Spiritualno putovanje u banku, gde po nagovoru rodbine, prijatelja i TV propagande, kupuješ još jedan proizvod, u koji veruješ da će te rešiti briga oko sve skupljih trenutnih zaduženja u istoj ili drugim bankama po prethodnim kreditima, lizinzima i plastici...
Bitno da je hedžovano, pa ćemo i opet hedžovati kad ustreba
Izraz koji se koristi za nekoga kome se upravo dešava nešto jako lepo ili nešto što je baš dugo priželjkivao, ali on i dalje ne menja izraz lica, kao da se ništa bitno ne dešava oko njega, mada svi znaju da je srećan k'o reklama za kredit, samo iz nekog razloga ne želi to da pokaže.
- Matori reci ko'lko je sada ovaj trener Atletik Bilbaoa srećan. Nije mala stvar dva puta prebiti Mančester tako.
- Ma 'de nije srećan. A vidi ga što se pravi kao da se ništa ne događa. Vidi ga kako je čučn'o i kao gleda opušteno, a sigurno ga drka od sreće u sebi.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Uf brate, da vidiš šta mi se desilo danas. Startujem neku ribu i ona me odjebe, onako nonšalantno, kao ono ajde pali šabane i to. Ja je gledam onako pokunjen, ona žvaće žvaku i gleda me onako kao neka kučka kad odjednom nailazi kombi Siti ekspresa i tako je isprska od glave do pete, kao da je na demonstracijama bila.
- Ne seri brate, jesi bio srećan k'o prodavac pogrebne opreme pred revolveraški dvoboj a?
- Naravno da jesam, ali nisam to pokaz'o. Ja sam gospodin čovek. Drk'o sam ga u sebi.
Osobe koje se razumeju u svaku oblast medicine i ne ustručavaju se da nam svoje ,,cenjeno" mišljenje iznesu u svakom trenutku, iako to od njih nismo tražili.
Postoji ih verovatno više vrsti, ali ću ovde izložiti samo tri:
1. Seljak u duši(nije bitno odakle je).
2. Skojevac.
3. Moderan hipokondar, živi u saglasju sa 21. vekom.
-Jao, boli me glava, imam kijavicu, a izgleda da sam i temperaturu dobio...
1. Prvo ti da uzneš rakiju i dve-tri glavice bela luka i obavezno dobro da se naj'eš, zdravlje na usta ulazi. Onadak jednu glavicu luka da staviš u džepče, dobro je za uroke, ako te neko omađijao. Zatim ladnu oblogu na čelo, dobro je za mozak, da ga ne sprži vrućica. Tako moja pokojna baba Živadinka, bog da joj dušu 'prosti, lečila celo selo od vatre i raznorani' boljki...
...........................................................................................................
2. Rad! Na njivu, il' na građevinu, lopatu u ruku, mešaj malter, će vidiš kako će te prođe! Da sam ja tako kukao, ne biste vi imali ni bandere, ni zgrade, ni mostove u ovom gradu, sve sam vam ja to izgradio!
...........................................................................................................
3. Imao sam ja druga i njega tako bolela glava, možda je to neki tumor na mozgu, a od temperature ljude ranije umirali, majke mi, gledao sam na Diskaveriju, obavezno da ideš smesta lekaru, moj drug se tako zezao sutra-prekosutra ću i na kraju umro!
Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.
Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.
Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.
- Izvolite?
- Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje...
- Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano?
- Idem iz treće, meni je već smrklo...
Najbolji u svome selu. On ima to u sebi i zato treba da ode u svet da vide šta on ume. Nekada se desi da on nije čovek sa sela, nego iz neke manje varoši. Njegovi podvizi su nesavladivi i nošen hvalama, pun entuzijazma, povaljivač prve vrste spreman je da na velikim govornicama i skupovima da Kopernikov iskaz. Jednostavno rečeno njegov zenit ma čime se bavio uvek je u opticaju, nije bitno da li je to politika, sport, umetnost, građevinarstvo... on je taj.
Njegov eros koji ga pokreće ka uspehu samo je hormonski trik i taragična greška, jer u toj predstavi fali ono što krasi jednog lidera. No, nema veze to što se kondura ocipelila i dohvatila asfalta, njegova ograničenost i primitivan pogled na svet istrajno kroje politiku koja je obično podržana od nekog njegovog rođaka koji još uvek nije izvadio praziluk iz zadnjeg džepa; nije tu u pitanju teritorijalna pripadnost, bitno je da li u sebi nosi seljaka bez sela ili običnog gradskog šmekera koji se zaleteo punim plućima da osvoji Kilimandžaro.
X: Kada putuješ?
Y: Sutra se spremam za polazak, moj poziv kreće od sutra, svetska sociologija će dobiti još jednog revolucionara.
X: Ne znam ja dete o čemu ti pričaš, ali znam da ćeš uspeti. Ti si rođen za sve.
Y: Znam ja to i zato ću provesti auto- put kroz ovo selo, samo da se izborim. Odlazim.
Z: Je l' ode?
X: Ode. E, taj mali će svašta učiniti. Znaš li ti da je on prošle godine izvadio Miku volove iz blata, svi smo pokušali samo je on uspeo. Nakon toga uhvatio je zmiju tu u kamenjatu i zadavio je golim rukama. Opasan je, a tek što ume da zbori kako treba.
Z: Opasan mali ima da ga na televiziji gledamo.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Sine kada putuješ u Nemačku?
Y: Za sedam dana, pa kroz desest kreće liga ima da punim švabske mreže kao lud.
X: I pa ja u to ne sumnjam, letos kada sam te gledao u Krnjači nisu ti ništa mogli.
Y: Kada je udarim levom to ni Gojko naša seoska legenda ne bi odbranio. Od i on u sveta, ali nije uspeo, zato sam ja tu.
X: Tako sine samo hrabro i trsi one švabice, ima da te na televiziju gledamo. Šta ćeš sa kikom, hoćeš li da je skineš?
Y: Ne, to je moj zaštitni znak po tome su me devojke sa Morave prepoznavale, a sada će i celi svet. Biće ujka Jovan ponosan na mene, da nije bilo njega ne znam da li bi otišao, kaže on ima neke veze.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Odlazim i čitajte moje knjige, još neki mesec pa će izlaziti svaki dan.
Y: Hoćemo, samo ti objasni onim gradskim dokoličarima kako se ništa bez motike ne može postići.
X: Ne sumnjaj u mene deda, ja kad opalim po hartiji u svim novinama ima da budem i ma da budeš ponosan na mene. Kada odem da primim Nobelovu nagradu ima da viknem ime našeg mesta, Andrić ima od sramote da se trese.
Y: Ko je taj Andrić?
X: Nekakav pisac, uspešni, ma za deset dana ima da ga prevaziđem. Kako sam samo pisao sastave u školi pa to se prilikom mobe čitalo u mesnim zajednicama.
Y: Uh, tako je sine ponos dedina, kuronja dedin.
Kod većine Srbalja znači dočepati se nekih para,nije bitno kako,i ništa posle ne raditi.Termin nastao u doba turske okupacije,kada su se hajduci zimi skrivali kod jataka,a s proleća kad gora olista krećali u akciju,pljačku turski karavana i gradova pod turskom upravom,sve pod firmom borbe za slobodu.
Zima 1700 i neke,hajduk kod svog jataka sedi pored ognjišta tupi politiku,pije rakiju,puši na čibuk,jatak nervozan,hrane sve manje,deca gladna,zima se otegla....
Jatak:-Koliko će još ova zima,kad će da okopni sneg više......
Hajduk:-Da ti nisam dosadio,dobri moj Miloje...
J:-Ma,nisi pobratime,nego ja to 'nako,za sebe....
H:-Znam da sam ti na grbači,ali dok gora olista,kad stanem na zelenu granu,eto me pravo k tebi,sa darovima,biće pobro,biće...
J:-Eh,da samo da olista(u sebi se misli skini mi se s grbače,pa stani na šta oćeš,zabole me...)
H:-Prvi si mi na redu dok stanem na zelenu granu!
Kako tad tako i sad svako ima nekog ili je nekom na grbači,svako želi da stane na zelenu granu,makar i pukla pod njim.
To je ono što se danas sve teže stiče.
Način učenja ne omogućava deci da nauče da izdvoje bitno od nebitnog.
Obim gradiva je parališuće ogroman i svaki predmet je neobično važan, tj. od vitalnog je značaja za budući život.
Nepotrebno znanje je sve veće, veština usvajanja znanja sve slabija.
E, to vam je ono što zapravo povezuje sve ljude. Hrana, u redu, pivo u redu, sve to ima svoja okupljanja. Ali svuda postoje neke restrikcijie. Kad piješ pivo, do pod postaje krevet nivoa, ne možeš baš da pozoveš i lokalnog klinjobera kome je đačka torba veća od njega samog. Kad roštiljaš, ne možeš da pozoveš baš komšiju koji se upravo oporavlja od infarkta. Mislim možeš, ali niko nema srca da muči tako ljude. Ali priču svi mogu da čuju. Uši su ono što svi imamo, ili naučimo da čitamo sa usana, tajni agenti znaju obe metode. Okupite se, i matoro i staro i slušate. Nije bitno gde ko sedi, za svakog će se naći nešto da se pojede, da se popije, dijetalno, kolači, fensi travke, preldžijski roštilj, majku mu, naši smo. Ne mora da bude priča tačna, bitno da ide nekim svojim tokom. Kratiš je, dodaješ, preuveličavaš, ubacuju se i drugi... Ide to tako. A priča ostane kao nagrada sama po sebi. Pa da. Tako nekako.
-Kako pričaš tako dobre priče?
-Poenta je da napraviš dobrog heroja. Ima formula. Kao u alhemiji. Jednom četvrtinom razuman, na zemlji, jednom četvrtinom nesebičan i plemenit, dve četvrtine lud kao struja. Ubaciš to u dobru publiku i eto ti heroja. Uzdravlje!
-Uzdravlje!
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
Nepisano pravilo po kojem kad god postoji skupina od nekoliko najboljih drugarica, ona najdeblja je uvek predvodnik. Ona je džambas, hajduk i najglasnija je, i ona odlučuje gde se ide i kad se ide. Iz muške perspektive jako je bitno da vas ona "zagotivi" jer dobrom reputacijom kod nje možete doći do srca njenih super zgodnih drugarica koje uvažavaju njeno mišljenje.
A: Šta si uradio sa onom malom, jel se čujete?
B: Jok brate, trenutno se dopisujem sa onom njenom, krupnijom.
A: Aaaaaa, kakav si prevarant, sa vođom, a?
B: Pa mora tako, proverena šema.
Čuveni materijal koji se u velikim količinama koristi u Srbiji, a glavno svojstvo mu je da sve što se radi njime poprima oblik ničega, tako da se može slobodno reći da je jedan od najprozračnijih materijala na svetu.
Naravno, pored tog glavnog, postoji još jedno bitno svojstvo, a to je da ne košta ništa.
- Matori jesi uz'o onu jašu juče u Delti?
- Jesam matori, istu takvu, ali specijalni model od sveže kurčevine. Onaj popust je važio jedan dan, sada je opet dvesta evra.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Malo sam juče išao da prošvrćkam po auto pijaci, da vidim šta ima.
- Opaaa, je l' to padaju neka kolica?
- Padaju, padaju. I to nikad bolja. Cela su od kvalitetne kurčevine. Sti lud budalo jedna, nemam leba da jedem, a ne kola da kupujem. Iš'o sam da sanjarim.
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Joj baba što sam gladan, jesi mi napravila sendviče?
- Jesam sinko jesam. Tri komada.
- To baba mađijo. Sa čim su?
- Dva su sa rendanom kurčevinom, a onaj poslednji je sa kurčevinom na kolutiće. Idi sam pravi sendviče invalidu jedan, bole me patka baš da propuštam Sulejmana zbog tebe.
To su one stvari koje toliko volite da vam nije bitno što su iscepane i polomljene.
Iako živimo u materijalističkom svetu i živimo za novo, stvarno je lepo videti da je neko vezan za određene stvari, da za njega nema materijalističku vrednost koliko u toj stvari vidi sve lepe trenutke i drage osobe.
1
-Šta ti se desilo sa pantalonama, šta te je to gadno napalo?
-Ma pala prošle nedelje.
-Pa što ih ne baciš?!
-Paaaa....Bivši dečko mi je poklonio...Nekako mi žao. Nemoj da kažeš Marku.
2
-Mama, gde su moje bele gaće sa srcima?!?
-Ja ih bacila pre neki dan.
-MOOOLIM?!? Odakle ti pravo?!?
-Skroz su izbledele. A šta je toliko važno u vezi tih gaća, nisi mi jasna?
-....Mmmmmmmm...Niiiištaaa....Zaboravi....
Karakteristično za žurke, svadbe, rodjendane i sva ostala masna veselja.
Ono sto je bitno jeste da onaj koji se čuje jače i od muzike nosi titulu NAJJAČEG, njemu svi pružaju ruku i čestitaju jer je navodno najveseliji, a i UME da peva. To obično bude neki bliži rodjak koji na kraju polomi bar 3 flaše.
Lako osvojivo sportsko nadmetanje iz potcenjivačkog ugla.
Ma šta potcenjivačkog, jebemo, karamo, pišamo po Amerima, prdimo... i druge radosti.
Nije bitno da li je svetsko, evropsko, ili turnir na Adi gde su se zbog kiše prijavile samo dve ekipe, kad znaš da si najbolji, onda je - ovo.
- Jebemu mater, nisam siguran da su Ameri uopšte ubacili u petu brzinu, a imaju sve pobede. Ipak su to sve Enbea igrači. I ovi Francuzi me plaše isto. Mi još uvek nismo imali krštenog protivnika, a ni Sale ne koristi Jokića kako treba.
- Opusti se, brate, osvajamo ovo!
Manjina čija su prava razbucana...i lova zaturena. Do skora se nisu bitno razlikovali od većine, a onda su odlučili da kupe stanove- i eno ih, čekaju, čekaju...njih dvadeset hiljada, što su platili stanove kojih nema...nema mnogo ni navatanih prodavaca istih stanova-oni su apsolutna manjina.
Surova i hladna narodna uzrečica koja se koristi u situacijama kada je bitno sagovorniku ili publici staviti do znanja odnosno podsetiti ih da je u životu sve po zaslugama, bile one dobre ili loše.
Nema ništa zdravo za gotovo. Nema obaveznog sledovanja ni za koga.
Moraš se pokazati.
A: Kakvo je đubre ovaj naš paroh Nikodije Gavrilović, doveo patrijarha na sahranu onog krimosa Gagija, držali parastos ceo dan a meni tražio 300 evra za 5 minuta nejasnog urlanja nakon čega je pobegao sa groblja
B: Šta ćeš, prema svecu i tropar
==========================================================
A: Čekam već tri sata ovde u redu za jebeno uverenje o prebivalištu dok ostali ljudi samo dolaze sa kesama i odlaze sa potvrdama
B: Prema svecu i tropar, draga moja.
Dobro, i mala deca znaju šta je Fljamurtali! Ili ne znaju?
Fljamurtari je poznati fudbalski klub iz Albanije koji je pobedio Partizan 1987. 2:0.
Nije bitno, i Zvezda je gubila od anonimusa ali je ovo Fljamurtari nekako ostalo kao sinonim za poraz od totalnih volova.
Ipak ne zaboravimo da je Partizan u to vreme bio rasadnik šiptarskih asova, Vokri, pa Dževad i Ljuan Prekazi...
1.-Ovi? Pa oni ni Fljamurtari ne mogu da dobiju a ti si igrao 3+!!!
2. Grupa na Fejkbuku NEKO PAMTI TOKIO I BARI, NEKO TIMOK I FLJAMURTARI!
www.facebook.com/group.php?gid=29493469190
Kada neko iz prosečne porodice, koji ni sam ništa bitno nije postigao, forsira potpis sa srednjim slovom, kako bi onima koji ga ne poznaju ostavio privid pedigrea. Nekada je u istu svrhu služilo dodavnje prefiksa "de" ili "von", a Sterija je tu pojavu ismejao kroz lik Svetozara Od Ružičića.
- Ćomi, dodaj još mene i Šoneta, pa da pošaljemo prijavu za turnir.
- Evo, pišem... Dragan Stanković... i... Nenad Rajić...
- Nenad S. Rajić!
- Ma daj bre, Šone, ćale ti je automehaničar, koga misliš da impresioniraš srednjim slovom.
- Ja se tako potpisujem.
- Ma duvaj ga, treba tamo na turniru da nam se smeju zbog tebe...
To vam je ono, kad smoreni do zla boga šetate kanale na teveu, pa tako naiđete na neki kviz - poznatiji sa RTS-a, ili neki niskobudžetni sa lokalne televizije, nije bitno. Usere vas da znate prva dva pitanja i već ste ubedili sebe da možete da se prijavite na isti i zgrnete im sve pare.
hmm.. pobednik Svetskog prvenstva u fudbalu iz 1998. godine.. pa da l' ne zna ovaj papan, pa Francuska debilu, ne znaš ništa.. dobro, ovo je bilo lako..
.. dobitnik Nobelove nagrade za mir 2008. godine.. ma Marti Ahtisari, šipta... jebem mu mater.. u jbt, pa ja bi mog'o i da se prijavim za ovaj kviz!
osoba muškog ili ženskog pola koja izlazi sama naveče u grad i čeka da se zakači za neko drustvo ili pojedinca i tako provede ostatak večeri.Bitno je samo da ziherica ne uhvati tvoj pogled,jer ako se to desi dobijas novog prijatelja dok ne krenes kući.
