A: Brate, koja si bio kornjača?
B: Leonardo naravno. Bio sam glavni baja.
C: Haha, što sereš. Bio si onaj tunjavi kamerman, a jednom smo ti dali da budeš Kralj pacova.
A: ...

Kada si mlad uživaš u svemu i nemaš briga, roditelji ti pružaju koliko mogu i imaš siguran oslonac. Međutim prva proba, ispit kakvog si kova, dolazi venčanjem. Tada prvi put shvataš kako je bilo tvojim roditeljima jer si sada oslonjen sam na sebe, na sebe i na ženu. Tada shvataš da moraš početi da misliš i na ženu jer sada treba sve da delite, ne možeš da misliš kako samo tebi treba da se ugodi i kako samo tebi trebaju nove patike ili duks. Ne sada ste ZAJEDNO u svemu. Ali mladi ste pa to i funkcioniše, privikavate se. To je sve samo priprema onoga što sledi, a to su deca i kraj sopstvenog života. Došla su deca i ona ne mogu ništa sama, nejaka su, suviše mala i hteo ne hteo moraš se odreći nečega kako bi mogao da pružiš svojoj deci ono što ima treba. Znači u početku manje izlazaka, manje nekih zezanja ali, Bože moj, to su tvoja deca i naravno da ćeš to uraditi. Kako deca rastu, rastu i njihovi prohtevi i potrebe. I što više rastu ti moraš sve više da se odričeš kako bi mali nezahvalnici imali ono što im treba. Naravno nikada ti nije žao jer su to tvoja deca pa ti nije teško da se odrekneš odlazaka sa ortacima na zezanje svakog drugog petka, ne treba ti nova jakna jer ova stara se malo izlizala ali ne pušta nigde i nije pocepana, a patike ću malo da zalepim pa mogu da preteraju zimu. Porasla su deca, srednja i fakultet/viša, više skoro da nemaš svoje ja, rintaš kao konj kako bi deci platio knjige i školarinu, kupio im neki autić (greota dok su mladi da malo ne uživaju), neka ih neka izlaze još uvek znam kako je lepo biti mlad.
Svane i taj dan kada su deca napokon odrasla, zaposlila su se, venčali se. Kratko rečeno postali su svoji. Lakne ti jer ćeš napokon biti slobodan da malo putuješ, ideš na pecanje, družiš sa ljudima, da pokažeš kako još nisi za bacanje. Sloboda!
Ali, uvek dođe jedno pokvareno ali, ne lezi vraže razbole ti se roditelji, stari su i više u njima nema snage. Ne želiš da ih napustiš jer su ipak celog života bili tu, tvoj oslonac, rame za plakanje, tiha pomoć kada je najpotrebnija. Ne možeš i nećeš da i pošalješ u dom nego uradiš ono što ti srce kaže, odeš da ih neguješ. Posle nekog vremena uhvatiš sebe u kupatilu kako zuriš u svoj odraz i moliš Boga da ti oprosti na mislima koja te pritiskaju, ne daju ti da spavaš, zov slobode i želje da napokon živiš svoj život. Uhvatiš sebe kako na stolici sanjariš o vremenima kada si bio slobodan, bezbrižan, kada si uživao u životu i sve ti se činilo lepo i dobro. Ahhh to Blaženo neznanje je sve češće u vašim mislima. Negde u to vreme tvoja krvna slika postaje sve gora, zdravlje sve krhkije ali još nije neki veliki problem. Kada roditeljima dođe vreme i oni odu pomisliš kako je napokon tvoj život samo tvoj, živela sloboda! Ali tada shvatiš da od toga nema ništa. Telo više ne sluša kako je nekada, sve stvari su postale mnogo teže nego što pamtiš, na mišiće gravitacija nekako čudno deluje, svi nešto šapuću kao da je to u modi, mutno ti je pred očima, a novine su počele da štampaju sitnija slova zbog krize.
Tada te udara u glavu spoznaja da ti je ceo život prošao i da skoro ništa više nemaš za življenje jer sada dolaze tvoja deca da te neguju i ne mogu nikako da shvate da ti je dobro samo si nešto mnogo umoran, mora da ti je ona komšinica sa trećeg sprata sipala nešto u kafu onomad kada ste pili.

Zalutao si na žurku nekog rođaka.

Celo veče sevaju narodnjaci, što možda i možeš da podneseš, ako se dobro skoncentrišeš na neku ribu koju spopadaš.

Kreće pesma "GDE SI BILA KAD SAM BIO NIKO"

LIK SA TARZANKOM (6 razreda osnovne, decenijski staž ispred kioska sa pivom i večita patnja zbog bivše ribe koja se udala za uspešnog lika)

"BRAAATEEE!!! MOJA PESMA!! LJUBI TE BRAT!! GDE SI BILA KAD SAM BIOO NIKOOO" - seče se flašom i krvari po lokalu. Brižne ribe mu vidaju rane, dok on plače za ribom i povraća po kosovkama devojkama.

LIK KOJI VALJA VUTRU PO KRAJU (1789. ruka u distribuciji):

"TOOO!! ZVEZDARA ZAKON!! ŠTA JE MIŠEVI!! NAŠA PESMA!! GDE SU BILE KAD SMO BILI NIIIIKOOOO!!!" - naloženo vrišti , mršti se i zamišlja sebe kao glavnog aktera nekog filma o momcima koji su iz ničega postali glavni distributeri koke za jugoistočnu Evropu.

LIK SA RIBOM (oboje imaju 16 godina)

Okačio se o svoju devojku, dere joj se na uvo. U drugoj ruci vodka u plastičnoj čaši i cigara marke "Best". Sa setom se priseća dana kada još nije postao uspešni biznismen - u svojoj glavi naravno.

Istinit, vrlo istinit primer moje drugarice

On: Aj sad malo ovo. Aj sad malo ovako, pa onako, pa sad malo brže, pa sporije...
Ona: Izvini jesi ti nekada pušio k....?
On: Pa nisam.
Ona: Pa šta me učiš onda?!!!

Lik1:Sta si upisao?
Lik2:Tehnicku skolu,smer METALOGLODAC.Ti?
Lik1:Gimnaziju,drusteveno-jezicki smer.
Lik:Ko te to prevario,pa sa tom skolom si niko i nista.

- Hahahah pa ne verujem! Kakvih ludaka ima! Da vidiš ovo brzo! hahaah
- Šta je brate, ne mogu da ustajem vi'š da gledam Brazil...
- Hahahah jebeš Brazil dolazi sekund da vidiš kako pekinezer skače na rota! hahah
- Idi bre Mićo ti si bolest...
- Dolazi!
- Evo jebote al' si dosadan, ne mož' čovek da gleda tekmu od tebe. Da si zmija bio bi udav, keve mi.

- Vidi, Lenovo lap-top. Jeste da ima jedno šest leta, ali radi kao švajcarski sat. Ovo što je izlizano ovde, to sam slučajno stavio vrelu šerpu na njega. To da zakrpiš, izađe te 1000 dindži maks. Pretpostavljam da znaš slepo kucanje, pošto je tastatura malo ponegde izlizana. E, da, cd čitač ne radi, kanda nije u stanju da izdrži čašu piva... Dakle, da se lepo pogodimo, ti meni tvoj desktop sa štampačem, ja tebi ovo, pa da zalijemo!
- Je li, jesi ti menjao nekad sličice kad si bio mali? Hoćeš da ti dam celu seriju fudbalera Lige šampiona za jednu sličicu Kasandre? Ovaj solarni prsten od šerpe ni limar ne bi mogao da zakrpi, na tastaturi se još vide Q, W, X i zagrade, a umesto čitača šta da stavim, flopi disk? More idi dovraga.

Ajde bre ti si mlad momak, šta je za tebe:

15 metara drva
10 km hoda
1 l rakije
20 babinih palačinki
3 puta za redom....

-Jebote, crkoh od gladi, sta ima da se jede?
-Sto nisi jeo tamo gde si proveo ceo dan?

Mare: Gde si bre, Djole, nema te sto godina?
Djole: Ma tu sam, evo baš sad se vraćam od frizera. (cedi psovke kroz zube)
Mare: Vidim, nego jesi ti bio prisutan kad su te šišali? Hahaha!
Djole: Ma jebi se!

Sede četiri bakice u parkiću ispred zgrade, prepričavaju priče od pre mnogo godina, komentarišu državu i naslove koje pročitaju u novinama i prave stanku u prelistavanju istih kada stignu do umrlica.
baba 1: Vdi, molim te - Petrijin bratanac, ovaj Radoslav, umreo pre tri dana.
baba 2: A, je l' to beše...? (standardno utvrđivanje činjenica vezanih za pokojnika)
baba 3: Jeste, jeste, mologo fin beše on, baš... (dalje utvrđivanje podataka i sumiranje).
baba 4: A, koliko godina imao?
baba 1: Skoro 71 (sve babe imaju oko 85).
baba 2, baba 3, baba 4 (u istom trenutku): Uf, mlad čo'ek, gre'ota.

-Je l' to tvoje il' si nekom bio žirant?
-Bio žirant, ženi!
-Bući, bući, bući...čiji si ti mali, 'de ti ćaća radi?
-Kmeeeee, kmeeeee....
-Dobro je, tvoj je! Plačipička na oca!

Дивљи старачки дом, ул. Горке воде без броја (асфалта, канализације и остале инфраструктуре, са минимум два преседања од најближег нормалног дела града, па онда још мало пешке):
- Кажем вам, људи: ова власт ће да нас све сатре! Смањили пензије, не намеравају да врате...
- Је ли, колико ти имаш година?
- Јесенас напунио сто, што питаш?
- Сто?! Ахаха, па ћути онда, млад си ти! Ја сто седам.
- Ја млад?!
- Па шта оћеш, млађи си од мене.