Simbol predaje. Priča o njenom nastanku izuzetno je zanimljiva. Poznati dizajner dobio je zadatak da napravi jedinstvenu zastavu koja će biti prepoznatljiva u svakom ratu, a koju će nositi oni koji odluče da napuste borbu. Pun entuzijazma, odmah se bacio na posao, uzeo beli papir formata A4 i spremio bojice i flomastere. Međutim, ubrzo je shvatio da je zadatak gotovo nemoguć i da niko nije u stanju da dizajnira takvu zastavu. Da stvar bude gora, ni inspiracija mu nije bila naklonjena. Sedam dana i sedam noći nemo je posmatrao prazan papir, da bi na kraju rekao: "Predajem se!"
U znak revolta, otišao je do naručioca i sa gađenjem mu stavio prazan papir pred nos. Naručilac, ne znajući o čemu se radi, bio je šokiran. Rekao mu je da originalniju, a očigledniju i jednostavniju zastavu predaje sigurno niko nikad ne bi mogao da zamisli, i da je ponosan što ga poznaje. Dizajner, ne znajući da je ovaj ozbiljan, smrtno uvređen i ponižen odjuri iz njegove kancelarije, otrča do prvog mosta i skoči u reku. Našli su ga mrtvog posle par dana osam kilometara nizvodno zahvaljujući beloj posteljini u koju se bio umotao.
Da se kojim slučajem rodio sto godina kasnije, prodao bi svoju zastavu za 150.000 dolara nacionalnoj galeriji i svi bi to nazivali pop-art umetnošću.
Ovako ne znamo ni kako se zvao.

Novac je papir zbog koga ljudi postaju losi. Zanemaruju sve oko njih i samo su srecni ako imaju mnogo tog papira. Taj papir takodje gori, kao i svaki drugi, a moze i lako da se pocepa. Ipak vecina ce ga pre drzati u novcaniku nego sliku porodice, smatrajuci da ce im on dati podrsku, kada ih porodica izda. Ja mislim da je to tuzno.
Drug mi je jednom rekao da zeli da ima mnogo novca, ne da bi ga trosio, nego zato sto bi onda ljudi videli koliko je on dobar zapravo. Kaze da on ima moc pa pojaca sve nase kvalitete, a losiji deo nas zamaskira. Ja znam, da cu uvek biti svestan svojih nedostataka, pa zasto onda da ih krijem od drugih.
Primetio sam takodje, da taj cudesni papir, postaje i najdrazi poklon. Prosle godine sam devojci kupio medu, rekla je da je to lepo od mene. Ove godine sam joj dao vecu svotu novca, da vidim sta ce se desiti. NIje se derala kako sam ocekivao, samo su joj oci pohlepno sijale. Izleda da joj je to bitnije, nego sto sam za medvedica obisao pola grada.
A meni opet najlepse kada imam sto dinara, pa razmisljam da li cu pojesti burek, ili dve perece sa jogurtom...

Široko rasprostrajnjena osobina to jest pojava među mladima u Srbiji. Čovek bez svog života, primarno besposličar, društveni parazit ograničenih vidika i još ograničenijih kognitivnih procesa, tipa da je srpski fudbal propao i da domaći tako rečno "fudbaleri" ne vrede kolko papir za burek.

Kad sedeći brižljivo na vc šolji čitajući Politikin Zabavnik, baciš pogled na toalet papir a vidiš samo braon rolnu, kući nema nikoga, keva odavno batalila da kupuje vlažne maramice, a i čisteći kupatilo je sklonila svaki vid papira koji bi ti bio pri koristi.

Potencijalno najbesmisleniji pisani trag ikada.

Naime, uglavnom vođen od strane tinejdžerki predstavlja njihove subjektivne zapise o objektivnim stvarima koje im se dešavaju u životu. Svrha tog pisanija jeste da će za jedno 10 godina moći da pogledaju svoje zapise i da...u stvari ne znam koja je svrha. Ako i postoji, pre će pronaći jetija na Zlatiboru nego ikakav upotrebni smisao dnevnika.
Neke se brane time što kažu da je to prenošenje emocija na papir. Čekaj malo, verovatno ako voliš nekoga, treba da zapišeš to na papir kako ne bi zaboravio kroz par dana ili ako si u vezi, poželjno je zapisivati sve o partneru pa kad vam muž to pronađe za 10-ak godina da vas pita kako ste dečku na faksu mogli svakodnevno da dajete u guzu a rođenom mužu ne možete?
Dobro nije sve u emocijama. Možete i da pišete kako ste se heftali u Milanovim kolima. Opet ako je to bio kvalitetan odnos ima li potrebe da ga zapisujete, valjda se to pamti a pak ako nije, zašto bi ga čuvali od zaborava zapisivanjem.

Perpetuum mobile predmet koji sluzi da bi, jednom poklonjen, kruzio neprestano, neopterecen vremenskim ogranicenjima, istim krugom rodbine, prijatelja, poznanika- omogucavajuci darodavcima da ponosno, i bez ikakvih izlaganja troskovima, odu na tu-slavu, rodjendan, veceru, godisnjicu itd. Sadrzaj takvog poklona je isti i neupitan,moze biti bilo sta:od bele tehnike, slika, ali najcesci je flasa s alkoholnim sadrzajem. Jedini problem predstavlja ukrasni papir, odnosno kesa u kojem je predmet pristigao-da li ga menjati ili ne? Eventualni, dodatni problem moze predstavljati mogucnost da je isti popijen od strane maloletnog ili tek punoletnog ukucanina pri situaciji-prazna mi bila gajba ili Isao sam i sam na neku zurku.

Velika prednost manjih klubova , iz dva razloga . Prvi razlog je taj što je sudija pod većim pritiskom zbog navijača koji se ne razumeju u fudbal , i tu su došli samo da vide svoj klub kako pobeđuje . Sudija će praviti velike greške , zbog straha od proganjanja , fizičkog nasilja , bacanja u obližnji bunar , pa će suditi u korist domaćina.
Druga prednost je ta što igrači znaju tačno gde se nalazi svako brdo na terenu , pa će to zloupotrebiti (nešto slično ovome)

Prikladniji naziv za radno vreme one jedne ustanove koja treba da mi izda onaj jedan papir za onaj jedan dokument da ga sutra opet tu donesem na overu u isto vreme što ne znam kad je.

Najveci stepen cicijaštva. Lik koji u pakli ima "poslednjih" devetnaest cigara. Lik koji jedva čeka da se izmisli WC papir za višekratnu upotrebu. Lik koji se buni što mu u "RODI" na akcijsku robu ne daju nedeljni popust.

Vuspra je rec jamajcanskog porekla i koristi se za lake opijate (marihuana)zavijene u tanak papir i najvise podseca na oblik cigarete samo sto kod vuspre je vrh primetno deblji od dna. Vuspra ima 3 dela, flop, zlu i zeleniku. Takodje je poznata i pod imenima kdzo, sprava, buxna, indo, sarma...

Umetnost štednje toalet papira gajena na istoku..

Baciti maramicu, papir, celofan, pikavac, na ulicu ili u najbližu kantu (koja može biti daleko i 500m) je zapravo duboka dilema.

Dok ideš ka kanti, gledaš koliko smo šiptarski prljavi, štrokavi, prašnjavi, kese na drveću i zaključuješ da oko 50% ljudi baca đubre u kantu, a 50% odmah na ulicu. Onda dođeš do zaključka da je smrdljivim vlastima u ovoj zemlji to nedovoljno prljavo da bi uveli nekakav normalan zakon, pa bi bilo bolje da i onih 50% koji bacaju u kantu počnu da bacaju na ulicu, kako bismo postali dovoljno prljavi da zasmeta štrokavim vladarima, i jednom za sva vremena rešimo taj problem.

Onda se setiš koliko su vladari štrokavi, da ti ne znaš kolika bi količina smeća na ulicama mogla da izazove njihovu pažnju, pa možda se i ne vredi kockati.

Bacam papir u prepunu kantu, a on ispada. Ja se savijam, trpam ga unutra. Ruka mi smrdi.

Ko je ovde idiot?

Vec neko vrijeme imate kontejnere za papir, staklo, aluminijum,...i nekakve organizacije stalno mole ljude da paze gdje sta bacaju. Samo ne znam je li njima palo na pamet da ce mozda neko provaliti da isti kamion smecare isprazni sve kontejnere.

Inicijativa društveno - odgovornih krugova koji apeluju na gradjane da svoje smeće odlažu na za to predvidjena mesta (kontejneri za papir, staklo, plastiku...), kako bi ono kasnije bilo uredno pomešano i bačeno na deponiju van grada, odakle će ga vetar i vrane rasejati po poljima i njivama.

Kada u bilo kom trznom centru(Delta city,usce,kosmos...)pogledate cenu a ono pise neka astronomska,pa prekrizena...a ispod normalna cena.Mali deo narodne mase shvata da je tako izgledao papir kad je taj artikal dospeo,i da nikad cena nije menjana.

Popularna skraćenica svih šalterskih radnika ukoliko vam je zafalio papir i donosite ga tik pred kraj radnog vremena, a on (ili ona) ima nameru da zapali ranije sa posla(ipak skraćivanje radnog vremena NEMA ALTERNATIVU). Zvuči tako jednostavno ali i tako iritantno : Dodji Sutra

Izraz kojim se ogradimo kad hoćemo da saspemo istinu nekome u oči za neku situaciju u budućnosti, bez bojazni da će da se uvredi. Ukrasni papir za govno koje serviramo, da manje bude ružno pošto će da zasmrdi nekad svakako.

Mučan period odrastanja, propraćen saznanjem da se tečnost za sudove, pasta za zube, wc papir, zejtin, so, šećer i ostale potrepštine ne stvaraju u kući same od sebe, već da ih treba kupiti, i da zaista treba izdvojiti dosta novca za iste.

Gradivo koje je toliko zajebano da ga je teško prepisati i kada profesor i asistenti nisu u sali za ispite. Vjerovatnoća da će te, nakon što ste pročitali definiciju, uspješno je i prepisati na ispitni papir je manja od pogađanja nedjeljne ponude Serije A.

Situacija gde u vrhuncu najveće nužde ulazite u kupatilo i nalazite umesto tradicionalnog belog, toalet papir roze boje od recikliranog papira gde se zadnjica skupi i ceo organizam pređe na sistem rezervnog održavanja na bar još petnaest minuta dok ne strčite do prodavnice po novu rolnu.