Lik koga ćete najpre prepoznati po kreativnoj emo frizuri (kosom poktiveno jedno ili oba oka, kresta i sl.), mnoštvu minđusa i pirsinga na nezgodnim mestima (valjda da pokaže kako fizička bol nije ništa u poređenju sa duševnom patnjom), ne odvaja se od svoje gitare sa kojom vešto barata (sva tri jedva naučena akorda), uglavnom je član nekog humor-početnickog-garaža benda. Često depresivan i za društvo raspoložen tek posle par piva do kojih dolazi grebanjem od drugih. Priča da se muzikom bavi zbog sebe ali mašta da će jednoga dana širokom auditorijumu publike kroz muziku prenositi svu bol i usamljenost ovog našeg univerzuma koju oseća…

Стање ума. Слично као и бити у курцу, скењати се.

Ono što moja baba uzima kada ima glavobolju, ili bol nekog drugog tipa, pritom misleći na neku od tableta protiv bolova: andol, bensedin, kafetin...

Duševna bol koju osjećate dok izlazite iz autobusa, jer je baš sad morala uletit' kontrola, a vi naravno nemate kartu i debelo ćete zakasniti.

Dosta bre pornića sa silikonskim nastavcima za patku pa jadne ženskinje rastu s uverenjem da svako muško kupuje leviske s tri nogavice. Ovo je definicija o maestralnom kurcu. Jednom poštenom i pošteno korištenom srpskom kurcu, koji malo zanosi udesno, ali jbg, nije mu više dvadeset leta. Važno je da ima venu široku i razgranatu ko hrast, nema preveliku kapuljaču i uredno je izbrijan. Što se tiče duljine, 16-17 je sasma dovoljno, a debljina ko tompus prosečnog teksašanina. O fimozi ni govora, to su samo prljave laži podlaca i zavidnika, vlasnika malih penisa. Kanite se bre iluzija i zapadnjačkih filmova. Kurac ne treba biti ko topuz Marka Kraljevića, treba biti maestralan.

Maksimalni nivo međusobne drugarske spone i opuštenosti između članova ekipe koja već godinama zajedno bleji, i koji jedni o drugima sve znaju; jer češanje muda je, je l' te, izraz apsoultne opuštenosti i maksimalnog bola u predelu prepona za sve. Idu jedni drugima na rođendane, slave, ako se radi o starijoj ekipi i svadbe. Zajedno se uništavaju od alkohola, zajedno se biju protiv drugih naselja. Slažu se odlično iako se često dešava da svi navijaju za različite fudbalske timove. Poveravaju se jedni drugima, mada će za sebe uvek reći da su mačo frajeri i da oni to jednostavno ne rade. Mnogi kažu da je njihovo prijateljstvo preopušteno i da se ponašaju kao čopor koji se ne odvaja, ali to je uglavnom neistinito i produkt je laži ljubomornih vukova samotnjaka. Njihov odnos je u suštini nešto slično kao prst u dupe, samo bez homoseksualnih insinuacija.

Naziv za kožicu preko glavića na kurcu. Takođe i odličan način za zajebavanje nekoga neiskusnog, pogotovo devojaka kada se peče prase, jagnje itd.

Letnji raspust je bio nešto čemu sam se radovao. Kao dobrom učeniku, koji je svoju egzistenciju osigurao na vreme, on je počinjao još početkom juna. To je možda bio i najbolji deo. Dve - tri nedelje bezbrižnog zajebavanja u školi, bez ikakvih obaveza, osim sprdanja sa drugarima i naslađivanja nad hordom krvopija koji pokušavaju da poprave ocene.

Kad se školska godina i zvanično završila, svo to zezanje se samo prenelo na ulicu. Kao pripadnik ganeracija, kojim kompjuteri još nisu uzeli danak u detinjstvu i prave kičme, kuća je služila samo za spavanje i punjenje stomaka.
Igrale su se razne igre, ali ulični fudbal je bio naj popularniji. Svaka ulica je imala svoj tim, svoj teren, vodonoše, debelog golmana i kapitena. Naš kapiten Ciki nije bio baš tehnički nadaren, čak se može reći da je imao dve desne noge, bio je levak, ali je bio i najjači u ekipi i njegova je bila lopta. Bio je kapiten sve dok nam se nije pridružio Kimi, koji mu je skinuo traku.

Po završetku osmog razreda, uspešno sam upisao srednju školu. Moji su me častili prvim odlaskom na more, ali džeparac sam morao da zaradim sam. Matori mi sredio šljaku sa majstorima. Prvi put sam osetio leptiriće u stomaku kad mi je šef izbrojao 50 € na kraju nedelje. Lep osećaj...
To je postala praksa svakog leta i svaki put bi kupio sebi nešto korisno a bilo je dovoljno i za izlazak, garderobu i poroke. Nastavilo se tako i u studentskim danima, samo što letnji raspust na fakultetima fiktivno ne postoji. Danju radiš da bi imao da platiš stan i račune a noću učiš i spremaš ispite koje nisi uspeo da položiš zbog premale količine krvi u alkoholu tokom cele godine.

Za zadnja tri leta i nema se šta puno reći. Dobro je ćale govorio leta 2010-te, da će mi to biti poslednje bezbrižno leto u životu. U dobrom delu sve se to i obistinilo, ali vremenom sam uspeo da položim predmet pod nazivom Bol u kurcu i ne stresiram se previše oko obaveza, što je možda i ključ uspeha. Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujem. Valjda je to normalan tok života...

Najpametnija stvar na svetu,ne možeš ga prevariti nikako. Čak ne naseda ni na ''Na kurcu te nosam'' foru.

Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.

Izraz koji se koristi kako bi te pripremili na neočekivanu užasavajuću bol,uglavnom se izgovara uz lazni osmeh praćen trunčicom tuge i zabrinutosti...

Velika laž, upotrebljena kada pušač primeti bol u plućima i kašalj. Međutim, po prestanku ovih simptoma sve se vraća na isto, dok se ponovo ne pojavi. I tako u krug.

Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...

Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.

Odgovor osobe sa samopouzdanjem u kurcu na pitanje "Da li imaš devojku?". Njime pokušava da umanji patetičnost svog emotivnog života i predstavi ga kao trenutnu fazu.

Osobina momaka koji su skloni avanturi za jednu noć, mućnu ga i ostave devojku nanoseći joj duševni bol.

Kaže se za lika koji kad te odalami ostavlja tup bol koji danima mori tvoje telo poput gore pomenute bolesti.

resenje zivotnog problema mnogih Beogradjana. Sedis i cekas da nesto uleti jer je zivot tezak, a sjebo te sistem. Poznato jos kao sviranje kurcu i pisanje uz vetar

Ultimejt predmet za poređenje osoba/događaja/stvari koje kurcu ne valjaju, harabatije, korisne k'o ograda na groblju, batalije, što bi reko moj đed.

Baja koji je uspeo da premlati predatora i uvredi ga pitanjem "What the hell are you?" (sa sve onim Nemackim akcentom). Dusevnu bol predator je ispoljio time sto je aktivirao nuklearku u digitroncu.

Bajkovita priča o cariniku na graničnom prelazu Horgoš, koji već dvadeset i kusur godina vrlo lepo koristi moći rampe, od koje se ne odvaja ni kad ga savata žiletozni bol u predelu prostate.