Nešto što se gotovo nikako ne može primeniti u prosečnom srpskom domaćinstvu jer prosečan gazda u kući najčešće, kako njegova žena tvrdi, nije normalan čovek, majmun koji prosto uživa da sa svima bude na krv i nož, na muku jadne gazdarice. Tako da su za njega svi potencijalni koljači, jebači njegove gazdarice, bolje ispičuture ili ako ništa drugo ne može da im nađe, onda mu duguju neke pare. Nije bitno koje, ovde, blago nama, svako svakom nešto duguje. Dakle, svi su neprijatelji.

To je pljuvanje po običajima, demoralizacija duha tradicije. Zamjena teza. Promašena suština. To je bludničenje pod pokroviteljstvom vjere, lažno rodoljublje. Obilježavanje svetaca, koje čovjeku treba da posluži za duhovno uzdizanje i podsjećanje na sve one najljepše čovjekove osobine koje se u svakodnevici, nekako usput zaboravi ili izgubi, postalo je oličenje grijeha i nemorala. Pogotovo nacionalni praznici, kada tenzije i netrpeljivost kuliminiraju.

Možda najbolji primjer za ovo je proslava Pravoslavne (''Srpske'') nove godine. Ustvari, to je Nova Godina prema jednom starom, astronomski nedovoljno usklađenom kalendaru(istine radi nijedan nije potpuno usklađen). Ne bih davao neke opservacije o tome koliko često se trebaju usklađivati kalendari, šta je kalendar uopšte, koji je tačniji(šta to znači?), da li nam je život praktičniji, lakši ili možda živopisniji sa više kalendara. Sigurno svako ima svoje argumente da odbrani bilo šta od navednog. Sigurno ima argumente koji su dovoljno jaki da ponekoga ubijede, nekoga natjeraju da razmisli, ali sigurno: nikoga ne uvrijede. Ako baš neće da uvrijedi nekog. Ali problem je u tome što uvreda, poniženje, omalovažavanje drugih često biva osnovni motiv organizacije raznih dešavanja, dok sam naziv događaja dođe kao neko nevješto obrazloženje suštine ( Kao što alkoholičar što traži povod da se napije). Možda ja ne shvatam dovoljno šta se želi postići ovim orgijanjem urnebesnim, gomilom nabildanih alkoholičara, sa uzdignuta tri prsta obješenih na vrata džipova zarađenih prodajom droge ili zelenašenjem. Razulareni primitivac koji je pun priča o pravoslavlju, patriotizmu i heroizmu, prije dolaska na hrišćansku proslavu, prebio je jednog nesavjesnog pravoslavca da bi izvukao pošteno zarađenih 100% kamate mjesečno koji su bratski dogovorili, a dati izdajnik nije našao za shodno da mu vrati, i to baš danas, kad ti je najpotrebnije: treba da da novac na ikonu, treba častiti društvo: kakav je on pravoslavac ako se ne oleši za novu godinu, toliko da ga osvjedočeni prijatelji moraju donijeti kući. Treba mu i za municiju: jer kakva je to hrišćanska proslava ako se ne ispuca redenik metaka. Ma to ispuca svako, a on kao vođa grupe boraca za pravoslavlje i otadžbinu, mora baciti bar pokoji tromblon ili bombu, čisto da se zna ko je ko.

Ja pamtim tiha zimska jutra, kad me djed budi i izvodi vani u mrak da vršemo. Šta vršemo? Zob, pšenicu, raž. Da nahranimo životinju i domaću i divlju, da nahranimo svoje ukućane i putnike namjernike. Odlazimo u staju, gdje kovrtanj okrećemo volovima oko rogova i dajemo prvo njima zalogaj, odlazimo u voćnjak dajemo ptici slame da napravi gnijezdo i da se nahrani, da ne uzima previše, a mi ćemo dati koliko možemo. Tek poslije odlazimo u kuću, da ono što je ostalo podijelimo sa svojom porodicom. A kuća topla, u njoj miris cicvare koju je baka tek spremila, ljubimo se i čestitamo jedni drugima Mladi Božić.

Lažov par ekselans. Čovek kod koga super-ego ne postoji, ili je ozbiljno zakržljao višegodišnjim laganjem. Ciganin koji svoga konja hvali njemu kaže da laže. Osoba koja je u stanju za uvaljivanje svoje škart robe sve uraditi, pa i izmisliti jevrejsko poreklo svog igrača kako bi u njegov opis mogao staviti pridev marljivosti i radne etike; a, pak, s druge strane, reći da se trudi k'o Palestinac za viševekovni san o državi.

Rečenica kojom neiskompleksirane osobe lažu iskomplesirane osobe da nisu izgubili mišićnu masu i da nisu izgubili rezultate treninga.

Specijalni udarac čika Radeta Lackovića koji on, pošto je moroljubiv,porodičan čovek i domaćin, koristi samo u samoodbrani ili odbrani nedužne i potlačene sirotinje. Izvodi se pesnicom pravo preko džigerice što u tom trenutku ima poguban uticaj na nju pogotovo ako je u pitanju pijana i nevaspitana bagra koju čika Rade često prevaspitava na opštenarodnim veseljima od Cirhenkirhena do Babušnice i od Hoencholerna do Že Puea.

Svuda u svetu je sused taj koji ce, kad ustreba, prvi da ti se nadje. Da ti pozajmi soljicu secera ili da ti pricuva dete dok skoknes do poste. Hoce i da ti zaliva cvece dok si na letovanju, a ako zapne, i da ti u zimsko jutro pogura kola da upale. Medjutim, srpski komsija je mnogo vise od toga: on je maltene tvoje drugo ja. Tvoj srpski sused je vazda tu negde, on se svojski stara da u potpunosti udje u tvoj zivot i da u bilo koje doba dana ili noci priskoci. U tu svrhu, tvoj srpski komsija se brine da do tancina sve o tebi sazna: gde si bio, s kim si bio, sta si radio, ko ti je bio u kuci, sta si kupio, kad si nocas leg'o, sta ti je u podrumu, sta ti je rekao lekar, jesi li vakcinisao psa, sta si danas rucao, jesi li dobio povisicu, kud ides na letovanje, za koga si glasao, jesi li ukiselio kupus, kakve ti ocene ima sin, da li si primio penziju, jesi li jutros promenio posteljinu, ko to nocu kaslje, od koga ti je to pismo, sta ti je to ispod oka, zasto ti je gorelo svetlo u predsoblju, zasto nisi izneo djubre, cija su ti to kola pred kucom, kad opet ides kod zubara, kakvo ti je to jelo juce zagorelo, je li ti kcerka bila kod ginekologa, kad ces da se sisas, nije li ti to sin propusio, zasto okreces glavu od prodavnice kad prolazis pored nje, je li baba bila u crkvi, kad ces da peres zavese, jesi li uglancao cipele, koliki ti je porez, je l' ti unuk jos piski u krevet, kad ces da podmazes ona ulazna vrata, koliko ulja jos imas u spajzu, sta su ti rekli u opstini, ko te sinoc zvao, sta imas na stednoj knjizici, jesi li obisao groblje, sto ne kupis novi otirac, za koga vam je to stigao poziv od sudije, gde vam je onaj stari tepih, sto ti zena nosi sve manje i manje nakita, koga imas u inostranstvu, postite li svi u kuci, sto vam tetka vise ne dolazi, kako si ispunio loto-listic, skidas li protezu nocu, sto ne ofarbas kapiju, slusa li vas snaja. Srpski komsija budno prati tvoj zivot iz casa u cas. On je spreman da te u svako doba dana i noci presretne:

Osoba kojoj uvek nešto treba(cigara,papir,pare,upaljač,voda,sok,čips...) .

Uvek,ako imate nešto,tražiće vam

Ako ne bude uspeo iz prve da vam uzme,toliko će vas smoriti da ćete morati da mu date samo da bi se sklonio od vas.

A ako ste psihički pripremljeni da podnesete toliko smaranje,lako ćete otkaciti Šakala

Osoba kojoj uvek nešto treba(cigara,papir,pare,upaljač,voda,sok,čips...) .

Uvek,ako imate nešto,tražiće vam

Ako ne bude uspeo iz prve da vam uzme,toliko će vas smoriti da ćete morati da mu date samo da bi se sklonio od vas.

A ako ste psihički pripremljeni da podnesete toliko smaranje,lako ćete otkaciti Šakala

-Alo.
-Slušaj mali, to što se ne javljaš na mobilni, ne znači da te mi ne možemo dobiti, na finksnom nemaš listu poziva pa da vidiš broj. Dolazi u stranačke prostorije da pokupiš materijal pa da pičiš to dijeliti.

Sletio sam niz grad k'o vila Raviola kad da ide na vještačku oplodnju. Ušao sam u magacin i začudio se, pa onoliki magacin nema ni Mišković, znači za ovo služi Zakon o javnim nabavkama.

-Koliko ima kuća u tvom naselju?
-Nešto oko 300.
-Lažeš, ima 439. Sad ćeš za kaznu dobiti i drugo naselje da podijeliš materijal. Uprti ta tri paketa i nosi, gore će te čekati aktivistI i objasniće ti šta i kako.

Dok sam iznio te pakete do kuće više sam ličio na Kvazimoda, nego na aktivistu, doduše Kvazimodo je u malo boljem položaju od mene. Dočekale su me sledeće riječi:“ Dragi aktivisti, sad cemo ovo podijeliti, ti tj. ja ćeš ići posljednji, vidiš da si mamuran k'o čep, ako te budu gledali pašćemo gore nego Šekijevi radilkali i SPO zajedno. Ako negdje ponude rakijom, slobodno uzmite,ili kavu, sok, nebitno. Ti, tj. ja nemoj da bi okusio rakije, čuo sam da si napravio belaj za one plakate, izazvao si masovnu tuču , sad ćemo dobiti kaznu. Budite uljudni, sa osmjehom, kulturno. Ti, tj. ja ako vidiš da neko priča, odmakni se i uzdrži se od komentara, ti nisi sposoban za normalnu komunikaciju. 'Ajmo sad.“
Obazro sam se da vidim, ima li kakva dobra aktivistkinja,i razočarao se. Sunce ti jebem, pa ove grobove ne treba pustati iz kuće ni jednom u četiri godine, da ne plaše svijet, dobro mi uzmemo i glas na izborima, s obzirom da one idu dijeliti materijal. Nema veze, idem. Primjetio sam rezličite slučajeve dočeka. Uglavnom ljudi normalno uzmu letak, saslušaju, i zatvore vrata uz pogled „dabogda vam noge potpadale dokle čarape navukli“, ima i ljubaznih ponude kavom, rakijom koja je meni zabranjena... Samo, zamalo ne izginušmo kad smo došli mojoj kući, nije me did prepoznao sačekao iza ćoška, pa ošin'o glavnog,veli : „Jebem li vam majku onu komunističku, sad dođite, ima da vas pobijem k'o zečad!- Stani dide boktejebo, to sam ja, udri njega! Izvini sine, nisam te prpoznao, crvena ti maja, a ja poletio ko bak, ne daj se!“.

Nakon nekoliko kuća ponudiše rakijom, veli šef: „Samo,njemu ne daj!“, svi naviše i porumeniše ko rakovi na žaru kaže glavni:“Baba, sve te jeblo, šta je ovo?“- Ne , znam sine, od te je moj Simo umro ima 23 godine, otad joj niko nije ni prišo, kontam da trujem miševe , al' 'aj kad ste naišli.“
Potom neki did upita hoce li biti para, a meni se ote: „Dide, dogodine da nosiš materijal pa će te stranka nagraditi“. Šef kad me nije ubio.

Dan je prolazio soprije nego lijevi bek FK Crvena zemlja iz Nove Vesi.

Ostalo je još par kuća. Prilazimo kući manite Stoje, pozvala nas je unutra ,neće na dobro izaći. Glavni je izdao komandu: „Ajte vi obiđite još ovih nekoliko, a ti tj.ja ostani sa mnom, ti ćeš naći rakije, a priroda te obdarila talentom za pravljenje konja od sebe a samim tim i od nas, tako da...“
Ušli smo ko Stoje, ponudila je kavom i rakijom, ja sam odbio, ne zovu je džabe „manita“, šef uze kavu. Popili smo, progovorili po koju, Stoja je ljubazna. Izašli smo nakon par minuta, samo glavni nije uredan, probi ga onaj samrtni, graorasti znoj. Veli: „Mali, ja moram u klozet“.Vrati se, a Stoja zaključa, i kroz skičavi osmjeh: „Sjećaš li se one vreće brašna što si mi obećao,na prošlim izborima? Da ti jebem majku, sad sam ti narendala sapuna u kavu, da se dobro isereš, da na idućim budeš bolji čovjek“. Uteče šef za žbun. Ja za njim. Kad sam vidio, potekoše mi suze od smijeha, a njemu od muke jer, u nedostatku krupnijeg lisja na žbunu, mora nasmijanom facom predsjednika stranke brisati svooj uveliko razglavljeni čmar.-„ E moj šefe, nemoj plakati, ne bi te on drugačije ni poljubio u guzicu.“

Poslije par obavljenih sranja rekao nam je: „Kući, pauza sat vremena, da jedete, i da se obučete u stranačke boje, pa na miting. A ti tj. ja, ti ćeš mi platiti za ovo. Upamtićeš početak kampanje.“

Često se javlja prilikom nepristojne ponude, ponude na koju ne možete pristati ako u obzir uzmete vaša moralna načela i kodekse. Ipak, postoji mogućnost zaboravljanja na poštenje i ponos, ako iz iste možete izvući neku korist. Tada se bacamo u dilemu, da li popustiti i srušiti sopstvena pravila, ili ostati dostojan sebe, i oduprijeti se. Linija je veoma tanka. Linija, kako u vezi same odluke, tako i u vezi vašeg reagovanja u zavisnosti od toga šta ste odlučili.
Obično, ako pristanete, reagujete mirno i normalno, sa potvrdnim usklikom. Ako ne pristanete, ponuđač u 99.9% slučajeva postaje predmet Vašeg vrijeđanja. Koristite se frazama koje brane Vašu ličnost, govoreći da nikad ne bi pristali na takvo nešto, iščuđavajući se kako mu je tako nešto uopšte i palo na pamet, nesvjesni toga da ste do prije nekoliko trenutaka glavu razbijali o tome da li pristati ili ne. Kad već niste, koristite priliku da popravite sagovornikovu sliku o vama.

Žargoni i izrazi koji se idalje koriste u Vrbasu i okolnim mestima čak i nakon 75 godina kolonizacije Crnogoraca

Neki se mogu čuti češće, neki ređe, ali ima ih :D

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!