Pojava nedostatka zadovoljavajućeg seksualnog života. Postoje dve osnovne vrste

1. Duža apstinencija (tzv nejebica)
2. Dugotrajna izloženost nekvalitetnom seksu (kad naletite, shvatićete)

U oba slučaja pojava se manifestuje isto i blago se razlikuje između polova.

Muški na prvi pogled ne pokazuju neku preteranu promenu iako im se ustvari prag tolerancije na apsolutno sve drastično snižava dok pri prelasku gorepomenutog praga nastaju omanje katastrofe.
Kod ženskog pola gorepomenuta pojava se manifestuje kraćim periodima čangrizavosti, netrepeljivosti, odjebi-ujedam raspoloženja uglavnom propraćenima jakom navalom "znaš da nisam tako mislila". Razliku je se od PMSa po dužini trajanja odjebi-ujedam faze i učestalosti smenjivanja dve gorepomenute.

Bilo koje zanimanje, ako zvuči dovoljno zajebano. Nije bitno da li su izmišljena poput life coacha, ili stara sa novim nazivom, poput menadžera stada, bitno je samo da nađete naziv koji što manje otkriva o tome šta, i da li zapravo, radite.

Reći "Mama, tata, trljam pičku ispred kompjutera da bi napaljeni hindusi drkali" je velika sramota, ali reći "Mama, tata, ja radim kao web-cam model" zvuči kul i moderno. Šta li ona sad to radi, garant neko programiranje (jer sve što zvuči komplikovano je programiranje 1000%).

Pravi pokazatelj smotanosti neke osoba, u čijoj okolini zakoni logike i fizike prestaju da važe, sve što joj je na dohvat ruke (a i dalje od nje) može postati ubojito, ali samo po nju samu. Takve osobe kada vam dođu u goste nikada ne treba ispuštati iz vida, nipošto puštati same u kuhinju, odlazak po čašu vode vam možda deluje kao potpuno bezazlena radnja, ali ne i za tu osobu, za tren oka mogu izaći povređene. Kredenac, vrata od frižidera, fioka sa escajgom, prag na vratima, samo su neki od brojnih neprijatelja ovakve osobe.

Prema onome što se može zakljuciti nakon nekoliko meseci korišcenja sajta na kome obitavaju,većina su ljudi koji:
1.Konzumiraju abnormalne količine alkohola (samo se hvale),
2.Žude za ženama,toliko su ih željni,i veliki su j****i,pa o tome moraju da pričaju na web sajtu (u realnom zivotu ne bi znali šta da rade prosečnom ženskom čeljadetu)
3.Su fascinirani nepismenošcu,kao da je to nešto dobro,pa stalno mora biti prisutno na sajtu.

Slozicete se da je ova definicija u potpunosti tacna,pre ili kasnije.

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Dječija "književna" fora, ili bolje reći bibliotekarska fora, pošto se može naći samo u bibliotekama đe se izdaju lektire za đecu do 8 mog razreda.

Naime, radi se o tome da je neki mangup smislio kako da izvoza svoje vršnjake i buduće generacije kojima će biti nametnute iste lektire za čitanje. Svako od nas je sigurno bar jednom nasjeo na istu, a ja i više puta (ne zato što sam glup, pu daleko bilo) zato što mi je bilo muka od čitanja...

Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.

Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.

Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.

Standard, školski primer.

Sveto je bio mrga od čoeka. Skupilo se nas par da ga izudaramo. Ja, Mile Lopata, Jozo Šmalc i Cokula. Došli mi u Monako, ali nije Monako kao fudbalski klub đe igra Berbatov nego Monako kao kafana đe igramo mi karti. Sjeli mi za astal da kujemo ljuti plan kako da natamburamo mrgu od čoeka kaki je bijo Sveto. Nasuli smo sebi po jednu ljutu počeli da se domišljamo kako bi ga oborili i glavu mu razorili. Kad odjednoč uniđe Sveto u kafanu prde ko konj jebo mater svoju. Pogleda u nas, a nosi neki kočić, jebo ga ćaća oće l nam glave porazbijati. Skoči Jozo Šmalc ko panter i kae on Sveti da one više tako nemore red da zavodi đe i treba i đe ne treba. Kae Cokula da će ga pregaziti sa svojim puntom sa 170 na sat, a ja i Mile sjedimo i gledamo ove dve budale. Gleda sveto u nas i trlja onaj kolac ko da će nass sve četvericu naguliti na njega. Viče konobarica da će zvati miliciju, kae Sveto bolje zovi Dusu mrtvaca, a to je jedan što je držo pogrebno. Vrisnu konobarica i zaziva boga i viče nemoj Sveto molim te. Kae Sveto oću oću. Zamanu Sveto kocem i ošinu Jozu Šmalca neđe po glavi, a Jozo upade ko da ga je čoek potanjiro jebem ti dan. Viče cokula šta sjedite vas dvojica jebem vam sve vam jebem. dok je sovo ošinu i njega sveto kocem po nogama, a cokula se složi ko naviljak sijena. Pogleda u mene i Mileta lopatu, i kae nama, vas dvojica na ona vrata, i pokaza izlaz. Tu meni prekipi i ja izvadim svoj broving 7.65 i uperim u svetu i podviknem, e neš mene dabogda t se kurac digo na maminoj sarani! Mile uteče na vrata, ona dvojica leže ne ustaju, kaem ja strvini pušćaj kočić sve ti jebem nemoja da te ja odrobijam! Pusti sveto kolac, i kae meni šta je pičko! Saš da vidiš šta je i ošinem ga pepeljarom i po nosu, a krv prsnu po radovanovoj slici što je bila na zidu. Viče sveto lako je s pištoljem, a ja itnem na njega i onaj kolac što je bijo metno na astal. Mrš iz kafane majku ti jebem krvavu. e neš mene seljačino jedna. Ode Sveto polako s onim svojim kocem, a ja sjedo i reko konobarici da ponese jednu radensku usta mi se usušila od sovanja. e tako je bilo.

Finalna konkluzija o životu, obasjana crnim svetlom jedne od najvećih Balkanskih tragedija.

Svaka jedinka sa ovih prostora, koja je dovoljno stasala da se sa njom može normalno razgovarati, upoznata je sa efektom Mijatove prečke. Na sam pomen toga dižu se dlake na rukama, oči prevrću, pritisak raste, praćen ogromnim besom i još većim osećajem nemoći. Prednost imaju mladje generacije jer nisu bile direktno izložene radijaciji i kumulativnom efektu tog momenta, gejzira besa i nemoći, za razliku od nas ozračenih..

Tren, kada je jedan prosečan Jugosloven nemo posmatrao kako njegov tim dobija svoju veliku šansu da pogazi još veće protivnike od njih samih, makar jednom u životu. Tren, kada je osetio pravu sreću i pravdu u neku ruku, rekao ženi da je voli, sinu da će kupiti biciklo, da će Jugoviću poslati pismo zahv.. PREČKA.

Dve verzije žute minute su tada nastale.

1. Totalni rempejdž po sobi/kući/kafani/trgu/crkvi/bašti/itd, izmišljanje prosečno po 5 psovki po minuti, hiperventilacija, praćeno zakrvavljenim očima, podignutim rukama u vazduh, iskeženim zubima i prezirom kakav se do tada nije mogao osetiti.

2. Ostajanje na mestu, ukopavanje i neverica. Bes, prezir i nemoć, smešani u jedan koktel, sagorevaju iznutra. Oči se sklapaju, usne suše, tresu i uvlače, par dubokih uzdaha, nem pogled ka gore, uz šapat ''Zašto jebote, zašto?'' pogled u stranu, pa ka podu, pa ka televizoru ponovo, i gašenje istog.

Život u četr'es' i par sekundi.

Nije više među nama.

Mit kaže da je rođena je u svetlosti Sunca, kada se jedan zrak prelomio u najsavršenijem dijamantu i stvorio iskru. Iskru neprevaziđene lepote, u kojoj je stvoreno dete. Blago odrasla, izazvala je ljubomoru i bes bogova, jer je zavodila sve podanike, koji su padali u bezumlje zaljubljenosti. Gnevni, bacili su je na Zemlju i osudili je na bedan život u jednom srpskom zaseoku a sluđenim podanicima povadili oči. Subota je njeno prazničenje, tada u svojoj autentik Kuala Lumpur haljini zrači u svom idealnom sjaju. Tu je, među nama. Čeka tren da se vrati svom kosmičkom pijedestalu i napusti svet neuglednih zemaljskih sužnjeva. Svesna je da je iznad nas i ne štedi nas pouke.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Оно што моментално добијем кад у сред епизоде Саут Парка пусте рекламу за кола. А ако пробам да је прескочим, само буде још горе - пусти се испочетка.

Žena koja mora da se izlane. Štono kažu, na dupe bi progovorila. Džabe upozorenja, džabe dogovori, dresura, razum, kupovina knjižice Meditacijom protiv izlanjavanja. Ne vredi, ima nešto kokošje u njima i da nisu ovako glupe. To mora da se izlane pa to ti je. Tačno vidiš tren kad krene nešto da radi u njima, neka zvrčka, neka opruga se otkači, i kad kreće izlanjavanje.
Nema šta drugo, nego da se pomiriš s tim i da razviješ jedino strategiju za ublažabanje izlanutog, nekom usiljenom šalom, šta znam, prdežom koji odvlači pažnju, skretanjem teme na Putina, u krajnjem slučaju obaranjem vaze u stilu Gige Moravca.

Odnosi se na mlađahni dio ženske populacije, đevojčice, koje su spretne i okretne, ili na đevojke koje su mačkaste.
Izgovara se uglavnom podgorički, kao "mečka mela", što nema veze sa tim što se često desi da mačke male kasnije postanu nekako više mečkaste.
Vokativ je isti kao nominativ. "Đe si ti, mačka mala?"
Koristi se i šatrovačka varijanta, "čkama lama", koja ima nekog smisla zbog rime, a punog smisla ako se odnosi na mačka-malu koja pljuje.

„Kuliram“ na Etiopljanskom.

Stres, frustracije i problemi dugo sakupljani čuče nagomilani u unutrašnjosti, čekajući pod pritiskom tačku pucanja i konačan izliv i oslobođenje. Ćutiš, trpiš, misliš proći će i sve gutaš. Ali kurac, sva ta sranja nemaju đe da odu i talože se dok ne dođu do grla, a onda je dovoljna i samo jedna riječ da te nadraži da izbaciš sve iz sebe, i to najčešće po nekom slučajnom prolazniku koji te je samo pitao koliko je sati. Tada sve što te muči silovito izlazi napolje, bujica iskrenosti koja svuda okolo ostavlja trajne fleke.

Ne postojiš decxko. Količina obraćanja pažnje na tebe ekvivalentna je Kokanovim problemima sa zatvorom (čo`ek reklamira probavitu, ima doživotne zalihe). Inače čovek kome nije jednom dovoljno reći čibe, već mu to na razne načine moraš dočaravati. Svaki manevar njegovog mozga iritira okolinu, ko da ga je Bulajić pravio. Ni dan danas nikom nije jasno kako žena može da mu da pičku.

Osoba koja priziva kišu. Bezosećajni sadistički troldžija il' pak samo đubre od čo'eka koji je u stanju da čak i najgori mogući problem učini za nijanusu gorim i time fiduje svoju napaćenu dušu. Nepopravljivi paćenik kome ništa ne može pomoći da bude bolji- to je jednostavno tip osobe koji se hrani tuđom patnjom. Nije da nije pokušavao, jeste, al ne ide. Ne može takva osoba da se promeni to je ukorenjeno duboko u genetski kod i nema dalje. Čak je pokušao i legendarnu Budinu metodi presabiranja pod drvetom, takođe se neslavno završilo a dotična vrba je od tad dobila novi nik ''žalosna''.