To bi bilo to, gotovo, nema više, šta smo rekli rekli, stavljam tačku na svaku dalju raspravu!
- Jeco, imam super defku, ali ne mogu da smislim primer. Aj pomozi, ti bar uvek imaš toga na lageru...
- Nije problem, kakav primer želiš: porodični, kulinarski, školski, ljubavni, seksualni?
- Seksualni, bez daljnjeg!
------------
- Srećo, samo da ti se javim. Zadržao sam se kod Joce na preferansu, tu je i Laza.
- Aha, a dokle ostaješ?
- Pa ne znam, bićemo tu do daljnjeg.
- Slušaj, vucibatino, da si se nacrtao kući u deset nula-nula! Bez daljnjeg!
K'o slava bez meze.
Zargonski izraz za devojku bez oblina.
Isto što i Mona Liza bez osmeha. Nula.
Ribolovački termin za dva laka trzaja bez ulovljene ribe.
Neki pecaroši ga koriste i prilikom pričanja čuvenih ribolovačkih priča.
Mišljenje tri najstarije babe u selu o nekoj stvari, postupku ...
Izgovor za krkanje i opijanje na sarani
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!
Izraz koji se koristi kada želite da kažete kako je nešto dobro takvo kakvo je, ali mu ipak nedostaje jedna jako bitna stavka koja bi ga učinila savršenim.
Pošto većina ljudi na ovim prostorima uživa u specijalitetima sa roštilja ( čast vegetarijancima ), ne treba posebno objašnjavati da je pljeskavica dobra sama po sebi, ali da sa urnebes salatom čini savršenu kombinaciju.
- Kako je bilo sinoć na dejtu sa onom devojčicom? Izgleda da je baš fina.
- I jeste. Fina je, pametna, lepa, al' nije ona za mene...
- Jaoj, živote... Uvek tebi nešto ne odgovara! Šta je sad u pitanju?
- Suviše je, bre, stegnuta. Meni treba neka šmekerka, koja je opuštena, spontana, duhovita. Ova je, onako, k'o pljeska bez urnebesa.
- Ma, treba tebi jedna motka, jeb'o te urnebes!- Sine, 'ajde da klopaš. Pravio tata roštilj.
- Evo, kevo, samo da se presvučem. Šta je pek'o?
- Krmenadle, ćevape, belo, ražnjiće, pljeskavice...
- Uuuuu, pljeske... Je l' ima urnebesa?
- Nema, jebi ga, otkud mi sad urnebes?
- E, bre, kevo... Jes' ti čula za izraz: "K'o pljeska bez urnebesa"?
- Nisam.
- E, pa, nisam ni ja pošto sam ga sad smislio i idem da definišem, a ti smućkaj časkom urnebes, mislim da imaš sve sastojke.
Naziv autobiografije jednog od braće Ture o teškim počecima i detinjstvu na opasnim ulicama Obale Slonovače.
Novinar: Evo pored mene je proslavljeni fudbalski as, Jaja Ture. Jaja, šta možeš da mi kažeš o svojoj, kod navijača, dugo iščekivanoj knjizi? Mora da je puna emocija jer, nije tajna da si se sa bratom borio sa siromaštvom dok nisi postao profesionalni fudbaler.
Jaja Ture: Upravo tako. Vidite, dok su ostali iz ovog dela sveta bežali od bede u Zapadnu Evropu, naši roditelji su nas zbog svog patriotizma osudili na siromaštvo, ali ni dan danas se ne kaju. Dok su upravo deca tih nafuranih gastarbajtera pikala fucu bubamarama po pariškim mini pičevima, ja i moj brat smo gurali burad jer loptu nismo imali i tako nabijali kondiciju. Burad koju smo krali iz raznih mini marketa jer kod kuće smo imali samo jedno u kome su bila dva krastavca, pola glavice kupusa i jedan karfiol. Mama nam nije dozvoljavala da ih pojedemo, uvek je govorila da će bure biti svečano otvoreno kad budemo potpisali prvi profesionalni ugovor jer šampanjac nismo mogli da priuštimo. Kažu ljudi kad sam potpisao za "Građane" da je "Crncu zinula guzica za pare". E pa gospodo jeste! Jeste, jer je taj isti crnac čistio govna sa cipela od jutra do mraka kako bi sebi kupio jednu krem bananicu i Koka Kolu, a onda uveče bivao lešen od strane oca jer nije kući doneo jetrenu paštetu za familiju. Nevin sam bio do svoje dvadesete godine. Za kurve para imao nisam, a rave iz škole me nisu htele jer nisam prao zube. Pitate se zašto? Zato što nisam imao četkicu. Još tada sam sebi rekao da ću i to nadoknaditi. Kada sam potpisao za Metalurg iz Donjecka i napokon pojeo krastavac i karfiol iz turšije, napravio sam žurku sa osam Moldavki. Znate, Moldavija je blizu Ukrajine pa nije bio problem otići u provod, a priča se da su od tih para tri štale i dve plevnje napravljene. I dan danas me ugoste kad ih posetim k'o dam sam im rod rođeni. Neka znaju svi koji ubuduće daju sebi za pravo na mi nabijaju na nos visoku platu šta sam prolazio kao dete, zbog toga je i ova autobiografija napisana prvenstveno, jelte.
Žena bez oblina.
Niko ne voli pretjerano objašnjavanje. Opširni ljudi nijesu baš omiljeni u društvu. Generalno, prava doza informacija, optimum takoreći, je svojstvena samo odmjerenima i staloženima, ljudima koji imaju osobinu da svaku situaciju sagledaju iz pravih uglova. Ali, ukoliko imate posla sa nekim ko ne spada u gore pomenutu grupu, rečenica iz naslova je prava stvar i obećavam Vam da će osoba kojoj je upućena sledeći put dobro razmisliti da li ste Vi crkva kojoj bi se trebala moliti.
- Ok, sve smo se dogovorili, završavaj.
- A možda ću trebati i remenik da zamijenim. Ja ću ga podmazati ali ako bude previše istrošen onda mora novi?
- Ok, ako moraš zamijeni i remenik. Sve što moraš zamijeni. Ne pitam koliko košta, samo da kola budu spremna sjutra popodne.
- Dobro, dobro. Moraću povući ljude sa drugih poslova da bi ti ovo završili. Moraćemo raditi prekovremeno, ne znam šta ću sa platama, nema smisla prema tim ljudima, što misliš?
- Može li to proći bez mene? Rekao sam ti već da ne pitam koliko će da košta. Naplati koliko moraš i daj plate ljudima.
- A nema problema, ja to više za sebe. Onako, razmišljam naglas.
- Razmišljaj u sebi inače odoh u drugi servis. Ajd' uzdravlje.
Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.
Rođak: Doktore samo da vas pitam, on je znači dobio moždani, i malo ako ga drmnemo krvni sud kvrcne i nemamo ga, molim ve spasite ga, ja znam da ima 90 godina al on mi je ko sin, nisam se zenio, on je uvijek bio zdrav.
Doktor:sestro, slušajte ovaj đuvegija što leži na kolicima još je živ, interno je do krova puno, nemam ga đe drmni ga malo dok ga budeš gurala, ako preživi slučajno ispred urgentnog mu daj prazine, nek se umrtvi, pa kad ga sarane nek se prevrće bozeme oprosti.
Sestra:znam doktore al tu mu je ovaj.
Doktor:dobro, ti prvo proguraj, pa ga naglo okreni, reci uh ne valja glava naopako da se okreće, aj jebo te ja, žurim kući sin mi se skinuo pa pravim proslavu.
Sestra:zajebavaš ne puca se više?
Doktor:kamo sreće, ne, skinuo se sa neta pa ono računam korak po korak uspjeće.
Sestra:doktore pazi, ne okreći glavu.
Rođak:Okreni je pizdo, znaš da ne valja sa leđa da pucam, po običaju.
Odgovor sa zadrškom i akcentom na NE,prosečnog srpskog pijanca na doktorsko pitanje:Da li pijete?
Jedan moj kolega,otišao je ove godine u penziju,na docino pitanje odgovorio je kontra pitanjem:
-A šta nudite?
Gazda nudi majstore pićem:
Gazda:-Jel piju majstori?
Majstor 1:-Ne pijemo,iz prazne,inače popijemo koju...
Majstor 2:-Pijemo,nismo bolesni.Daleko bilo.
Majstor 1:-A i ne valja raditi na suvo,bez podmazvanja,he,he,he
ono što se hvalisavcu zapravo desilo dok laže ortake da može tri puta bez vađenja.
Recenica koja sledi kada ti drug zatrazi da pevas u tramvaju,a pored vas dekica sa violinom(mozda ga znate)opleo:Marsirala,marsirala Kralja Petra garda...
Igra koja je dovela mnoge ljude bez vize iz nerazvijenih u razvijene zemlje.
Neoboriv argument prilikom nagovaranja ortaka na neku glupost...
U suštini nije ni argument, ali protiv toga se ne ide... Mora pa kud puklo da puklo...
Ja: Ajde bre, što si cava...nikad nisi ter'o konja iz plićaka, red je i na tebe...
Ortak: Ne mogu, kažem ti, hik, još se, hik, nisam od juče otreznio...
Ja: Ajde bre, kako sam ja mogao sinoć, valja se, mojne si buzdovan...
Ortak: Daj tu flajku, jebla te ona više... Tras!
(završio na ispiranju, sa rupom u sećanju, od nekih par sati...)
Pošteno raditi i izlagati se opasnosti da ne završiš na robiji.
- Dobra ti čuka matori, znači da ide biznis na granici?
- Jbg, bez muke nema čuke.AP2016
Isto ko pile bez glave samo sa mnogo manje krvi.
