Na listi najzajebanijih faca u istoriji čovek dovoljno visoko kotiran da može bez ustručavanja da pošalje Korteza i Vespučija po dva masna sa sirom.

Heron je izmislio parnu mašinu soma i po godina pre nego što su se britanski pozerčić Vat potpisao na njegov izum. Inače je generalno imao talenat da izmišlja stvari koje će neko tek za hiljadu i po godina opet da izmisli i da se proslavi, napravio je i neku vrstu orgulja i vending aparat (ono za sokove). Prva pumpa? Heron. Fermatov princip iz 17-og veka? Heron. Injekcija? Heron. Onaj imaginarni broj "i" što se pojavljuje u drugom srednje? Isto Heron. Kada su smorile takve marginalne stvari kojima je promenio pola sveta, čovek je napravio mehaničku pozorišnu predstavu od 10 minuta, sa sistemom kanapa, čvorova i jednostavnijih mašina. Imati na umu da je u toj eri ljude bilo dovoljno impresionirati i samo kanapom.

Naravno, svi ti izumi su izgledali drvenije i sranjkastije nego što zvuče, ta injekcija je za korišćenje verovatno zahtevala četiri čoveka i devet kilometara creva, a pumpu su verovatno držali u hangaru za trireme, ali čovek je to izmislio u 1. veku, u eri kada su u Kini otprilike izmislili papir i kada su vladari mislili da je strašno dobra fora da zapališ svoj glavni grad ili da pališ Hrišćane u dvorištu da bi ti glumili lampu. Da se rodio pre 200 godina verovatno bi dobio šansu da se Edison kurči njegovim idejama za par dolara mesečno a danas bi bez sumnje dane provodio razbijajući glavu da li je bolje da CERN-ovu platu spička na Ferari Enco ili dve nove Karere GT.

I pored svega toga, Heronovo ime je ostalo upamćeno po nekakvoj geometrijskoj formuli, za koju generalnu populaciju opšteprihvaćeno i jednoglasno zabole kurac. S obirom na to da je i pored čudovišne genijalnosti propustio da se proslavi, možemo samo da zamislimo koliko je to zajeban i nafuran Majkl-Medsen kuler bio.

Fraza moga dede kada se nadovezuje na frazu : " To majka više ne rađa."

Izuzetno stamen čovek, mora da ima malo stomaka na sebi, bar malo. Svima je oslonac i uticajna ličnost. Oko Milutina trezni se propiju, oko Milutina oni što im se gadi cigara propuše, ali zato - oko Milutina oni što su protiv droge lično ubijaju one koji pomenu drogu, a kamoli da konzumiraju. Kad god si u bedaku, zovi Milutina. Ostavi te riba - zovi Milutina. Koliko god da baca neumesne fore na račun ribe, zovi ga. Ostavi te frajer - zovi Milutina. Može da ti zameni sve jebače u životu. On je sila, on je (umalo) srpski alfa mužjak; jedino šta sputava Milutina da bude alfa mužjak 100% jeste neka žena (da l' majka, sestra, žena, ili pak baba, nebitno).

Glavni krivac za višeslojne i mirišljave toalet papire.

Naziv za wc papir koji je nekada davno bio popularan u domaćinstvima. Napravljen je od bog zna kakvih recikliranih materijala. Mnogima se urezao u sećanje po ojedima anusa zbog neugodnog brisanja poput šmirglanja drveta. Da bi nesrećnik koji ga koristi pošteno obrisao svoj rč, potrebno je da potroši kubik papirnih listića.Danas ga retki koriste izuzev škrtica koji su navikli da potroše ukupno 30 dinara za brisanje guzica cele porodice.

Kučibaba je stvorenje koje se često viđa po hercegovačkim čatrnjama.

Grupa nepokretnih ili onih što su procenili da su nepokretni, često i nepismenih koji šalju zahtev da im se pošalje čovek sa izbornog mesta da mogu da glasaju. Uglavnom žive u najdaljem selu na Homolju, do kog se stiže helikopterom i koje se nalazi satelitom koji je Davinić iznajmio. Kada čovek sa izbornog mesta na kraju stigne do te kuće, nekada i olupine nemačke bombe koja nije eksplodirala tokom aprilskog rata modifikovane za život u njoj, penzioner obavezno kaže:"Jel bre mali? Za koga ja da glasam?"

Extra,vrh film o nemogucoj ljubavi izmedju vampira i devojke..borbi izmedju dobrog i loseg..bar po casopisima kao sto je Bravo,Bravo Girl i sl. tinejdzerske novine..U stvari jos jedna glupost prepuna klisea koja je zaludela na milione tinjdzerki da mastaju o glavnom glumcu koji izgleda kao da ima mrtvo kuce na glavi ali ne on je tako sladak,ma vrh..i vampir i to vegetarijanac(??!!).. Otvaraju se forumi o filmu,fan klubovi,sekte..prave se lutke,satovi,kalendari,majice,pafemi po uzoru na likove a uskoro ce biti u prodaji i vibrator u vidu glavnog lika..toalet papir sa posterom filma i sl...

Jezivo mesto za sire narodne mase , na kojem likovi iz naucne fantastike i horora koji tu rade, a u obliku Mice-Ubice, koriste metod FT1P kako bi delovali na opstenarodne zivcane sastave.

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Prvo što naši roditelji ugledaju na ambalaži dok kupuju po megamarketima. Nije bitno što je to paket od 6 flaša suncokretovog ulja, i što nam je zapravo potrebna samo jedna flaša za bar dve nedelje, jer uz taj paket ide gratis još 2 flaše! Isto važi i za toalet papir, sokove, sredstva za čišćenje, ness kafu. Takođe, uz pojedini proizvod, koji inače ne kupujete, dolazi gratis proizvod slične funkcije, pa ćete ga samo zbog toga - i kupiti.

Mnogo zajebana stvar.
Dođe ti tako doca posle rizične intervencije, pogleda liste i potonje izveštaje, ti ga pitaš da li je sve u redu, a on ti uz zagonetni osmeh odgovori da jeste. Tada nastaju ozbiljne havarije u glavi. Ne znaš da li je nešto sjebao, da li je njega neko sjebao, ili je možda samo opalio novopridošlu sestru sa odeljenja pored.

Zamislite muf...ali ne onaj standardica zapušten džbun k'o u šiptarke, već onaj koji nikad nije video ni makaze, a kamoli brijač, srp. Pička iz vukojebine sa najvećih nadmorskih visina kršnih planina, takozvanih prirodnih goleti. Gorštačka pička. Al' ne onakva kakvu je Kristofer Lamber teslačio za života dok nije umrla sirota od starosti (može biti samo jedan), već najmračnija pećina u kojoj bi se vaš mališa dezorijentisao usled uticaja raznoraznih gasova i isparenja ili čak život izgubio u hrabrom okršaju kako sa jednoćelijskim, tako i sa višećelijskim organizmima prilikom kićenja jele. A ako i to preživi, dovršila bi ga neka toplokrvna životinjica. Pa mališa, zar bez armora od juneće kože na vrli novi svet sa sopstvenim razvijenim sistemom odbrane? Biotop među nogama jebote!
Brdski žbun. Planinski gunj. Gorski vijenac koga i Zagor zaobilazi u širokom luku...u stvari, mojne da ga zamišljate ako volite svoj seksualni život ololo.

Tastatura trpi sve.

Osoba koja se osjeća kao, s oproštenjem, tužno govno na kiši. Nakon što ste potrošili sve maramice u kući, prelazite na toalet papir, a pored vas stoji već druga rolna danas. Termosica s čajem se opasno bliži kraju i vrijeme je da se napravi nova dvolitrena runda. Kad kišete zabalavite cijelu ruku, ili ako ste već dovoljno vježbali reflekse stignete otrgnuti već pomenutog toalet papira i njega zabalavit. Napunili ste organizam s limunom, svim proizvodima meda i eukaliptusom. Sad jedno ostaje ona stara domaća... rakija.

Odgovor koji dobijemo kada trazimo da nam neko da list papira pred kontrolni

Čujete je svakodnevno, ali retko se obazirete na nju, jer dok ne dodje na vas red, kažete samo "Setićeš se već nečega". Ali i vi nekad nešto napišete. Nešto vas muči, leži vam kraj srca i želite da podelite sa nekim.

Uzimate pero i mastilo, pa prenosite svoju dušu na papir. Opet to ali se pojavljuje. Nije lako samo sesti i pisati. Jedna rečenica nekako dodje, pa prodje jer ne svidja vam se kako zvuči. Opet počinjete od početka, nadajući se da ce svi vaši problemi nestati kako mastilo dodirne papir. Ne ide, gužvate taj list i bacate ga u ćošak, sa svim ostalim što ste nekada i pokušali da zapišete. Odustaješ, stavljaš duvan u lulu i polako pokušavaš da se koncentriseš.

Nakon nekog vremena, pocinješ da pišeš. Ovoga puta pišeš i pišeš i pišeš. Inspiracija je tu, reči same izlaze iz tebe uz sva osećanja koja nose. Na trenutak staješ. Pitaš se šta je to uopšte reč. Da li je to samo skup slova koja su, poredjana takvim redosledom da čine jednu celinu, koja sa više takvih čini jednu misao? Zašto je to sada, uopšte, važno? Nastavljaš da pišeš, ali ovog puta pitanja ne puštaju inspiraciju da prodje. Nastaje gužva i prestaješ sa pisanjem. Stavljaš list u fioku da trune i da čeka svoje vreme.

Prošle su godine, deca su otišla svako na svoju stranu, žena je, naravno, pošla da pomogne deci ako išta zatreba. Ostao si sam. Ulaziš u sobu, davno zaključanu, jer nešto te vuče. Prašina je svuda, pala je preko sećanja iz tog, davno prošlog vremena. Iz nekog razloga otvaraš fioku, i nalaziš požuteo papir. Vraća ti se sve, suza je kanula na papir. Brišeš sto i stolicu od prašine, praviš sebi taman toliko prostora da se namestiš lepo. Opet pišeš...

Probudio si se nakon nekog vremena i uvideo da si zaspao za stolom. Sveća koju si upalio je odavno dogorela, i ostao si u mraku. Nemaš snage da nastaviš, fali ti još koja reč, koja bi pokazala kako se osećaš. Ali nema ih, ostaju da lebde u vazduhu i čekaju da ih dohvatiš. Ne zeliš to. Ostavljaš sve za sobom. Zaključavaš ponovo vrata i bacaš ključ. Više ne želiš da iko zna kroz šta si sve prošao. Svoja osećanja, ostavljaš za sebe, duboko zakopana negde u dubini ambisa bez dna.

Kamiondžija koji je u konstantnom sukobu sa svojim šleperom.

Najgore pitanje koje mozes da dobijes prilikom ulaska u kladionicu. Osecaj kada cujes to pitanje i kada te izbaci radnik iz kladionice tesko moze da se opise, samo moze da se dozivi. Svaki put kada te izbace ispred razmisljas kome da uvalis 50 dinara koje si skupio na odmoru od klinaca i onaj ispunjen papir, i obicno pomislis da cim napunis 18 ima da mu sednes i 7 dana da ne izlazis. Djubre jedno celavo (obicno ti sto ne daju su celavi :D)

Čest uzvik u situacijama pri kojima shvatimo da u ovoj čemernoj Srbiji ništa ne funkcioniše kako treba, i žal što nas čuveni gejpeder Klinton nije sravnio sa zemljom pa da bar znamo na čemu smo, jel imamo državu il nemamo.