Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Pink BH je televizijska stanica iz BiH.To je mladja sestra cuvene TV Pink iz Beograda a formirana je da oni programi,filmovi i serije koji nikada nece ici na TV Pink a kupljeni su,ne propadnu vec da se prikazuju bosanskim glavama koji su naucili trpiti i vece gluposti od ove.Ova tv stanica ima dva studija jedan u Sarajevu a drugi u Banja Luci a u najavi je i otvaranje studija u Mostaru do 2058 godine cime ce Pink BH dokazati da postuje konstitutivnost i ravnopravnost naroda iz BiH.Dvije udarne emisije ove tv stanice su Sarajevo Online i Made in Banja Luka (emisije tipa City na TV Pink)koje nas sedam osam puta dnevno egzaktno i precizno obavjestavaju o svemu sto se desilo jucer.Filmovi koji se prikazuju su premijere imali sredinom sedamdestih i pocetkom osamdesetih godina i oni nisu uspjeli proci rigorozan kriterij urednika sa Pinka Beograd pa su dati mladjem bratu.Cak i Zvezde Granda odusevljeni fanovi moraju gledati sa sedam dana zakasnjenja jer kad se u Beogradu emituje 2458 Popovicevo uzvikivanje pobjednika u Bosni je na rasporedu tek 2457 na veliku zalost siroke inteligentne populacije iz BiH.Ostale emisije su "kolaznog"tipa pa u istim emisijama vidimo Gabi Novak i Tanju Savic odnosno Lea Martina i Acu Lukasa.Sve voditeljke i voditelji su vrhunski pripremljeni u postavljanju besmislenih pitanja tipa ko od vasih ukucana sada gleda ovu emisiju?????Roza boja je zastitni znak ove kuce i predstavlja "urban"stil tv prezentacije a sustinski ovu televiziju gledaju samo papci te oni koji jos sanjaju kablovski ili digitalni signal.Svi vi koji imate nesto protiv TV Pink Beograd samo jedan jedini dan pogledajte Pink BH i shvaticete da sa vama nesto nije u redu kad kritikujete maticni Pink.Reklame na Pinku BH imaju sasvim demokratski tretman jer se prikazuju uvijek i stalno i ujutro i navecer i u podne konstantno,stalno bez ikakve koncepcije smisla i duzine trajnja cime ova televizija dokazuje svoju otvorenost naspram marketinskog trzista.Prime time emisija je Sex i Selo koja predstavlja najgluplju,najkretnskiju najgoru kopiju od svih kopija najgore ikada emitovane epizode Top liste nadrealista.Bosanski pink je vas prozor u......

Izlapotina. Sprema prijemni čitajući Bibliju i uz film "Kad jaganjci utihnu". Toliko matora osoba da sveti Petar prosto vapi da je pomazi po ramenu i poželi dobrodošlicu.

Kaže se za vodu za piće sumnjive bakteriološke ispravnosti.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Veri mač gud zajeban lik. Tokom vožnje će se truditi da po svaku cenu izbegava prečice, pričaće viceve iz vremena Gruča Marksa, psovati, puštati turbo folk, i da kreće sa pitanjima. Ko si? Jel ti ćale bio na ratištu u Bosni.? Čime ti se ćale bavi? Čime se ti baviš? Ono što svakog taksistu čini jedinstvenim je izgovaranje gore navedenih pitanja uz odbijanje dimova, I blaženi osmeh na licu koji je imao i Jusuf-paša daleke 1702, u Carigradu dok ga oralno zaovoljava mlada orijentalka. Druga situacija je dolazak na odredište na koje si želeo da stigneš. Tada se iz nadrkanog kromanjonca pretvara u slatkorečivu čivavu. sa ciljem da zadrži kusur. Ako to ne upali, brojaće pare u novčaniku sve dok se ne smiluješ I polkloniš mu kusur.
Nepisano pravilo divani da je najgori taksista u velegradu. Posle se pitate zašto ljudi idu pre trolom, busom nego taksijem.

Rečenica posvećena svim zavisnicima od električnih uređaja, njihovih funkcionalnosti, i onima koji se tako osećaju.
Kada dođu do stadijuma da bi prodali majku i oca, bližu i širu familiju, pa čak i od šuraka pašenoga za svoj elektrikus simpatikus, zalivali banderu svakog dana samo da bi imali struje, zalepili na "off" dugme papir sa rečima "Ne gasi!", trpeli ujede bezbroj komaraca u parku samo zato što tamo ima wireless, propustili svaki veći i manji hepening samo zato što su zaglavili na 23. nivou igrice i zainatili se da ga pređu - došli su u situaciju da postaju briga cele porodice, tačka nagomilavanja svih optužbi i zakeranja, a i elektrodistribucija im je broj telefona stavila na crnu listu i traži specijalistu za razgovor koji će objasniti da izmena električnih kablova nije vršena zadnjih 40 godina i da je stanje po tom pitanju više nego alarmantno.

Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.

Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...

Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.

A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".

Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:

Savkela Boss(rođen kao Sava Jovanović) je svetski poznati srpski fudbaler, trenutno slobodan igrač. Savkela se naširoko smatra jednim od najboljih fudbalera svih vremena. Savkela je počeo igrati fudbal u ranom dobu, a njegov su potencijal ubrzo primetili mnogi svetski klubovi.

Karijera

Savkela boss je započeo svoju karijeru u Marakana Pirot. Nakon probijanja preko maksimalne slave na Marakani proširio je svoju perspektivu na strana polja. Usledio je poziv za klub Real Madrid koji je Savkela bez razmišljanja odbio. Kao razlog je izjavio da Real Madrid nije dovoljno veliki i dobar klub za razvitak njegove karijere. Time je nastavio svoju karijeru na Omladinskom stadionu Pirot gde je i dobio nadimak Boss. Naime, kako izjavljuje Pirot plus online, Savkela je došao do vrhunca svoje karijere na Omladinskom stadionu gde je okupio svoju čuvenu ekipu koja i dan danas dominira svetskim fudbalom.

Nasleđe

Nakon što je pokazao svima da je sposoban za stvaranje čuda, mnogi perspektivni mladi fudbaleri su želeli da nauče nešto od njega i upiju malo njegovog talenta. Jedini u kome je on video dovoljan talenat da može barem blizu da bude dobar kao Savkela bio je i najpoznatiji od njih Lionel Messi. Lionel je kao mladić redovno učio od Savkele da igra fudbal. Nakon dugog, napornog rada Messi je naučio mnoge Boss-eve poteze i došao do velike slave u svetskom fudbalu. Nakon više godina neometanog razvijanja svog talenta usledio je poziv od poznatog trenera zvanog Pep Guardiola. Naime, Pep je zvao Savkelu za savet kako da poboljša svoj klub i dostigne uspeh kao trener. Kako je on trener Manchester City-ja Savkela mu je objasnio kako da dovede "Građane" do titule Lige šampiona. Nakon Boss-evog revolucionarnog saveta Manchester City i danas obara sve rekorde i ostaje nepobediv u svim takmičenjima.

Nagrade i priznanja

Sezone2022/23 dobio nagradu za najboljeg igrača 3. Smećarske lige Pirot. Godine 2023 osvojio je i zlatnu kopačku za okrug Pirot i Babušnica(+ Basara). Nakon ovih velikih priznanja ušao je u trku za najboljeg igrača svih vremena, epitet koji dobija od većine dobrih poznavalaca sporta.

1/ Neizlecivi ovisnik
----------------------
On po ceo dan sedi u nekom cosku kladionice.Neuredan,zapusten.Ispija kafu za kafom.neprestano pusi. Pogled mu je usmeren ka teletextu.Uvek koristi novac od kirije ili novac namenjen za vracanje dugova,da bi se kladio.

2/ Sumnjicavko
---------------
Danas mu je srecan dan.Izbegava crne macke,gleda u oblake ne bi li poznao pozitivne znake.

3/ resavac/prepisivac/
-----------------------
On u stvari ne voli sport,ali mu se svidja ideja da dobije novac ni od cega. Obicno stoji pored pulta gde drugi igraci uplacuju svoje tikete i kada prepozna likove koji redovno dobijaju,prepisuje njihove kombinacije.On je od onih koji tvrde da iza svakog meca postoji neka zavera.

Srecni gubitnik/Taj sam/
------------------------

Nikad ne dobija zato sto u zelji da uveca dobitak,uvek odigra previse kombinacija.takve tikete iskusni kladionicari zovu inventar lista.Uvek mu se cini da je dobitak mali i dopisuje nove parove,kako bi uvecao kvotu.

4/ Expert
----------
cesto cete ga videti sa lap topom u kladionici.Cita online blogove o kladjenju,pomno sve prati,analizira,kombinuje. Uvek je obavesten ko ne igra zbog zutih kartona,kojoj ekipi ne odgovara blato i niska temperatura,koji sudija koga voli.Uvek zna utakmicu gde ce sudija svirati penal.Uz deponovanje znanje i obilje statistike,uvek rado deli savete.

5/ Covek bez posla i puno para
--------------------------------
Uvek se kladi na veliko,sepuri se dok hoda,pokupi neku konobaricu,prica o svom novom motoru.trijumfalno se vraca da podigne novac kada dobije.

6/ Mirni penzioner sa crkavicom
-------------------------------

sa nesto ustedjevine i previse slobodnog vremena,po ceo dan je u kladionici i igra na veoma male sume i male uplate.slabo se razume u kvote i internet kladjenje. Obicno u dzepu ima i loto tiket.

Zena u kladionici
------------------
redovno uplacuje jedan tiket sa 3-4 para sa odlicnim kvotama i suludim parovima .kada iskusni kladionicari vide njen tiket,kazu joj da je bacila pare.
Ona se sa istim tiketom uvek vraca sutra da podigne svoj dobitak.

-Kako majku mu.Vidi je svaki dan uzme kintu,a zena...ej..zena.
- Pa ona igra logicki a kao Ti navijacki-Dobacuje neko.
-Aj, ne seri,gde logicki.juce igrala da ce Real kuci igrati nereseno sa Getafeom.Gde Ti je tu logika.
- A gde je tebi logika da Real stalno mora da pobedjuje kuci.budalo matora.
- E.jebiga.necu vise da se kladim.U tom momentu guzva vec napisanu kombinaciju i baca u korpu.

Autohtona bosanska dobričina čije ime nema dodirnih tačaka sa srećom, jer Srećo je Nesrećo. Radi boljeg razumjevanja teksta oslovljavaćemo ga velikim slovom.

To je onaj ubogi komšija koji će vam bez pitanja pritrčati u pomoć prilikom cijepanja deset kubika čvornovate grabovine i galantno odbiti bilo kakvu novčanu nadoknadu, iako su mu sitna djeca željna svega kod kuće. Naivan i pošten, ali uvijek na svoju štetu. Kada bi bio iole obrazovan, vjerovao bi u kosmičku pravdu i "neko to gore sve vidi".
Naučen odmalena principima od kojih neće odstupiti ni za živu glavu, pritom nemajući misaoni kapacitet da ih primjeni u zavisnosti od situacije, svojevoljno će biti onaj sa dupetom u procjepu.

Srećo je autohton zbog imena, ali Sreća kao pojavu je moguće sresti i drugdje. Na Srećovim leđima počiva svijet.

Svesno i lukavo ševrdanje levo-desno tokom razgovora, kako bi se izbegla škakljiva tema i umanjila narastajuća neprijatnost.

Svi imamo takvog prijatelja, drugara. Ponekad je on taj jedini pravi među njima, a ponekad i jedini. K'o brat rođeni. Elem, on je tu za sve. Da sasluša šta baljezgaš, da te natjera da se ostaviš droga, da ti skrene pažnju da se nisi, recimo, okupao, obrijao. Da te spusti na zemlju, da te podigne kad padneš dok se pijan vraćaš mračnim ulicama, da ti kaže da seoski putevi nisu stvoreni za brzine preko 50 km/h. Da sluša kako u nedogled pričaš dok puštaš mašti na volju, da sluša o tvojim snovima, simpatijama, ljubavima, nejebici, bolestima, tufnama, bubuljicama, aflatoksinima, o novom Cecinom albumu, o metalikama, o zavjerama na Vukajliji i mnogo štošta drugog.

I da, uglavnom, kaže da mu se prosto jebe za sve to.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Validan epitaf na grobu groba

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Ovaj izraz nepravilnom upotrebom reči apel postaje jednina. Otkad su izvesni voditelji i vlasnici televizija, produkcijskih kuća i slično počeli da apeluju na jednu osobu koja je sa druge strane žice, široka narodna masa označava ogromnu, neotesanu gromadu od čoveka koji zove iz Prijepolja ne bi li pozdravio takmičara iz njegovog rodnog kraja. Široku narodnu masu karakteriše nepristojnost, vrhunsko poznavanje folk muzike proteklih 30 godina i to da ma koliko mu govorili da utiša i priča telefonom, on uporno viče u televizor.