Svetinja za starije ljude. Briga da se ne potroši evro iz dana u dan sve je opravdanija jer nam je država u kurcu. Dinkić lopov, kurac palac.
-Bakuta, odoh ja u dgra. Vidimo se.
-Stani sine, je l' imaš koji dinar u sebe? Valja da imaš, neki ket da se isprsiš ako zatreba, a ne da se žickaš za crnca.
-Zavisi od kursne liste. Ako je oslabio dinar, imaću. Držim ovih 5 jura već metar dana, kanda počela da se cepaju. Red je da ih razbijem.
-Crni sine, Bog te ubio, jesi poludeo?! Ne troši to jebem te u glavu. Da' babe te evre, a evo tebi dve somundare. Došlo vreme da evro bude skuplji od pljeskavice, a već sutra, mere bit' da ću i kuću ovim da napravim. Ajde blagoš, idi der. I onako ću ovo da ti ostavim u testamentu.
Nedelja popodne. Provincijalski gradić. Oko 400 navijača okupilo se da gleda lokalni derbi beton lige između domaćeg tima i velikog rivala iz obližnje varoši. Odnos simpatizera prilično prijateljski. Svi sede na tribini jedni uz druge. Naravno, samo ta tribina i postoji. Prosek godina navijača - cirka 63. Nađe se i po koji mlađi. Oni uglavnom sede zajedno u jednom uglu. Nekoliko starijih je ponelo tronožce i hoklice da sednu na njih. Iskustvo. Mladjani sede na betonu ili današnjim novinama. Uočava se i ne tako mali broj žena. Sve starije. Iskoristile su ovaj divan dan da se malo pokažu pred muškarcima na njihovom terenu. Atmosfera prilično vesela. Ipak, ne dajte se zavarati. Zatišje pred oluju. Timovi izlaze na teren i utakmica počinje...
E, sad... Da li ste ikada došli na utakmicu, ne da biste je gledali, nego da biste posmatrali navijače?
Optimista: Sad ćemo da ih razvalimo. NAPRED NAŠI!!!!
"Žoze Murinjo": Jao, opet igraju 4-4-2. Pa ne valja to tako, ona dva krila moraju vise napred, a jedan napadač pozadi, opet ćemo da gubimo lopte na sredini, a i ne ide defanzi...
Živac: E, Murinjo, AJDE NE SERI BRE VIŠE I SEDI DOLE DA TI JA NE DOĐEM!
Sujeverni: Nemoj tako Murinjo, prošli put si tako pričao, pa izgubismo...
Vulgarni: Alo sudija, pa MARŠ BRE U PI*ČU LEPU MATERINU, SVIRAJ NEŠTO SVIRNEŠ MI U FRULICU!
Teoretičar zavera - sveznalica: Ma džaba se nerviraš, levi bek, jes, ovaj ćelavi, e nije on, nego njegov ćale, e taj ćale i sudija su iz istog sela, potkupili su ga 100%.
Vulgarni: Šta to bre sereš? I ti i sudija i ćelavi bek i njegov ćale možete da mi se napušite ku*ca, svi u isto vreme! ALO SUDIJA, OLIŽEŠ MI BELE BUBREGE, JESI ČUO?!
Opušteni: Ljudi, čemu tolika tenzija, pa ne igra se u debele volove...
Šaljivdžija: Ma pusti ih, Laki je malo nervozan, Pantelija je umro, hahaahah...
Živac: Slušaj ti vickasti, ako ti ja dođem tamo, zavšićeš zajedno kod Pantelije na parceli broj 6!
Pesimista: Ma, izgubićemo i ovu, ne možemo da damo gol nikako, uzalud...
Statističar: Jašta, dajemo manje od jednog gola po utakmici, najgori smo u celoj ligi, a čak i...
Vulgarni: CRVENIIIIII, PA DAJ MU GAA, JE*EM LI TI ŽENU I SVASTIKU!!!
Sarkastični: Aha, daće mu ga... Znaš kad? Kad Ratomir prestane da pije rakiju... Nikad...
Ratomir (inače neutralac): Aaa, pa smanjio sam ja, sad samo po jednu ujutru, uveče i pred ručak. Nego ajmo mi do Jele u kafanu, šta gledam ove ludake kako jure...
Sujeverni:: Prošli put kad si otišao, oni primiše odmah gol. Sedi tu i ne mrdaj!
Baba - predstavnica nežnijeg pola: Sudija lopove! Tebe treba u zatvor odmaaaaah! Krađaaaaa!
Živac: ŠTA BRE SVIRAŠ TO, SVIRALI TI NA SAHRANI??? FOLIRA SE, VALJA SE CEO MEČ!!!
Šaljivdžija: Njemu se ne isplati da ustaje odatle, hahaha.
Teoretičar zavera - sveznalica: Ma valja se zato što je umoran, čuo sam da je celu noć pio kod Ramize u kafani, došao verovatno pijan na utakmicu, ima da se izležava ceo meč.
Ratomir: Ljudi, ta ajmo na po jedno ladno dok nije gužva...
Šaljivdžija: Pa udari je glavom, nije za fakultet! Op, op, gle kako pade, kao kule bliznakinje, hahaha.
Optimista: Napadamo, imamo ih, imamo ih...
Pesimista: Još 10 minuta do kraja utakmice, nemamo ih...
Baba - predstavnica nežnijeg pola (ustaje vidno isfrustrirana): Sudijaaaaaaaaaa, eeeeeeeej, lopovčinoooooo, eeeeejjjj...
Živac: ALO ŽENO, SEDI BRE DOLE ILI MARŠ U KUHINJU, PA SE TAMO DERI!
Opušteni: Mir, mir, nećemo međusobno da se svađamo.
Vulgarni: AJOOOOJ, PA KAKO PROMAŠI TOLIKI GOL SLEPČE JEDAN, JEBEM LI TE U OČI! DNEVNU SOBU SI OMAŠIO ĆOROOOO!
Šaljivdžija: Da se ja pitam, ja bih tuda proterao autobus...
Živac: Hoćeš da ja malo proteram plug kroz tvoju glavu, je li, je l' hoćeš?
Sarkastični: Možda bi ga i dao... Da je bio gol za ragbi...
Vulgarni: SVIRAJ FAUL, JE*EM LI TI MAMU, UBI NAM IGRAČA!!!
Baba: Sudijaaa, pa udari dete, uaaaaaa!
Sarkastični: Sad kad nam uvale kao Severini jedan u zaustavnom...
Sujeverni: Nemoj da baksuziraš!!!
Vulgarni: Budu li nam ga sad dali, ja ću tebe da naguzim kao Severinu, pazi šta ti kažem!Kraj meča... Tenzije se stišale. Svi mirni, zadovoljni i srećni što su u druženju proveli još jedno lepo nedeljno popodne. A i Ratomirov predlog je prihvaćen - otišli su na po jedno ladno...
*Svaka situacija sa stvarnim ljudima je namerna
Naziv za drugi deo parka koji se nalazi kod zgrade županije, nedaleko od samog centra grada - Sombora gde je isti smešten.
Njegovo pravo ime glasi Park Heroja, ali je dobio i to drugo, gore pomenuto, koje je opšte prihvaćeno među Somborskom omladinom, te se toliko ustalilo da se prvobitno ime povuklo iz upotrebe. Novi naziv je dobio iz razloga što je postao veoma popularan kao svojevrsna "sigurna zona" za svakojake radnje, kad god zatreba zaklon od nepoželjnih pogleda. Bilo da je to neko gudranje, pijanka pod vedrim nebom ili pak nemanje adekvatnog mesta za jebanje raznoraznih promiskuitetnih ženskih persona - narkić je tu. Kod poslednjeg slučaja popularna je poslednja klupa u samom ćošku, gde se uvek mogu pronaći tragovi u vidu iskorištenih kondoma, praznih flajki i gomile opušaka.
Danju je aktuelan prednji, prvi deo parka, a noću drugi, narkić. Samo je potrebno sići niz stepenice i tu si, u oazi mira.
- 'Oćemo negde da izvarimo ovo?
- Pali ovde, šta nas briga.
- Ma kakvi. 'Ajmo u narkić?
- 'Ajde.
==============================
- Jesi čuo da hoće Bole da se šibate?
- Sereš? Pa čekam na to već mesec dana.
- Da da. Kaže da dođeš sam u narkić, za pola sata.
- Do jaja. Ima da me se seti na svaku promenu vremena!
==============================
- Gde ćemo? Meni su matorci kod kuće, tamo ne možemo.
- A nemaš kola?
- A šta fali narkiću?
- Neću seljačino da se nažuljam tamo, a i hladno je.
- Šta hladno čoveče, mart mesec! Vid' ja u kratkim rukavima.
- Imaš kondom?
- Čuj imam li! Rođen spreman!
==============================
- Moraš po ket, dogovorio sam se da završimo za soma.
- A daj, taman sam seo.
- Požuri bre, čeka te u narkiću, kakavi si ti to čovek kad ni dilera ne mo'š ispoštovati?
- 'Ajde, daj pare.
Bolest koja se razvijala sve intezivnije kako su se sedamdesete bližile. Svog najvećeg maha tek će da uzme, a danak već broji milione. Klice se rasprostranjuju po mračnim i vlažnim medijima, a do evidentnog oboljenja dolazi kada jedinka stigne na prag zrelog doba i stojeći pred ogledalom čvrsto odluči: "Ma jeb'o posao/brak/kravatu/male sise/bicikl, ja ću da vijam svoj san", i time prag trajno napušta.
Quentin Tarantino: Postaje režiser, ne videći drugi način da pije viskija sa blagorodnog tabana Salme Hayek. Ono što takođe tada ne uviđa, jeste da nikada neće pronaći tačku smirenja kakvu udovoljavanje cikličnolikim apetitima, prosto, ne stavlja na raspolaganje. Stoga, ubrzo (ca. 10 min) nakon realizacije sna iz ranog puberteta, apetiti rastu, i iznenada moraju da se jebu deca. Asocijacija filmadžija na to gleda sa dozom skeptičnosti, i on usled nedobijanja dozvole pretvara film u krljačinu sa zombijima. Ne uspevajući više ni kroz filmove da iskali svoj sveukupni bes, pokušava da kupi planinu u Srbiji i nastani je svojim naoružanim sledbenicima, ali lokalni tim za krađu ideja (iako ovom prilikom bez Brege) ga preduhitrava i kupi sav kajmak. Doslovno, sada i kajmak prodaju. Quentin, 14-godišnjak zarobljen u telu moćnog i uticajnog čoveka, počinje da snima Kilbilove ne bi li probudio makar trunku sopstvene arogancije i nemoći u potčinjenim gledaocima, golicajući granicu između uzbuđenja percepcije i neverice u nebulozu. Biva proglašen umetnikom o trošku same egzistencije neverice u nebulozu. Zajedno sa njim, na analni ulaz umetnosti (njeni anali), ulaze i široko slavljeni viski, mrki pogledi, serijali tepih-bombi "Horejšo-izjava" da ne mo'š lopatom da ih razgrneš, propali muzičari, kurve, crne rupe u sećanju nakon Traviate i 4 flaše JD-a i pištolji/sablje/nuklearne bombe unete u facu. U Srbiju stiže i "Coyote's" kahvana gde se gorepomenuto proslavlja, čisto zato što ga je Emil...pardon, Nemanja, zajeb'o za brdo na koje se prvobitno nameračio. Na stranu to što je posle kupio Čile na e-bayu, Andi prosto nisu ono na šta se palio kad je bio mali.
Prateći razvoj simptoma koje sve bolnije proživljava kroz period između "Reservoir dogs" i "Inglorious Bastards", ne ostaje nam drugo, do samo da se pitamo - hoće li jadan poživeti dovoljno, da dočekamo Milku Canić obučenu (isključivo) u lampu iz IKEA-e, specijalizovanu za šutanje podmornica, kako kroz 6 sezona brani titulu hrvačice u kerozinu (i loži se na kasete, lomi USB-ove i CD-ove u svakoj epizodi).
I konačno, je li on najefikasniji agent Zarobljavanja U Pubertetu, ili joj je, na neki hronološki neshvatljiv način, otac...?
Nećeš jebati, samo u drugom smeru. Jasna opomena i upozorenje mladim djevojkama diskutabilnih stavova i ponašanja, da će se možda jednog dana kada budu imale šezdeset i kusur godina gorko pokajati što nisu davale dok su ih hteli.
- Šta ti je ćero, što si se umusila?
- Joj tata pusti me, sve je zbog Nikole, neće ni da me pogleda!
- Sine spuštaj kriterijume, Nikola igra košarku za juniorsku reprezentaciju, izgleda kao Apolon, ima para ko blata, na njega bi i Šarliz Teron ovlažila. Mani se ćorava posla, nećeš biti prcana........
- Znam da tamo negde postoji onaj pravi, koji je u stanju da me voli i razume, spreman je da zajedno ispunjavamo snove i učini me ponosnom i srećnom jer sam živa. Sudbina mora biti pravedna, on će me naći i usrećiti, paziti i voleti me takvu kakva sam.
- Sve je to u redu, ali sidji malo na zemlju, čekaš ga već trideset dve godine a on ne dolazi, nećeš biti prcana........
- Ne dam ti da ideš na ekskurziju u toj suknji, prekratka je, izgledaš u njoj kao kurva.
- Ali mama..
- Slavice pusti dete na miru, ima devetnaest godina, hoćeš da ti se dete vrati iz Španije neprcano?.......
- Što si nenašminkana? Jebote subota je, a ti se još nisi spremila!
- E idi ti bez mene, nešto me danas sve mrzi..
- Dobro, samo ti sedi za tim monitorom, ja odoh.
- Nego nešto sam razmišljala - šta kažeš da krenemo na tai či, kažu da opušta duh i jača volju?
- Kažem da nećeš biti prcana, aj zdravo.
Remek-delo Antoan de Sent Egziperija. Jedan od najpoznatijih i, pre svega, najprodavanijih romana XX veka. No, pored svih njegovih velikih literarnih kvaliteta, prosto je simptomatično da je to velikom broju ljudi omiljeni roman i, ono što se kaže, za koplje iznad svih koje su pročitali. A budimo realni, da čitamo - čitamo!
Pa, gde si buraz, kako ide, šta ima?
- Evo, matori, obaveze, fakultet, moram mnogo da radim...
Šta ono beše studiraš?
- Svetsku književnost na Filološkom.
I šta, vi tamo kao mnogo čitate svetsku književnost?
- Pa, šta misliš?! To nam je sastavni deo studiranja. Čitaš ti štogod?
Pa, brate, kako da ne... ono baš, baš čitam! Evo, pazi slučajnosti, baš sam danas mislio da banem malo do biblioteke u prolazu i...
- Koja ti je omiljena knjiga?
Uuuu, brate, baš teško pitanje, ne mogu sad baš jednu da izdvojim, ali ako baš moram onda nek' to bude onaj "Mali princ" od onog kako se zvaše... Antionie, ne, ovaj Anton San Egrizapetari, Egzi....
- Misliš Antoan de Sent Egziperi?
E, baš taj, burazeru! Znaš, 'đa mi se to kao bežanje u sebe... kapiraš, kao tu sam, a u stvari nisam tu, neka mašta, imaginacija i tako to!
- Aha, a pretpostavljam da ti je među omiljenim knjigama i "Ježeva kućica"?
Haha, pa, čoveče, kako me čitaš kao knjigu, svaka čast! Kako si znao, a?
Izgovor za pravljenje budale od sebe pred nekim za koga nas je briga. I to apsolutne budale. Redovna rečenica dijabola.
- Zašto si se ispišao u kesu, a onda to bacio nekoj babi na glavu?
- Ma boli me kurac, neće na slavu da mi dolazi.------------------------------------------------------------------------------------
- Jelena, zašto si profesoru jebala sve po spisku?
- Pa šta? Samo da znaš šta mi je rekao! Neće na slavu da mi dolazi, tako da me briga.
- Neće. Al' ti njemu na ispit hoćeš.
- E sve u tri lepe... Ipak ću morati da mu dam pičke.------------------------------------------------------------------------------------
- Braćala, kratki smo 120 dindži za ket.
- Aj dignemo sa oltara?
- A pop Mića?
- Ma jebeš popa. Neće na slavu da mi dolazi... Mislim 'oće... E, je l' hoćeš da se naduvamo ili ne?------------------------------------------------------------------------------------
- Druže Tito, zašto onolike ljude poslaste na Goli otok?
- Ma ko ih jebe. Neće na slavu da mi dolaze.------------------------------------------------------------------------------------
- Imperatoru Neronu, zašto masovno palite i Hrišćane i Rim?
- Puca mi patka. Neće na slavu da mi dolaze.
- Ali slave još nisu ni izmišljene!
- Centurione, momak, aj i ovog baci u Smederevac.
- Ali ni Smederevac nije...
Nestabilna podloga. Situacija u kojoj ne znaš na čemu si, niti kako će se sve na kraju završiti po tebe. Zbog toga, uvek prvo treba detaljno ispitati teren. U suprotnom, lako se može desiti da ti noge polete u vis (i to, ako si žensko, ne u dobrom smislu) kada se najmanje nadaš.
- Rešio sam večeras konačno da priđem Uni i kažem joj da mi se đa i da je volim kao što nikoga do sad voleo nisam. Da je volim više od života, više od svega, od sjajnog sunca, od plavog neba. Više od Zvez... Dobro, kao Zvezdu. Da me ne zanima što ima dečka, jer moja ljubav prema njoj ne poznaje granice. Da mi, kad god je vidim, srce drhti i treperi istim onim intezitetom kao kad gledam Bajka kako dribla protivničke igrače u svom petercu. Šta ti misliš?
- Mislim da zvučiš patetično. Osim toga, klizav ti je to teren brale moj. Sa jedne strane, možda se oduševi, šutne dečka, smuva se sa tobom, jebete se svaki dan, minimum dva puta, venčate se, dobijete decu i živite srećno do kraja života, a sa druge strane, pošto život nije film, a vi niste Džulija Roberts i Hju Grant, veća je verovatnoća da će da prenese svom dečku sve što si joj rekao i da će ti on preurediti facu bejzbolkom i napraviti ti takvu crnu rupu u mozgu, da se nećeš sećati kada je poslednji put tvoja voljena Zvezda bila šampion države.
- Ali Barija ću se sećati uvek... :setan pogled u daljinu
Jako učestala pojava prilikom telefonske konverzacije između majke i njenog čeda - studenta u drugom gradu. Riječi koje se koriste kada majka svojim, toliko izlizanim, savjetima i banalnim pitanjima smara do te mjere da gubiš svaku moguću želju za bilo kakvom pričom. Koliko god to bilo ružno reći, riječi koje u datim trenucima mogu da ti olakšaju život.
:zvrrr-zvrrr-zvrrr:
- Halooo.
- Što se ne javljaš na pozive?
- Ćao mama. Bio sam u čitaonici, nisam mogao.
- Aha, znači učiš. Ajde da ti vjerujem.
- Učim mama, učim.
- Dobro, dobro. Šta radiš, ima li šta novo?
- Nema ništa. Pravim pauzu pa ću ponovo u čitaonicu.
- Aha. Je li ti kum donio onu hranu što sam poslala.
- Jest mama, jutros.
- Stavi to u frižider, da se ne pokvari.
- Hoću mama.
- Al' prvo zamotaj u alu foliju, da ne...
- Dobro mama, objasnila si mi to prošli put.
- Dobro, nemoj da se ljutiš. Znaš li kada ćeš kući?
- Nisam još siguran. Javit ću ti.
- Dobro onda. Budi pametan i da učiš.
- Dobro mama, znaš da hoću.
- Ajde ljubi majka, čuvaj se.
- Hoću mama. Ćaoo.
- I snajku da mi pozdraviš, nesrećo.
- Hoću, hvala. Pozdravi i ti sve kući.
- Voli te mama, ćaooo.
- Ćao, ćaooo. :falim te Bože:
.............
- Opet te keva cima?
- Jok, Kim Kardašijan me zove na polni snošaj.
- Ako si je odbio, akooo.
- Ne seri. Daj mi taj kit-ket dvidim šta nam je dao.
Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.
Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.
Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene
PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...
-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.
Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...
-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...
-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...Kad su se strasti smirile...
-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.Ćaću kad kap nije spucala...
-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.
Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...
-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.
Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...
Pravi mainstream (kolotečina) modernog doba. Osoba koja uvek i po svaku cena ima tendenciju da se razlikuje od široke narodne mase ispunjene dogmatskim verovanjem.
Ova osoba bojkotuje svaku osobu, predmet, pojavu i tendenciju za koju zna da neko drugi ceni, poštuje ili joj teži. U modernoj sociologiji postoji poistovećivanje s terminom -hipster, ali svi antikomercijalistički pokreti u svetu s gnušanjem odbijaju takvo poređenje.
Moderni antikomercijalista je prvi počeo da glada "South Park", ali je prestao kada je video ko ga sve gleda, prvi je imao Wayfarer-ke, koje je, naravno, prestao nositi, prvi je slušao "Sex pistols", i pre svih gledao "Paklenu pomorandžu".
S toga, ono što se da zaključiti je da moderni antikomercijalista, u stvari, i nema više razloga da živi.
Primer #1
Matori, sad ide popis, kako ćeš reći za veroispovest?
- Ne znam, ja nisam u potpunosti ateista, u stvari, ne verujem u potpunosti u postojanje Boga, ali ga ne poričem.
Dakle, ti si agnostik?
- Jeb'o te agnostik! Sad su svi neki agnostici, a ja kad sam se izjasnio agnostikom, svi se smejali, seljaci! Ima da kažem da sam skeptik racionalne orijentacije!
Primer #2
Počeo sam da gledam Kjubrika u zadnje vreme, mnogo mi se sviđa njegov pogled na društvene fenomene.
- Gledao sam Kjubrika dok si ti se smejao jebenim Dragojevićevim filmovima!
Ok, brate, ali je činjenica da je Kjubrik pravi filmski genije, posle Hjustona i Hičkoka, najveći mag filma...
- Jebeni matori iskompleksirano-iskomercijalizovani idiot, i on i "Pomorandža" i "Isijavanje" i "Bojevi metak" i sve!
Da, ali on je umro, bre, pre više od deset godina!
- Iskomercijalizovao se posthumno!
Primer #3
Iskreno, bolji mi je bio Morizi kad je bio u "The Smiths" nego kad je krenuo u solo karijeru.
- Ne slušam ga više! Sad ga svi slušaju, sve sam postere njegove i CD-ove pobacao!
Primer #4
Tebra, u potencijalnoj sam šemi s nekom ribom iz kraja, mnogo je gotivna, voli Tarantina, Vudi Alena i ostale alternativne likove u filmu, baš mi se đa!
- Jebite se svi! Kad sam ja jurio alternativne ribe, svi mi se smejali i jurili sisate fukse sa splavova! Ma, idem sad za inat da ja jurim te fukse!
Ali, brate...
- Ma, jok! Idem u jebenu "Plavu ostrigu" da me napenali neki peder u bulju, bar znam da me tu nećete kopirati i komercijalizovati!
Kad iz'edeš nekakav bućkuriš pa ono što iskenjaš bude daleko jestivije od prethodno pojedenog.
Niđe veze sa parodijom, al da sam defku nazvao Paradoks retroaktivnosti digestivnog sistema, oćerali bi me u kurac jer jedem govna. Uostalom, odavno naslovi defki nemaju nikakve veze sa samim defkama, tako da me boli kurac.
Elem, nakon što sam okusio vukajlijaški bućkuriš, iskenjao sam sledeći sadržaj.
Prijatno.
Bio je fin dan, nedelja, sunce se usijalo ko Remčeva ćelava glavudža. "Biće i on tamo!" pomisli čovečuljak dok je užurbano hodao ka mjestu okupljanja. Opet neka raspala kafana sa dva prozora i tri i po guzate konobarice koje će Deky, David i Fejz da spopadaju cijelu noć iako liče na hibrid Seke Sablić i bradavičastog praseta. Ali boli njih kurac, paćenici, metnuli bi ga i u kozu samo da mogu. A ne! Onaj Sedplas jebe koze hehehe jebote, jeste znali to hehehe nema šta drugo međ' ono kamenje. Elem, opet kafana raspala, jebeni džindžer organizovao kao i svako okupljanje. Ko bi drugi nego Ludi Čak što poznaje svih 300 000 registrovanih članova, 'EL IMA ON ŽIVOTA VAN VUKE, JEBO GA ĆAĆA?!
Dolazi i Sanšajn sa armijom Bosanaca da se dernjaju po lokalu i jedu bureke sa mesom ne bi li dokazali neki identitet bosanski. Koga bre boli kurac? Onaj mali huligan Devetar će garant sa bakljom da uleti, pa jebemumater, zajebi navijanje dok domaći iz prirode i društva čeka neurađen! Dolazi i Luks, stari preldžija. Kakav bre to trve preldžija radi s kompjuterima i kurcima po Portugalu? Jebeni Krajišnici i njihov lobi, I'TE ĆA KRAJIŠNICI! Mada, možda dovedu Malu Vidru, otreso bih je ko Roki sestru. Kurac bi je otreso, slomila bi me ko bukve što lomi svakodnevno. MALA vidra- jes', mož' mislit.
Neka druga pička? Dolazi Džoni svimevole Kurajber, možda dovede onu njegovu. Kako bi? Ela! Uh, Ela... ima joj bacam ĐE SU TI KRILA ANĐELE spiku cijelu noć, a on samo nek ka'e nešto, razbiću mu glavudžu o'ma bre! Još neka? A da, biće Kristina, garant, al ima da kuka kako je niko neće jer je mala i debela, cijelu jebenu noć, jebo to. Ma, jebeš pičke, ko je ikad jebo na tim okupljanjima, biće LUDILO! Ima dođu i modovi maćorie! Musaši ili Ciklon batice! Da bleje tamo, budu kao kul, a samo čekaju ko će im se učmari dublje i posle odaberu defku! Znam sve, prič'o mi Jebač, kaže tako on sa 500 govana dogur'o do 16 odabranih! Eh, vol'o bih ja da imam tol'ko, da budem kul.
Nema Debelog Pacova, čuo da neće da bude nekih stokilašica na menstruaciji pa odustao. Voli čo'ek krv i meso, šta ćeš, bolesnik... Nema ni Eleka, ostao kući da drka na Motikine defke, garant. Dal će da dođe Glavni? Da podigne Leprikona na barske stolice, da vidimo i to čudo! Jao Leprikon! Ima zauzme pola kafane, mi ostali da đuskamo oko njegovih guzova.
Ima da bude ona bolji-smo-od-svih ekipica. Mulica, Varner, KaPe, Bušido i ostali što bleje u ćošku i sve gledaju s visine. Dobro, Mulica ne baš... Ima smore nekim sranjima što nikog ne zanimaju. Možda dođe Aleksandarkage, jebač manekenki, ponudiću mu 70 eura za seksualne usluge jebanja u čmar, ne bi mu bilo prvi put da se proda. Kad smo kod Kragujevca, još će dođu Džela i Raleq sa nekim drogama, mamu vam bre ćomansku, pa zato i ličite na petnaestogodišnje krek-kurve, DROGA NE!
Uh, evo stigoh konačno- "ĐE STE LJUDI JEBEM VAM SUNAC!?"
-(svi u glas) DE SI KRALJU SAMO TEBE ČEKAMO! (u sebi: samo nam je ova pajserčina falila)
Pretražiti nešto, ali bez reda i plana. Haotična pretraga, najčešće u žurbi ili mraku.
Kad se pretamburava, uglavnom se ne nađe to što se traži, napravi se još veći haos, a često se nađe nešto što je već odavno otpisano kao izgubljeno zauvek.
-Brate ispizdio sam totalno!
-Što jebote?
-Teo sinoć da srolam jednu buksnu, al sam prošli put onako navaren negde sakrio ketić jer mi se najavio ludi Kiza. Znaš kaki je, taj bi popušio i metlu usitnjenu, sa sve drškom.
-I? Si našao?
-Jesam kurac, pretamburao sam celu gajbu, našao starog leptira, sasušene kifle, kondome, knjižicu što sam sakrio od matoraca, Milicine tange i par svojih čarapa, al vutre ni za lek.
-Ha-ha-ha, ti brate ko Čeda, ostavio drozu, al ne znaš gde...
-Šupičku materinu i ti i Čeda!-------------------------------------------------------------------------------------------------
Prvomajski uranak 1. dan
-Alal ti kurac Mile, si ispeko ovo prase za medalju. To ćemo i za večeru.
-Naravski, samo kosti stavite u neku kesu, pa ću ja poneti onom mom vikendičaru da se i on omasti malo.Prvomajski uranak 2. dan
-Brate Mile šta danas klopamo?
-Ima tu neke konzerve pa vi navalite. Ja sam se sinoć tako olešio da mi lepo nije ni do čega...Prvomajski uranak 3. dan
-Ima li još koja konzerva da je preživela?
-Ima kita lastina! Jedete ko sumanuti bre.
-Brate Mile daj onu tvoju kesu da mi to malo pretamburamo.
Onako pijani i u mraku garant smo ostavili sve kožurice i masno, a ima tu i mesa oko kostiju, garantujem.
-A Žuća?
-Leba, ko i dosad, da mu ne ripi pritisak od jake rane.
A ostaće i kostiju... valjda...
Nastavak trilogije njene starije pokojne sestre pika kartice. Cilj ovog čuda plastike je da ljudima koji je poseduju odobri neko mikro-sniženje, što u lancima megamarketa Idea i Roda, što i u drugim prodavnicama i uslužnim radnjama.
No, kreatori gorepomenute nisu bili zadovoljni materijalom iste. I tako se rodi platna Super kartica, neki njen podkurac, šta već, koja će likovima, koji i dinar u sefu štekaju, povećati taj isti mikro-popust za nanoprocenat. Idealna stvar za silovito kurčenje, jer, ako iole probaš da zahtevaš bilo kakve popuste koliko god bio dekintiran, dobićeš samo jedno pozdravljam sve vas u studiju i režiju, a od tih 0,1% dobiješ kurac bez jaja na BMX bajsu. I to terenskom.
U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.
Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude....
Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!...
Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o......
Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...
Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...klop klop klop x156
Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu
Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!...
Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!
Onako prividno tiho i mirno, ali sa određenom dozom napetosti koja se oseća u vazduhu. Zastrašujuće. Blagi osećaj jeze koji prolazi kroz kičmu i koji natera po koju kap znoja da se slije niz čelo.
Sablasno može biti neko mesto, može biti neka osoba, a može biti i neki momenat.
Sam izraz izveden je od izraza sablast, što znači duh ili utvara.
- Jebote šta je sa vama trojicom? Bledi ste k’o krpe.
- Ma idi bre, jedva mogu da govorim. Ko me natera budalu da poslušam. Osedeću do ujutru.
- Šta vam je bre? Stvarno delujete loše?
- Evo neka ti pametnjaković priča, njegova je ideja bila. Reci mu Đole.
- Au. Pa ne znam kako da počnem. Istripovao sam nešto da siđemo u one tunele, ispod one zgrade što nije završena nikada. Pored parka.
- Ona što je trebala škola da bude?
- Da. I naoružali se mi, poneli prangije i baterijske lampe, pa smo sišli dole.
- Samo si zaboravio da kažeš da smo se naduvali sva trojica k’o konji.
- Dobro, da, naduvali smo se k’o konji. Ceo ket smo spurnjali. Čim smo zakoračili u prvu prostoriju, videli smo par krugova od uredno poslaganog perja nekih golubova i tubu kečapa.
- Pa to je neki klošar dole jeo garant.
- To smo i mi pretpostavili, pa smo krenuli dalje. Idemo mi tako, a ne znam kako da ti opišem, sve je nekako sablasno dole, kao da će iz zida nešto da iskoči i da te zadavi. Odjednom smo skapirali da idemo već dugo napred i da smo odavno napustili taj reon gde je škola. Verovatno smo negde bili tamo ispod puta, što spaja auto-put i stari drum.
- A jeste, znaš gde je to, dva kilometra od škole.
- Ozbiljno ti kažem, dugo smo išli. Odjednom smo u nekoj većoj prostoriji i svuda, gde god uperimo svetlo vidimo krv po zidovima, a Sale je video neke stepenice za dole. Kada nam je pokazao gde su, mi pogledamo, nema ih. Počela frka da nas hvata i mi šta ćemo, krenuli nazad da skupimo veću ekipu kad odjednom nastade haos. Ovaj konj počeo da puca i da beži, meni ispala lampa i ugasila se, a ovaj kreten stoji i urla. Sva sreća da je Sale makar ostao sa mnom inače bi ostao sam u mrklom mraku u podzemnoj sobi sa krvavim zidovima. Brate usr’o sam se.
- Nisam kreten, pucao sam u neku babu koja se odjednom pojavila ispred mene i pretila mi prstom. I Sale mi reče kada smo izašli da je video.
- Pa dobro, nisam baš siguran, sada kad razmislim malo, nisam siguran ni za one stepenice, možda sam istripovao jer je bilo slabo svetlo od lampi.
- A da se niste malo previše naduvali vas trojica, pa nije bilo ni babe ni stepenica tamo a?
- Pa dobro, moguće je to, ali krvavi zidovi?
- Možda je onaj klošar ili narkoman što je jeo golubove malo poremećen, pa je prskao kečap po zidovima a?
- Vi’š moguće. Možda je narkoman ustvari baba.
- To bi značilo da ste vas tri junaka bežali od babe, a ti se je još plus najverovatnije ubio iz pištolja.
- U jebote.
Uneti u sebe enormne količine alkohola, a potom pred Bogom okajati svoje grehe, bez imalo ustezanja.
Evo klanjam se Božanstvo, ja, mizerni čovek i sitničava duša, večiti cinik i blasfemičar, nedojebano govedo. Nije da sam osporavo Tvoje postojanje, nego su mi jednostavno šištela jajca. Od rođenja sam bio crna ovca u porodici. Pišao u saksiju od fikusa, gurao kocku u krug i prste u štekere. Baba i dan danas proklinje dan što me ne ubi struja onomad kad sam im'o pet godina. A kako i ne bi, kad sam joj, već sa sedam godina, krao penziju i kupovao pakovanja sličica za album. Jebi ga, Davids bio raritet, a ja sam imao duplikat! Kajem se, nije da nije. Baba uvek srola dojajnu sarmu, prste da poližeš do bulje. Elem, kao što rekoh, bio sam kreten i blago autističan. Ono, nije da sad nisam, ali sam barem ružan, pa se ne primećuje toliko. Sa četrnaest sam već počeo da varim i da se opijam. Prod'o ćaletove mokasine za pola keta skanka. Posle sam shvatio da je bilo bolje da sam prodao kaiš, ili samo sponac od istog. Eto, sad mi je trijesdve, i ništa se nije promenilo, se možda mojih unutrašnjih organa, jetre i slezine. Prvi organ zbog prekomernog unošenja vinjaua, a kad se nema za pređašnji i medicinski alkohol sam srk'o. A slezena zato što su mi je izvadili kad me Mića Robija ispreskakao jer sam ga izjeb'o za pare. Poenta svega ovo je...Ne'am brate pojma. Došl'o mi. K'o što mi ovaj vinjak dolazi iz želuca do usne duplje. :povraćanje: E jebi ga, izvini što skrnavim ovo sveto mesto. I tako, ne znam zašto sam ovo ispričao, ali možda me sad pogledaš. Možda mi prođe tiket pa se obogatim, možda povalim hoćnu ribu, možda... Kajem se i izvini.
-Brate, izvali što Šomara kleči pred flajkom vinjaka i mumla nešto!
-Ma opušteno, ispoveda se čovek. To mu je dnevni ritual.
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
