ono što kaže svaki ćale kad u svađi sa detetom (uglavnom sinom) ostane bez argumenata,

Odgovor na "ćao" ili "dobar dan" veoma ružnom momku ili curi.

Konkluzija, nešto završeno i hiljadu posto nepromenjivo.

Opis srpskog nacionalnog avio-prevoznika radnog naziva- JAT.

Uzrečica kojom vernici plaše svakog ko čini nešto nepovoljno po njih ili druge. Posebnu ulogu poprima kada dođe slava, Božić ili Uskrs, za vreme kojih svaka sitnica može dovesti do te nemile situacije.

Psovka, koja solidno vređa potencijalne napadače, iako im u suštini samo objašnjava kako su nastali. Mada ih često odvraća od napada, treba biti obazriv, jer ova sorta ljudi često ne obraća pažnju na finese, kada je u rečenici glagol "jebati", a objekat majka.

Izraz koji se ustalio u BiH. Inače, često se koristi prilikom "rasprave" sa idiotima koji nisu u stanju sabrati dva jednocifrena broja. Dakako, osobe kojima je to upućeno se od srca nasmiju ovoj rečenici, al' ono što ih koči je nemogućnost shvatanja iste.

Najveći džek u društvu, uvek sve plaća.

Izreka koju koristimo kada želimo nekome da pomognemo u donošenju važne životne odluke.

Onaj koji sve zna.

Komparacija po značaju nekog lika u društvu!
''On'' je najbolji jebač, najviše može popiti, najbolji je u sportu, ima perfektan smisao za humor, kada on govori o svojim doživljajima svi pažljivo upijaju svaku riječ...
Jednostavno on je ''faca'' u društvu!

To je osoba koju svi vole. postuju i moze se reci obozavaju. Sta god on da kaze to je kul i tacno, makar izjavio da je nebo zeleno

Trenutak zavrsetka nekog posla.

Situacija kada te zaboravi i rođena majka. Nema te, zaboravio si i da l' si po'šo i da l' si doš'o. Neteman čo'ek.

U konglomeratu najgrđih i još grđih od najgrđih srpskih želja i psovki (kao da su one isključivo samo srpski brend) napisanih i isčitanih u poslednje vreme, bio bi red da se pišu najleše od najlepših i još lepše od najlepših dobronamernih i s ljubavlju upućenih želja.

Ili smo zaboravili da Srbi nisu ni zajeban , ni zlonamern narod , već da su od praiskona u osnovi ( a to stvarno jesu) dobronameran i prostodušan ,gostoljubiv,a neki kažu i nebeski narod , ili se ovde zbog jednog pišljivog palca na gore izmišljaju želje i psovke koje ni pas s maslom nebi progutao.

Kontra onog da Bog da u psovačkom stili ja ću vam svima poželeti:

Da Bog da vam sve ono najbolje iz prošlosti bilo najgore u budučnosti.

Međ' današnjim potomcima nekadašnjih stanovnika drevne Atlantide i budućim kolonizatorima galaksije Andromeda ( kako Tanjug javlja, tamo negde oko Božića 3545 god.; prim. prev. ), ultimativni izraz sablazni nečim ili nekim. Apsolutni i isto tako drevni komentar na rendom šokirajuće-zabrinjavajuću-nači-ne-veruem-svoim-čulima impresiju, scenu ili događaj, kojim se sagovorniku od prekoputa više nego jasno predstavlja ozbiljnost situacije, da ne kažem, "zajebanost" iste. Sakralni sufiks rečenicama koje imaju za svrhu da maksimalizuju svoju poentu. Odlična zamena za "u pizdu materinu", gramatičkija verzija one "Budibogsnama".

Elem, najčešće korišćen od strane baba - kako onih zaludnih, tako i onih uzaludnih - i obavezno ispraćen ponosnom ali i iz svemirskog broda vidljivom koreografijom prekrštavanja ( jer za to smo se, moliću lepo, i borili protiv komunista ) ovaj izraz ne samo da objedinjuje sve pridevske superlative u srpskom jeziku koji bi možda mogli da se iznađu u datim prilikama, već na izvanredno koristan način objedinjuje i sve profane floskule "plastičnog" tipa a koje su, na pirovo zadovoljstvo nas skapavajućih autora sa Vukajlije, u međuvremenu nastale. Uostalom - šta bi inače i moglo da prejebe Boga?

Zapadnosrbijanski ne verujem.

Hvalospev kojim prijatelju uz uzdah olakšanja ukazuješ božansko poštovanje u momentima kada ti je njegova moralna i fizička pomoć najpotrebnija.

Fraza kojom sagovornika ubedjujemo da je ono što tvrdimo apsolutna istina. Često dolazi posle izraza 'ovoga mi krsta'.

Bog. To sam ja. To si ti. To je čak i Toma Nikolić kada se ne smeje - lagano govoreći neke panteističke mudrolije pokušao je da me uteši starac kome sam ležao u krilu sveže ranjen sačmom u koleno.
Sve mi je više imalo smisla to što je govorio.
Bog stvori mene, ja stvorim govno... Obojica smo stvorili, istu stvar. Kako sam mogao da odem? Da ostavim toplinu doma i krenem u sizifovski rat protiv protivnika većeg od mene gomilama puta, a opet nedovoljno jakog da me slomi do kraja.
Probudih se. Prozvali su mene i starca da pristupimo prostoriji za mučenje iz koje su svi izlazili iskolačenih očiju, sede kose i bledog lica. Bojali su se te prostorije. Ja nisam, mislio sam da nema ništa strašnije od tri godine samoće i boli koju sam do tad preživeo u ovom kazamatu prikladnom samo najgorim horor filmovima japanske produkcije.

Ali, čekalo me je iznenadjenje, "uvek može još" - reče stražar dok sam mu sasuo u lice kako mi ne mogu više ništa.
Užasan prizor me je čekao. Gomila mrtvaka nasumično odsečenih ekstremiteta ležala je na sredini dok su ostali zarobljenici pod pretnjom oružjem i bičem vukli polužive vrišteće spodobe ka istoj toj gomili.
Gospodin stražar mi se osmehnuo i rekao "spremi se za susret sa onim svetom". HA - pomislih - kakva budala, pa jedva sam to čekao. Al' ne lezi vraže, izdvojiše jednog mrtvaka sa one gomile, pa ga vezaše za mene. Goli obojica, on mrtav sigurno već tri dana a ja pritisnut o njegovo mekano smrdljivo telo puštam suze neverice, suze gadosti, suze Božije. Bacili su nas u jedan kovčeg i zatvorili, da bi mi obezbedili pun ugođaj ubačena je i jedna upaljena baterijska lampa. Smrad je bio nepodnošljiv, povratio sam ono malo hleba i vode što sam taj dan pojeo što je samo pogoršalo situaciju. Vezanih ruku, nogu, ali otvorenih očiju gledao sam u lice na kojem se već nazire lobanja dok crvi mile između zuba.

Probudio sam se, ošamućen, lice mrtvaka mi je postalo poznato, počeo sam da mu pričam o mom domu, ženi, deci, ocu, majci... Prirastao mi je za srce. U prenesenom značenju, ali i bukvalno, jer je moja koža počela da srasta sa njegovom. Gušio sam se. Usrao sam se, i bukvalno i u prenesenom značenju.
Pribijeni jedan uz drugog postadosmo jedno, mrtav i živ. Ponovo sam počeo da mu pričam, satima, mada bi nekome ko to gleda sa strane više izgledalo kao tiho mumlanje bezubog idiota.
Nakon neke dve godine, mada su mi rekli da je prošlo 24 sata, kovčeg se otvorio. Izašao sam iz prostorije dok je masa zatvorenika blenula u mene kao u nekog duha. Spazio sam starca kome ležah u krilu, sklupčan beše u nekom ćošku, prišao sam mu i dotakao mu rame, a on je pobegao u drugi kraj dvorišta.

Kleknuo sam, pogledao u baru gde videh odraz nepoznatog lica, iskolačenih očiju i sede kose tad rekoh toj nakazi - Ti si Bog, ja sam Bog.