Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Jedna, dugačka, čupava obrva, duž celog čela koja je nastala spajanjem leve i desne obrve, dobila ime po dečijem načinu crtanja laste. Ova obrva daje licu izgled sličan Čubakinom. U 99% slučajeva, ova karakteristika koju neki ljudi poseduju je odbojna i u najmanju ruku odvratna. Jedna od najvažnijih odlika baba-sere, školskog domara, security-guardova(bilmeza od dva i po metra, pa im lasta dodatno naglašava stav *ja sam opasan, ne kači se sa mnom, polomiću ti ruke, a možda i noge*) i često radnika/ca brze hrane i tome slično. Neki ljudi pokušavaju da naglase svoj autoritet ili muževnost ovom obrvom, ali kao što već rekoh, to u 99% ako ne i 100% slučajeva ne uspeva.

Ciganski sleng za:
"Pobogu, koliko sam se zaprepastila jačinom bola, načinom na koji mi je izvadio zub i odmah posle toga količinom krvi koja je izašla iz rane."

Od glagola "vrteti" plus ciganski gramatički nastavka "đa" ili "đum" koji označavaju prošlo vreme.

Skupljao grabuljom lišće ispod oraha ili niskih jabuka, mušmula i dunja, pozadi na vježbalištu, u jesen kišnu i hladnu, dok je sa radija izveštavala sredovečna žena na 17 jezika vojvođanskih manjina o povećanom vodostaju u bugarskom delu Dunava.

Uvek tačno pet minuta posle podneva, njen glas je predstavljao znak za pauzu, da se ode negde, popije kafa, izbedači, raspadne se, pa se opet pokupi magnetom nazad i vrati u prvobitno stanje i natrag na treću trećinu prve smene u javnim i državnim preduzećima.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

babs, BABS, baBS, BAbs, BaBs, bAbS, BaBs
to je skračenca za kod države Bosna i Hercegovina i kod jezika Bosanski
to neko može staviti uz svoj nadimak, usernejm (onlajn nalog), tag, grafit, potpis
standard za državni kod je ISO 3166-1 alpha-2
standard za jezički kod je IETF BCP 47 language tag
ova se riječ može pojaviti u vašim hederima web browsera kad posječujete internet, pa vas mogu pratiti odakle ste, u hederu "Accept-Language", i u podešenjima jezika, tastature itd, često kao bs-BA
kodovi za ostale države su: en-US (engleski, Amerika), en-GB (engleski, Britanija), en-CA (engeski, Kanada), sr-RS (sprski, Srbija), hr-HR (hrvatski, Hrvatska)

Dim-mak - tajanstveni i dobro čuvani udarac u borilačkim veštinama, naročito u tai-či-čuanu, za koji se verovalo da je moguće običnim dodirom prave tačke na telu prouzrokovati smrt suparnika. Kostur na kojem su ispletene mnoge legende istoka i kung-fu filmova, u stvarnosti nikad nije dokazan. Leptirov dodir koji uzrokuje tajfune u telu.

1. Deo bicikla, tačnije točka.
2. Čovek koji je u bandi tj. mafiji.
Logičnije, zar ne?

Zamjena koju neki ljudi koriste za riječ može.

Kockarsko-džanerski sleng.
Mogućnost dupliranja novca na slot aparatima nakon određene kombinacije ili utvrđivanje brojnog stanja u kit-ketu nakon izvršene primopredaje monetarnih jedinica.

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

Kaže se za lika koji je precenio sebe u duvačkom smislu, te misli da će mu trebati mnogo vutre da se uradi.

Varilački sleng za suve grančice koje se mogu naći u lošim ketovima još gorih lerdija. Uglavnom se odstranjuju, kao i semenke.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Paklica vutre (pa-klica), kao ket u Srbiji, nekad bilo 8-10 dzointa (ciste vutre bez duvana), danas 4-6, jer je zikra. Porijeklom iz Crne Gore, tacnije Podgorica, tacnije Stara Varos.

Najpoznatija operska pevačica u Srba. O, da. Imamo i jebenu Operu, ako niste znali. Elem, pomenuta ovu svoju laskavu titulu nikako nije zaslužila zbog svojih pevačkih kvaliteta ( koji su, u najmanju ruku, diskutabilne prirode ) ili zato što ima zgodnjikavo ime za jednu pevačicu ( reeealno ) već pre zato što je vezana za jedan nesvakidašnji incident – u svetu klasične muzike, barem - koji se dao odigrati pre izvesnog vremena. I sad da ne bih previše palamudio i okolišao, jednostavno ću reći da je g-đa Jovanović ubila čoveka i da je to bio svojevrstan vrhunac njene duvačke...pardon, DUGAČKE karijere.

Suprotno opštem mišljenju, kung fu nije jedna borilačka veština, nego zajednički naziv za sve kineske borilačke veštine, a u kineskom jeziku često i ne mora da označava borilačku veštinu, nego može prosto da označava veštinu koja je dovedena do savršenstva velikim trudom i radom na sebi. Pravilniji naziv za kineske borilačke veštine bio bi vušu, što označava isključivo ratne, iliti borilačke veštine, mada može u užem smislu označavati i istoimeni borilački sport, jako popularan u Kini.
E sad, da se manemo štrebanja. Kako to izgleda?
Mali Kinezi, pošto nisu umeli da se biju, rešili da gledaju životinje koje su umele da se biju(pročitati primere). Kasnije im ni to nije bilo dovoljno, pa su počeli da kombinuju razne stvari. Jedna budistička sveštenica je htela da napravi dobar sistem koji je lak za učenje, a dovoljno efikasan da žena može tim stilom da se odbrani od napada muškaraca. Tako je rođen wing chun, koji danas ima mali milion stilova i podstilova.
Zavisno od toga koga pitate za mišljenje, kung fu može biti:

1. Ma govno jedno, najbolji je kikboks.(huligan)
2. DO JAJA, NAUČIŠ DA UBIJEŠ ČOVEKA SVOJOM UNUTRAŠNJOM ENERGIJOM SA RAZDALJINE OD 10 METARA, A FILOZOFIJA JE DO JAJA, POSTANEŠ KAO BRUS LI, NIKO TI NE MOŽE NIŠTA, AAAA, PET TAČAKA SMRTI, DIM MAK, OVO ONO, PAI MEI, PING PONG, TAI ČI, NE, NE ZEZAM SE, TAI ČI JE SMRTONOSAN, UBIĆU TE TAKO ŠTO SE POLAKO KREĆEM I KONTROLIŠEM SVOJ ČIIIIIIIIIIII.( neka budala koja o kung fuu zna samo iz legendi i trulih kung fu filmova)
3. Zavisi od stila, mnogi kung fu stilovi su prevaziđeni danas. (pravi poznavalac kung fua)
4. Meh... (slučajni prolaznik)
5. Ajde beži u kurac! (nepristojni slučajni prolaznik)
6. Ša ti meni kung fu bre! Sad ću ti jebem mater!(dizelaš sa početka liste kao slučajni prolaznik)

Prvo pravilo kung fua: ne pričaj o kung fuu (barem nemoj sa slučajnim prolaznikom)