни твитераши који су су своје поље деловања пренели са Твитера и својих блогова на Фејсбук. То су политичари, политички аналитичари, социолози, публицисти, борци за људска права, музичари, књижевници, глумци... у покушају. Увек свачим изазвани, ти махом вечити апсолвенти или пубертетлије у тридесетим увек имају много тога да кажу о ономе што их нико и не пита или не жели да чује. Њихових постови су разнолики и могу да говоре о томе да ли бољи ајвар који прави баба Госпава из Калуђерице или баба Вукадинка из Угриноваца, преко тога да ли је Слобода Мићаловић боља риба од Борке Томовић и зашто није (мада мени лично јесте Борка боља риба... Лололо), па све до тога зашто Меркелова више зове телефоном Путина него Обаму. Носећи се мишљу да су Твитер и блогови привлилегија одабраних, они шерују своје дубокоум(обол)не записе на Фејсбук надајући се да ће тако стећи милионску армију пратилаца који ће упијати њихове муд(р)ости као пустиња воду. Само за разлику од фејсуља они не дају лајкове тек тако. Они махом само скупљају лајкове, верујући да су њихове мудрости ванвременске и да би сви требало да њиховим постовима прилазе са одушевљењем и страхопоштовањем. И траже разумевање. И дивљење. Они су (не)срећно заљубљени, радују се туђој срећи, жале туђу несрећу, исправљају криве Дрине покушавајући истовремено да шире оптимизам, саосећање и веру у боље сутра. Додуше успевају да скупе море лајкова од разноразних зиљавуша, фејсуља, климактеричних љубитељки лика и тела Жарка Лушевића, као и фејс-клошара, али циљ њиховог свакодневног муд(р)овања јесте да без неког конкретног рада дођу до неке високе позиције у друштву, пре свега да остваре сан авереџ Србенде: државни посао и да тако буду достојни међуножја савремене Ленке Дунђерски познатије као Кристина Беломарковић Попконстантиновић у коју су лудо заљубљени.

Фејс-клошари су модерне слуге Јернеји који стално чекају својих пет минута да би добили правду. То су утицајни фејсари за сиротињу. Они често и нису прави клошари, али воле да одају такав утисак, тј. да се свима представљају као жртва транзиције у Србији. Вечито депресивни, неподношљиво патетични, незадовољни собом, а још више другима. Имају комплекс сваког ко има макар 50 евра у џепу. До поднева мрзе себе, од поднева цео свет. Клошари имају једноставну поделу људи: ми и свет. Убеђени су да су све девојке курве и спонзоруше иако константно додају на Фејсу разноранзе фејсуље и лајкују њихове објаве. Батице су њихова ноћна мора и главни кривци што девојке не гледају поштене момке. То су све татини синови и криминалци који коче или су трајно зауставили њихов прогрес. Зато имају незадрживи порив да минимум 10 пута дневно држе предавања о моралу качећи статусе, шерујући објаве са неких зиљавих страница или профила утицајних фејсара који су њихови узори, или качећи неке хип-хоп или рок песме са социјалном тематиком. Иако су у већини случајеви и они ти који жуљају дупе на рачун својих родитеља, који им од своје цркавице дају и последњи динар за Интернет, они криве друге за своју ситуацију. С времена на време разочарани чињеницом да чак и зиљавуше игноришу њихове правдољубиве постове, почињу као Калимеро да се јадају на Фејсу како је цео овај свет једна велика неправда изазивајући гађење и оно мало иоче нормалних пријатеља и познаника које имају.

Џим Србенде ретко имају довољно сивих ћелија у мозгу, али зато огромна већина нема ни мишићну масу. Иако многи од изигравају манекене о којима ће касније бити речи, ипак ћу их ставити у посебну групу јер међу њима има и фејс-клошара, и великих фенсера. Иако се не баве професинално бодибилдингом, каче као помахнитали слике где су голи до појаса (пошто ноге ретко раде), док са бицепса и трицепса виси сало или вриште кости и кожа као да су недавно пуштени из Аушвица. Стално соле свима памет о правилном вежбању, квалитетној исхрани и суплементацији. свакодневно качећи слике суплемената које би углавном волели да користе, јер немају пара за њих. Они су убеђени да су модерни Аполони, да им је тело извајано као код Микеланђеловог Давида. Ретки су сасвим добро урађени, али и они просто изазаивају одбојност авереџ Фејсбук Србенде према њиховим свакодневним објавама јер су свима досадили од качења од својих бицепса, трицепса, трапезиуса, лепеза, квадрицепса, плочица на стомаку... пре и после сваког тренинга, иако немају намеру да се такмиче. Иако маштају да ће качењем свих тих слика постићи да их нека врх риба (пожељно је да то буде јавна личност) позове преко Фејса да је оплоде (истинита прича пар џим Србенди) углавном извуку мање лајкова, а више подсмеха.

Манекени или батице су посебна група фејсара. Има их разних: од бахатих тајкунских синова, кримоса, преко набеђених интелектуалаца који себе називају боемима, потом расних голгетера сеоских и приградских клубова, бодибилдера, па све до жгољавих уличара који станују по шупама, али сваки динар улажу у неки комад углавном шаниране или секонд хенд гардеробе. Иако су групација која се колико-толико редовно очеше за неки коитус, они су су у сталном лову за новим пленом, јер им је квантитет често испред квалитета. Они су највећи робови свог изгледа и од свих фејсара највише живе за лајк, али и их и радо деле. Као и фејсуље сликају ама баш сваки тренутак у свом животу и имају сталну потребу да објављују тренутну локацију на планети Земљи. Профилну слику мењају више пута дневно. Најчешће постављају својка, неретко држећи два прста (Peace, bro!), делујући мужевно колико и босанска мушкар'ч'на, познатији као Дин. На свакој слици ћете видети њихово већ добро увежбани ЈА ЈЕБЕМ кез, увек уредно почупане обрве и веома често нека опет ЈА ЈЕБЕМ тетоважа. Иако нису манекени или професионални фото-модели, они свакодневно постављају слике на којима су елегантно обучени јер “одела и кошуље одају озбиљност и све рибе се ложе на то.“ Било како било, немају довољно мозга да би схватили да ће уместо препички на њихове слике углавном дркати педери, зиљавуше и загореле предклимактеричне маторке.

Фејсари! Сморили сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!

Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).

7
15 : 9
  1. Морах да испуним обећање Смор...овај Џеку.

  2. Moralo je i sa ove strane da se opiše.
    + i ovde.
    Bole te kurac sad možeš dve da pišeš :)

  3. Odličan nastavak. Vrijedi pročitati

  4. Dobro si proučio ovu tematiku. Dodaj me na fejsu

  5. Dobro si proučio ovu tematiku. Dodaj me na fejsu

    Add me! Block sam!

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!

Biznisblog · 26. Decembar 2007.