- Pavloviću, cela rubrika - sve kečevi, samo jedna dvojčica! Mogao bih mirnog srca da ti zaključim asa.
- Nemojte, nastavniče, ubiće me Ratko.
- Opusti se, evo ti prelazna. Boli me đoka da se bakćem sa tobom na +40.

...

- Uf, jača si od tenka!
- Oš da jedeš govna ili da privodiš pos'o kraju. Ističe ti sat vremena.
- Boli me patak, mirnog srca bih ga sad izvadio i ne bih žalio.
- Vadi ga onda, imam drugu stranku.

...

- Gospodine Karadžiću, slede sporne situacije iz ovog meča. Evo je prva kada je Kevin Miraleš uklizao s' leđa Džulijanu Dreksleru u kaznenom prostoru. Penal.
- Ovde je sve čisto, penal kao suza. S tim što je sudija Klatenburg mogao mirnog srca da Mirelešu pokaže put u svlačionicu. Bar bi mi došao tiket. Igrao sam gost dobija crveni.
- Pu!

...i ma koliko bolelo - ne odustajete!

Još gore ako je napolju sneg...

...као да се осећамо да смо их зајебали на неки начин....

- Idem, Kajden, nemoj da me čekaš za ručak.
- Idi, Manuele...ne moraš ni da se vratiš, što se mene tiče!
- Šta ti je sad, ženo?
- Šta mi je?! Jesmo se mi lepo dogovorili pre dve godine da ćemo oboje prestati sa snimanjem porno filmova, mm? I ko je ispunio dogovor a ko nije, a?!?
- Čekaj, jebote, neko mora i da zaradi nešto u ovoj kuć...
- Mani me te retorike, seljačino, nego ti voliš da jebeš druge, e to je, smrade francuski, a ja ovde kopnim jedra i mlada! Život ti je u kurcu i ti to ne želiš ni da priznaš!
- Ah, ti i tvoji ženski kompleksi...nemam vremena za ovo, ćao.
- SMRADE!!

Kajden, dušo, izdrži, srešćemo se mi kad tad ♥

A:”Uh, što me bole kolena. Mora da sam nezgodno stao.”
B:”A kako bi bilo da malo smršaš? Sa tom kilažom i ne možeš zgodno da staneš.”
A:”Da znaš da si u pravu! Uvek kada se ugojim, bole me kolena.”

Decku zvoni telefon:
-Alo, Mare, evo riba ti se 'vata sa nekim idiotom ovde u diskoteci
-Ma boli me uvo bas, i onako je kurva raspala, a plus sto me izrokase ovi na Black oppsima

-Brate, poplava ti u kupatilu, plivaju aligatori...
-Posle ovog piva me tako boli uvo za sve, samo nek' spuste dasku posle.

-Bole me kosti, padaće kiša danas!
-Bole me kosti, razboleću se...
-Bole me kosti, nešto loše će se desiti danas.
-Bole me kosti, neko me spominje! A ne čekaj, to je za štucanje... ma boli me ku*ac uglavnom me neko spominje!
-Bole me kosti, previše sam bio za kompjuterom danas!!!
-Bole me kosti, Hoze će da ostavi Mariju, a majku mu je*em smrdljivu, kako je mogao bre tako lepu ženu ostaviti?!
-Bole me kosti, crće telefon danas.

Tata, tata, ništa ne vidim...ajde de me staviš na ramena...
-Saće tata...opppaaa.

Такође представља и утисак бола у ампутираном екстремитету.

- Шчуо да се Мики жени? Изгледа је напумпао ону његову анорексичну.
- И, шта ћемо сад? Ш'а ме габри бре за тог павијана.

Sto, krevet, komoda..

- Sine, zaista ti kažem: to je bio biblijski jeb, ta kuromlaznjača iz kafanskog sliva kod Kalenića se popela na sto, i namigivala mi, a igra za celo društvo! I ja ne budem lenj, pronađem joj telefon sledećeg dana, i, šta da ti kažem: nek je prokleta pošta, telefon i telegraf, dođem joj na gajbu, a gajba: krevet i kupatilo, neki suteren, spuštene roletne, jebiga, da ne vide komšije gazdaricu u šlafroku. Razgrne ona šlafrok, zapljusnu me one sise, ja je se setim na stolu od preksinoć, a nisam nešto ni morao da angažujem memoriju... kakve butine, namestim je i krrenem u terminatorsku jebačinu. Ona se trti, nabada, stenje... al primetim odmah nešto neverovatno: napaljena ko mlado majmunče, trese se na tukididu... al prilično suva, kao Kalahari kad ono Bušmanin iskopa koren pa ga cedi u usta da se napije od tri kapi vode, jebem li ga u usta crnačka, pa vraća koren u zemlju i zabada zastavicu da zapamti gde mu je preostalih šes' kapi. I tako je krešem jednom, dvaput i triput. Treći put lepo osetim da mi kurac gori, jebem me glupa, makar da uzmem da pljunem, ali ne mogu da prekidam, ona zapomaže, sviđa joj se... i meni krivo da prekidam bilo zbog čega, a osećam da palamarčina gubi na obimu zbog sagorevanja materije, kao da ga guram u vrelu, zarđalu rernu. Nisam se ni tuširao, rešim kući ću. I kad stignem kući, dok sam se tuširo, osetim po tukididu da me oni mlazići iz tuša čudno peckaju. Ali ništa, zaspim i gotovo.
- Nisi prob'o terapiju jogurtom? Znalci kažu da to leči sve?
- Ma kaki bre jogurt, nije moj kurac burek sa sirom!
- I šta je bilo posle?
- Budim se sutra, šta ima da vidim: otvorila se ranica! Lepo gledam: ranica. Pa dobro, mislim se, na kurcu rana - na kurcu i zarasla. Veteranska oznaka, dođe mu ko orden. Preksutra ranica još dublja. Hm, kažem ja. I tako, da ne dužim... posle par dana ja na kurcu nosam rupu ko zrno pasulja, duboku 5 milimetara, brat bratu! Jebote, odem kod kožnjaka, on razrogači oči, da mi neku tinkturu. Kurac tinktura, stvar još gora. Da mi neku mast - ništa. Odem kod drugog doktora, on mi da treću mast - rana sve dublja, da imam kosku u kurcu već bi se koska videla. I na kraju odem kod primarijusa, on me primi, uzme mi kitu u ruke ko mrtvog vrapca, okrene ga prstima, i kaže: Bivacin sprej!
- Uh, jebote... i šta si uradio?
- Pa uzmem taj sprej, prsnem na ranu... i ona počne da se zatvara. Za nedelju dana ostala bila samo fleka. Mislim da će mi ta fleka ostati kao beleg. Satre mi cava kitu, mamicu joj suvu!
- Ugh, sine, odzvonilo je tvom tukididu kad ni jogurt ne pije!
- Vala baš! Aj da udarimo još po jedno pivo, presušio sam od pričanja, a to stanje, video si, ne valja...