- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.

- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.

- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.

Ako prođe, prošlo je, a ako ne, diskrecija im je zagarantovana.

Google, kao i uvek, izvlaci debeo kraj iz svega ovoga...

- I šta kažeš? Kako je krenula ta svađa?
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.
..............
- Jao nisam gledao danas skupštinu, čujem pobili se, de pričaj šta je bilo.
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.

-Što ti žena stišće Njorija za muda i gura mu jezik u uši?
-Gde?
-Eno iza kokošinjca.
-PU!

Onda sam sabrao one dve kobasice, podigao ih na kvadrat, popizdeo i pomnožio sa nulom!
Pejstuj mi onu kobasicu na MSN!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

A: Zavija mi kuler, da zovemo servis?
B: Ma zvaćemo komšijinog malog, meni onomad sredio.

A: Štuca mi vindous, da zovemo...
B: Ma zna to komšijin mali.

A: Trebaće nam sajt uskoro, da zovemo komšijinog malog?
B: Čekaj dok na sredi bazu, nešto se pojebalo.

Žurka tek počinje, i lagano dolaze zvanice i nezvanice.
Očekujete neke kvalitetne ribe koje ste upoznali ovog leta na moru. One ulaze.
Njih dve sijaju.

Za njima ulaze tri "tenka".

Mrze vas. Vi već to vidite. Niste ih ni upoznali još, ali vas one već gledaju svojim sitnim očima pakosno.
Zamisljate sebe kao veliko prase na poslužavniku sa sve jabukom u ustima.
One zadovoljno oštre noževe o viljuške.

---flash forward--

Žurka se lagano, ali sigurno raspada.
Vas dvojica sedite sa te dve divne devojke sa mora.

TENKOVSKA PODRŠKA za to vreme trpa ostatke hrane u sebe kao municiju, koju će pre ili kasnije ispaliti na vas i sjebati vam veče.

Konačno jedan od vas preduzima nešto i kreće da se ljubi sa jednom od dve lepe devojke.

TENK oznake 187-52 (obraća se devojci koja se ljubi): "ANA!! Ti si definitivno previše popila! Hajmo lagano, vidiš da hoće da vas iskoriste, sad kad su sve devojke izgustirali!

TENK oznake 162-55 (ispada joj hrana iz usta, ali podržava koleginicu klimanjem glave)

TREĆI TENK je zakazao, vaš mnogo dobar drugar koji nema ni grama probirljivosti kad popije se žrtvovao za ekipu.

Tenkovi to uviđaju i povlače se.

Ovo je izgleda bilo vaše srećno veče.

-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.

Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.

-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...

-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!

- 'Ajde da vidimo crteže. 'Ajde, Markoviću, ti izađi.
- Evo profesore...
- Šta je ovo crni Markoviću? Jesmo rekli razmera 1:2? Kako si ti ovo crtao, baš me zanima?
- Po sistemu Ofrlj profesore... Po sistemu Ofrlj...

Vi nama vojsku, mi vama ekskurziju.
Vi vaše obučavate, mi našima damo po flajku votke.
Vi vašima obećavate slavu, mi našima 5 iz vladanja.
Vi vaše kažnjavate, mi naše oslobađamo odgovornosti.
Vi vaše motivišete da odu u inostranstvo, naši su motivisani samom pomisli da idu u inostranstvo.
Vi vaše plaćate, naši se sami finansiraju.

Evo vam spisak naših srednjoškolaca i znajte da se ne plašimo da ih upotrebimo. Ako nam ne verujete, obratite se Poljskoj, Mađarskoj i Grčkoj.