U svakom mestu, ulici, kraju, cetvrti postoje lokalni heroji koji su mogli da budu neko i nesto u sportu, ali su ih sjebali razni poroci.
Sada su uglavnom ozenjeni i imaju normalan zivot, posao i porodicu. Ili su se totalno prepustili poroku pa su postali boemi, kockari, alkoholicari ili asocijalni tipovi.

...izgovaramo kad nismo u mogucnosti da nastavimo da pratimo sagovornika u njegovom izlaganju, pa ga zamolimo da zapamti dokle je stigao s pricom kako bi je nastavio cim mi budemo bili u stanju da ga pratimo. U nesto manjoj upotrebi je i recenica ''Zaboravi gde si stao...''.

Zajebancija za osobu koja živi na vr' brda ili planine, u tri lepe, pa još malo dalje. Vazduh svež, ptice cvrkuću, nema gradske vreve, ni izduvnih gasova, al' daleko i visoko u pičku materinu.

Nacin pozdravljanja u prolazu,crnogorski. Odgovara se isto sa 'Dje si' i ne zastaje se da se nastavi dalja prica.

Da si mi najrođeniji, nema. Ne'eš me jebati. Rečenica kojom sagovorniku jasno dajemo do znanja da će njegovo zdravstveno stanje kao i lični opis biti znatno ugroženi.

У преводу-то што причаш нема ама баш никаквог смисла,тотално је труло и нерезонски,и молим те да нас не смараш више тим глупостима...Мрачиш,зрачиш,смараш...

Jedini logičan odgovor većini današnjih djevojaka koje imaju preko 25 godina i pokušavaju da te ubjede da si prvi muškarac u njihovom životu.

Kad ti u radnji devojka da gumice za paradajz umesto higijenskih gumica koje si tu redovno kupovao.

Osavremenjena brzalica „prokicošio li si mi se sine“.

Izraz za muškarca koji je u mladosti bio šmokljan, a kasnije je uspeo u životu, te sada svoje komplekse leči na taj način što izigrava mangupa i ponižava sve oko sebe, a ponajviše one koji ga nisu ni konstatovali dok je bio mlad.

Ipak sve je to samo varka, jer jednom šmokljan, uvek šmokljan.

Elegantan odgovor na snobovsko pitanje ili konstataciju.

Kaže se za radnju koja se izvršava brzinom kretanja čestica na -272°C. Za to vreme puž će pronaći Južni Pol, završiće se deseti svetski rat, a Stiven Hoking ima i dalje da bulji u ekran.

Dok vam keks i piksla ne daju nikakve šanse, a rasentimentalisašeli ti se osećaji daju realne, ovo naselje na Novom Zelandu vam nudi stoprocentnu šansu da završite započeto. Ako vam ni to nije dovoljno, ili ste trapavi ili lendovi.

Prvo pitanje koje postavimo prijatelju koji se upravo vratio sa školovanja/puta iz inostranstva(najčešće iz Amerike).

Opravdanje koje ne opravdava!

Najbolji osećaj na svetu, u isto vreme i najgori. Kada svi pokvarenjaci, pametnjakovići, pametnjakovići-pokvarenjaci, žene i dobrice ovoga sveta ne mogu da se mere sa najvećim mangupom koji postoji, u bilo kojoj oblasti. Kada si prešao Albaniju i preplivao Sutjesku, i pobedonosno umarširao u rodno mesto. Niko više ne može ništa da ti prigovori, ljudi samo šapuću loše stvari o tebi, ali si za njih i pred njima neprikosnoveni idol. Mladi ti se klanjaju, dede pričaju priče o tvom herojstvu bilo koje vrste. I nemaš nikakvu korist osim što si ostvario sve svoje snove, i što na kraju filma o tvojoj mladosti i borbi umesto THE END piše THE BEGGINING... To je poenta puta od pašnjaka do naučenjaka, od čistača do bogataša, od đaka do profesora...

Kraj svake rasprave sa pijanicama ispred prodavnice. Svade sa tv-om, komšijom i strancima. Tacka na i. Ende. Finita. Nema dalje. Evo-ti-kurac-mi-smo-nebeski-narod argument.

Mi smo prvi nastali. Pre Boga. Ne kaže džabe ona pesma Bog je rodom iz Srbije. Gde će da se rodi nego u Šumadiji. Ustvari big beng je bio dolazak Srba u sunčev sistem. Volimo mi teatralanost. Kao takvi, dajemo sebi za pravo da smo u svemu najbolji, prvi i nenadjebivi. Od davnina imamo potrebu da se nadmećemo, da od svih budemo bolji. Najcešće od komšija. Da više jedemo, pijemo, jebemo, pravimo rakiju, sranja i slično.

Boli nas kurac za sve. Osim za to čija je voda toplija i ciji je ajvar crveniji. Džep nam je pun argumenata. Koga briga što para nema, a ni zemlje. Mi smo izmislili struju, telefon i svet bi osvojili, ali nećemo iz inata.

Izlazimo kao pobednici iz svake price. Uvek se popišamo i iseremo na komšijino dvorište. Srbija do Plutona.

Rečenica kojom će majka/otac uvek završiti raspravu sa detetom ili rečenica koju izgovaraju kad jednostavno ne znaju šta više da kažu.

Ne valja ti to ništa. Ni za kurac nije, ali opet može da se iskoristi, samo si ti glup.

Znam gde si bila, kurvo, znam! Na drugoj strani porstorije si bila, a tvoje su sise bile poslužavnik za koks debelog Ćomija. Dok sam ja kao pokisli, mali ker stajao sam samcijat za šankom sa čašom Vinjaka u ruci, gledao te u ogledalu i mislio se koji sam ja pacer, ti si se smejala njegovom svinjskom nosu koji je udisao prah sa tvojih dojkara. Njegovi uzdisaju su te golicala, znam to, jer si si izuzetno golicava u perdelu bradaja.

A, sećaš li se, kurvo, kako smo zajedno plesali uz tu pesmu u tvojoj podstanarskoj sobici, delili unuče Vinjaka, pola vekne hleba i jednu Karneksovu pileću paštetu, onu najmanju? Kako si mi pirčala da ti više od toga ne treba dok je Doktor Igi išao sa malog First Austria tranzistora. Sećaš li se toga, kurvo? Ne sećaš se, jer da se sećaš sada bi pored mene bila a ne pored debelog Ćomija, gangstera kome ćeš roditi sina, kralja kokaina!

Još jedan u nizu roditeljskih idiotizama, koji opravdava odsustvo razuma i krajnji debilizam njihovog junoše.