Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Izraz velikih belosvetskih putnika.
- Mikaneee, ooo Mikanee !
- Šta je Živko? Šta s' dereš lipso majci na rukama?
- Sjeba mi se motorka, čim sam zaš'o u bagremovinu...
- Pa kako 'leb ti jebem, onaj ražani?! Nisam li ti juče pravio?!
- Što me gadjaš?! Nisam ja kriv!
- No ko 'e, moja pokojna baba Slavka i djed Želimir?!
- Slučajno Mikane
- Aj da ti verujem. Daj je 'vamo!
- Drž je.
- Loša ti je ova mašinica. Treb'o si stila d' uzmes.
- Treb'o sam kad sam bio po Beču.
- Ti bio po Beču?! Nemo' me zasmijavati ako Boga znaš, zajebaću ruku šrafcigerom ovim!
- Šta to ti pričaš?! Pa ja da sam za sobom vuk'o gvozdenu ćuskiju do sad bi se izlizala kuda sam sve prošo!
- Aj ne j'di govna no daj okastu trin'esticu vamo!
Nešto čega se ljudi gnušaju dok podsvjesno zazivaju i reagiraju na nesklad.
- Jesčua da je Anica završila s Matom?
- A di s njin onako šesna, lipa, draga, prijatna, dok je Mato običan vol, neotesan, zdepast, prevarant, alkoholičar. Poštar mu donosi poštu u kafanu koliko je zagoria.- Jesi čula da je naš Tiho oženia onu vrtirepku Jelenu?
- Ma ne mogu virovat. On čovjek na mistu, poslovni čovik, uredan, ne pije, ne puši, ne drogira se, ne kocka, voli dicu, raduju mu se. I onda završi s onom ocvalom kurvert'nom.- Pročitat ćemo neke komentare naših gledatelja o odnosu prema eugenici.
A. M. odgovara: biiiip vas Platon, da Vas biip.
U redu preskočit ćemo ostatak.
V. Ž. odgovara: I nacisti su to radili, biiip Vas Mengele.
A. K. odgovara: Što sve elita neće izmisliti. Nećeš uskoro moć ni pogledat lipu ženu. Mamu Vam reptilsku.
Za razliku od arčenja onih iskusnih hard kor sisatih debelih plavih sado mazo Nemica kokošaka, utegnutih u kožnjaka, koje stalno ponavljaju jedne te istie fraze (JA, JAAAA! ŠNEL, ŠNEL BITE MAJNE GOSPODARE!!!) i, naravno, koriste mnogobrojna pomoćna sredstava (čitaj: bičevi, prutevi, šiljci, lanaci i katanci; ma šta im se nađe pri onoj njihovoj ručerdi) za vreme pamprčenja sa jačim (da li?) polom, ovde se radi o finom, može se reći čak, intelektualnom, vođenju ljubavi sa mladim, jedrim, vedrim, tek procvalim devojkama, koje zbog radnih obaveza nemaju vremena za zadovoljenje sopstvenih potreba. Pa i njima se iska.
TU-TUUUU, TU-TUUUU, TU-TUUUU
- Uf, ALO! Langzam Berta... Mirna more... ALO, KO JE?
- Mirko sine, ti li si? Ne čujem te ništa! Što te nema da se javiš? Kako ti je tamo u Drezdenu?
- A ti si kevo, idi bre, prest... BERTA! PETRA! RAUS! Joj kad vas ufatim... E, Izvini kevo, gužva mi neka ovde.
- A šta mi radiš srećo mamina? A ko su ti Berta i Petra?
- Kokam kokice kevo, ne brini ništa, sve je uber kul. BERTA, NE LIŽI PETRU DOK NE DOĐEM JA! GE IN DI CIMER! JA, JA, ŠNEL! E, mama. A, da, njih dve su, paaa... Kučke majko. Da, da, ženke, retriveri... Zlatni, jašta. Sve razumeju. Ja more. E, ae vikam te kasnije, nešto su se unervozile, moram didem da ih podojim. Pozdravi matorog, ćuz.
Pošalica kojom posada pokušava da popravi atmosferu na brodu tokom dugih putovanja.
- Čarls! Gde se dadnuo Stiven?
- Severojužno, he he.
- Jeb'o sam ti majku tužno! Opaaa!
- Pusti to sad. Pazi tamo je santa leda.
- A zavuko joj i moj deda! OPAAAA!
- Ma budalo gledaj napred dok kormilariš!
- Sipam ti u gaće Veniš!Nakon cirka sto godina snimili su loš soft pornić kako se neka riba jebala sa Leonardom di Kaprijem u nekim starinskim kolima na tom brodu. Neznajući da je ova stara šega uzrokovala potonuće tadašnjeg diva među plovilima.
_______________________________________
- I?
- Šta i?
- Ti si mi govorio gde da skrećem ceo put. Kuda sad iz ove njive draga moja humanizovana navigacijo?
- Ma piči severojužno pa šta bude.
- More sad ću da ti jebem mater, i tebi i Ruskom Krsturu i seoskoj slavi, i Vidovdanu, i Kosovu Polju, Vuku Brankoviću, Barandi i avanturama i onom tvojem "ićemo tvojim golfom manje troši" jaoooo!
- Opušteno brate, samo severojužno.
Aludiranje na ortakovu seksualnu aktivnost koja je u rangu aktivnosti Milijaša van kruga oko centra dok je igrao u Zvezdi. Nula, takoreći...
-Debeli, jesi ti opleo šta skoro?
-Pravi gospodin nikad ne priča o svojim poduhvatima u krevetu..
-Pod jedan, ti krevet nisi video mesec dana. Spavao si na tri stolice u kafani, u šinobusu na relaciji Sombor-Bogojevo, i ispod drveta dok je bilo još toplo.
-Ti znaš..
-Znam, i slikao sam sve to. No, na stranu te egzibicije. Ako se dobro sećam, ti si zadnji put kundačio za osmi mart, kad ti je kum platio Cecu radilicu s Kaćke petlje, pa si se posle žalio da te svrbi tamo ’di ne treba.
-To mi je izašla alergija od stomaklije.
-Jeste, i meni bi izašla da sam posisao flašu i po u prvoj smeni i grickao onu grančicu iz nje. Nego, jesi razmišljao da predješ u kastrate? Em ti taj jad dole ničemu ne služi, a i znaš ceo repertoar Gvozdena Radičevića i Milančeta Radosavljevića napamet. Da bar uzmemo koji dinar...
-Puši ga malo, bolidu jedan!
Izraz koji opisuje žensku sa jakim nogama, naročito se to odnosi na bedra.
Ivan: Matija, legendo, di si, šta ima? Ajde, popij piće.
Matija: Nije loše, gura se. Konobar, jedan čisti Johnie. Skocka si se nešto. Jesi sa ženskom?
Ivan: Malo sam se dotjera. Sam sam iziša, treba mi prostora, haha.
Matija: Ajde, ne jebi. Šta kažeš na malu plavu tamo u separeu? Lipa je mala i ima mi mili pogled. Napunio bi yupol kanticu ako me razumiš.
Ivan: Ajde, oprostit ću ti jer si je vidio samo od struka prema gore. Mala ima noge ko dorski stupovi. Pogledaj malo bolje.
Matija: U jebote, nisam vidia. Koje butke ima, pa to ni Mojsije ne bi razdvojio. Konobar, donesi bocu.
Ono što ima da vam ispriča drugarica koju niste videli u dužem vremenskom periodu.
Autobus, dva pogleda se susreću i prepoznaju...
- "E Milanče, jes' to ti...?"
- "Vidi nju... Gde si Vanja sto godina...?"
- "Otkud ti u ovom delu grada?"
- "Ma nosio neki kajmak tetki u Borču..."
- "Pa šta ima čoveče? Nisam te videla, ne pamtim... Ima li šta novo?"
- "Šta bi bilo? Standardno... radim, pomalo izlazim, još uvek sam sa Jelenom... ništa specijalno. Šta ima kod tebe?"
- "Jao, ma ludnica... ništa me ne pitaj. Evo sad idem sa faksa, sva sam nešto izmrcvarena, imamo nekog mutavog profesora, tri guarane sam morala da popijem da bih ostala budna na predavanju... Pa htedoh da svratim do Marka; njega sam upoznala letos na Pefkohoriju, mrvuljak moj, pa smo se smuvali posle mesec dana... Razmenili telefone, videli se par puta i znala sam da je to to, iako sam ja htela još na letovanju, a znala sam da i on hoće, ali tamo nikako nismo uspevali da uspostavimo neki duži kontakt... Krenemo da ćaskamo neobavezno i on u pola prekine razgovor i uvek smisli nešto da ode, miš moj stidljivi... I da, reko' htedoh do njega, ali nema šanse... Kolukvijum iz statistike u sredu a u petak ispit iz političke, pipnula ništa nisam. Još sam obećala Teodori da ću doći da je ofarbam, a za to će mi trebati vremena, jer sa njenom kosom mora baš nežno da se postupa, dosta je osetljiva i retka... Sećaš se da ona nikad nije htela da se šiša, da joj se ne bi videla proređena kosa........." :bla-bla...truć...torok...trač...kokoda... jedan sat, drugi, treći, decenija... Epopeja!"
Izraz koji se koristi kako bi se opisala situacija u kojoj je pojedinac prevršio svaku mjeru sa svojim noćnim ubijanjem.
Podrazumijeva se vraćanje ujutro sa nabijenim sunčanim naočala istovremeno krivudajući doma kao Johnny Deep i Benicio del Toro u filmu Strah i prijezir u Las Vegasu nakon udisanja etana ; znači za 1 korak naprijed, 3 nazad.
To vrijedi ako si u stanju šetat.
Moguće je putem da haklaš žbunj kao skijaš vrata pa te inercija diskvalificira u obližnji jarak.
Maci: Znam da sam bolesnik, ali onaj Boško Dimenzija je manijak na kub.
Ono u životu nisam vidia.
Žele: Kakav može bit kad mu je nadimak Dimenzija?
Bivši narkoman, zamijenia drogu sa alkoholom.
Šta je sad napravia?
Maci: Znači, lik je zalampa nemilice.
Sranja je izvea milijun.
Još niko nema pojma di je.
Žele: Pa dobro sašio se standarno, popio koji šamar od ženske, neki laf ga je resetira na tvorničke postavke...
Maci: Ma sve je to ok, ali lik je zalampa lampu.
Izvadia tukidida, nadskače lampu i zabia u onu rupu, ma znaš ono što pasi imaju oko vrata da se ne izgrizu.
Lik izvadia žarulju i svrši unutra.
Ja ga pitam šta radiš, on mi odgovori da voli svršit ženskoj u usta.
Uzvik kojim se izriče negodovanje zbog novonastale situacije ili promjene dotadašnjeg argumentiranja koji prelazi zadane okvire rasprave, to jest, promjene paradigme, sve s ciljem kako bi osoba okrenula vodu na svoj mlin.
U težim oblicima ovog uzvika je moguća i psihofizička reakcija u vidu iskakanja žile u mozgu i stiskanje šake.
Tada sugovorniku jedino preostaje podbrusiti pete.
- Ma šta radi ovaj pacijent? Oće skrenuti više na parking?
- (pacijent se iz zavoja vraća unatrag)
- Bit će je netko naiša pa se vraća. Nije da tribaš, al' dobro.
- (pacijent se i dalje vraća)
- Ma di će više, neće valjda... jebem ti ler, ajde rikverc, a u 3 pm. Pa čovik moj, pa šta radiš, pa ne mogu virovat...
- Ja, ja, ovaj nisam te vidia (muca). Doletia si mi.
- Gospodine, nemojte. Stojim već po minute ovdi.
- Nemojte zvat policiju radi branika, dat ću ti 200 kuna.
- E sad! Je li ja ličim na idiota? Pa kumu bi prijateljski uzea 100 eura za pituranje. Da 200 kuna? Zovem ćaću i sad će vas ispasti pituranje cilog branika.
Nema dalje. Svi otvori i pore su razjapljeni, lipti sa svih strana, ali to nije dovoljno. Kad ti mokraća i proliv krenu istovremeno sa riganjem restovanog krompira od sinoć, dok ti braon kolomast viri iz ušiju, a znoj, suze i sline naviru od silnog naprezanja i neimanja dodira sa stvarnošću...
Uzrok? Pa, uglavnom neko početničko giga-pijanstvo.
Eventualno, figurativno odslikava rezultate intenzivnog smaranja.
- Šta je sa gospođom Hadži-Guzina, ne viđam je više na ovim Vašim čajankama?
- Ah, mila, znate kako to ide kod ovih novokomonovanih bogataša, Dedinje i Senjak nisu bili dovoljno dobri za njih, pa su odselili na Bežanijsku Kosu.
- Čudno, činilo mi se da se baš lepo uklopila.
- Ma dajte, preterivala je sa pričama o teniskim treninzima sa Bobom Živojinovićem i o izboru novog čistača bazena. I kako joj je tutor iz francuskog rodom iz Bulonja, i kako su petrogradske predstave tako posebne. Da normalan nobles poveraća na lakat od tolikog neukusa. Kao da nismo saznali za njeno plebejsko poreklo i silazak sa obronaka Peštera i onog njenog dinaroida...
- Razumem Vas u potpunosti! Sada ćete me izvinuti, žurim na čas esperanta pre nego odem na masažu, pa se vidimo sutra posle Vaše saune i sesije sinhronog plivanja.
- Di kele šuneli, htedoh reći: dogovoreno!
Dobro jebem joj mater, ali tako to hoda, i ove godine se završila, ode i ne mora se nikada vratiti niti ima nameru. Pogotovo među ljude, koji će.
Ali ljudi su prokleti, oni 'oće, moraju. Pitanje je života i smrti i spasa malih delfina te pingvina s narušenom dioptrijom u bespućima plisnjavog Antarktika koji se topi ki Top-gun pre nego ga Mišković stavi u usta da proveri kvalitet Delte i Sitija.
Gde ćeš, šta ćeš, kako ćeš???
I nije da bi igde, koji 'š kurac igde, noć k'o noć, ki svaka druga, ako imaš pića i dobra je, koj jebe što je lunarizam odlučio da je zadnja nečega i da bi Luna Lu morala s onim noktima i zanosnom figuricom bolje ići u rudnik nego da nam tu valja gluposti, valjak jedan od žene.
Taman i da odlučiš kako te ove godine niko zajebati neće, zove te Mare i Andreja i saopštavaju ti da jednostavno moraš i ti tamo negde i da si pička ne budeš li i da je to nikakva kinta a da će biti Jovana i Jelena.
Ne jedna, naravno, to su prefiksi za najradosnije i najtraženije osobine U žena. Jer jebiga jest da su lepa imena ali Jelena i Jovana k'o govana pa ide detaljisanje.
-Kako koje? Jelena Fuksa, Jovana Svi za jednog, Jelena Petica, Jovana Pušačica, Moja Jelena, Maretova Jovana, Bambus Jelena, Jelen Jelena, Lav Jovana,...
-Dobro, de, shvatio sam. Aj dođem.
Onda kreće besomučno trošenje para, jok nećeš, odlučio si, ima da hoćeš, i tole i šulju i gledaj ovo, opet puk'o kaiš u pičku materinu, kupuj novi.
Žurka je tu i tamo oko tog doba. Nećeš prvi, normalno, nisi luzer.
Op, tu su već Peca i Peki, euforija, ludilo, piju od deset jutros, k k kul...
Zemaš vupi, sedaš, gledaš, ruska se već prelila tri puta preko nekog tanjira.
Svako vadi svoj CD iz džepa i šeretski njuška u pravcu samoproglašenog di džeja, Aj pusti ovo, aj leba ti ovo. Jok, narodnjaci ubijaju...pluća dihtuju k'o membrane zvučnika od hiljadu vati, nije baš da je prijatno, al ajd. Veselje je, valja se.
Neke su cupi već zarile štikle od dvan'est centi u parket i tako usidrene i upakovane u haljinKe plastikanere boje žestinu.
Svi su crveni, vreme prolazi, pička materina na TV odbrojava...
Gledaš na sat i skontaš da tvoj žuri.
Jebiga. Cmakanje, cmakanje, još cmakanja.
Cmakanje.
Balavljenje.
Cmakanje.
Nastupa termin Želje, čestitke, pozdravi, SMS, zvanje, opterećene linije.
Zvaće se kasnije, sad se nema vremena, l00dilo je u toku!
Iš'o bi u WC al tamo se vuče što lajna što Jelena Petica po podu.
Ne ide ti se, piša ti se. Neki su zagrljeni, cmakanje, cmakanje, znojavo cmakanje u znojava čela.
Đole je vani, umiva čemprese peglom pre vremena, ajd dobro, čim povrati što sebe što rusku i mesište vratiće se. Da ne propusti nešto.
Ti sediš u maniru pravog Vukajlijaša i smeškaš se... Koliko materijala...Ko vam jebe mater ionako nisam mislio doći.
Bar nešto od te noći. I mamurluka. Naravno. Hoćeš svoj mamurluk. Platio si pošteno.
A od tih sranja i novogodišnjih odluka-ništa.
Biraj Od sutra ću. Sutra ionako ne umire nikad.
Prekinuti vezu. Raskinuti. Razvesti se.
Iz faze ljubavi i međusobnog poštovanja preći u fazu mržnje ili potpune ravnodušnosti.
- Otkud da si ti sam?
- Šta fali?
- Pa di ti je bolja polovina?
- Pitaj je, ako te interesuje.
- Aaa rasprcali se? Pa šta bi?
- Šta te boli kurac šta bi!?
- Okej sine, samo pitam. Nemoj si nervozan.
- Zaključio sam da mi je bolje bez nje.
- Kad si to zaključio?
- Dok je bila na moru.
- Opalilo je još štogod sem sunca?
- Ne. Video sam se par puta sa Lidijom. Krava joj sve rekla kad su se videle.
- Paaa, sad ne znam dal da ti čestitam ili da ti kažem da si magarac.
- Maa, ne znam ni ja.
Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade.
Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako...
Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put.
Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?!
Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...
.. da sledeći put znaš ej, bi, si, ef, dži k'o Oče naš, jebem li ti sto majki!
-Dragane, ne tuci dete po glavi, sto puta sam ti rekla!
-Ništa neće da mu fali! Delikvent, ne zna najprostiju stvar na svetu! Ufff, kad te ja do'vatim...
-Odoh na posao, ne mogu da gledam ovo... ne možeš ni da učiš sa njim, a da ga ne mlatiš, sirovino... tras...
-Ćale, 'de je mojih soma dinara što sam se pravio da ne znam?! I po stoti put, ide: si, di, i, ef, dži...
-Ko mu klacka koske, k'o da je bitno... drži, ljubi tajo šiljokurana svog!
-Tata?!
-E, kurče?
-A, što ti toliko voliš da ideš na otvorena vrata kod moje engleskinje?
-Razumećeš jednog dana, lepi...... dvadeset godina kasnije...
... i razumeo sam ga... jes' dobra bila, mamu joj...
Čovjek prepun informacija o nečemu.
Ne nužno korisnih.
Nešto kao hodajuća enciklopedija, samo uže specijaliziran.
NAPOMENA: neke ljude je bolje ostaviti zipovane!
- Koje ono godine pogibe Senna??
- A tamo negdje devedesetih, činimise..
- Ma zar nije prije?
- Ne znam, majketiga, ja se rodio 93...ako te to toliko zanima, eno ti ga Dean tamo, taj ti je zipovana Formula jedan!!!
- Joj daaa...e, ajde da mu tiskamo majicu F1.zip_____________________________________________________________________
- Dosta mi je ovih režija ovakvih. Zašto mi plaćamo komunalije bar 10% veće od zgrade pokraj naše samo zato što ona spada pod drugu ulicu...sad ću da se žalim!!
- Di će da se žališ? Uredu za istraživanje ruda??
- Ima da zovem Predraga, on je portir u Gradskoj skupštini, sigurno zna...
- Ama da se nisi usudio zvat Predraga!!
- Štoooo, ženo?
- Lik je zipovao politiku!! Znaš li ti šta je to, kad ga jedom otvoriš!!??
- Paaaa...neka...Predrag zna....
- Ma da on išta korisnoga zna napravit sa svim tim informacijama, ne bi bio portir!!! Mani me se!
Narodni izraz za ono što sledi nakon venčanja oko vrbe. Mladenci žive zajedno, spavaju uredno i svi su naizgled srećni i zadovoljni sem, naravno, mladinih roditelja, koji bi ipak više voleli da se to ciba na pirpa. Slovo zakona, istina, izjednačava bračnu i vanbračnu zajebnicu, al' pusti ti to ...
Par divljih mladenaca ulazi u prijemni salon parohijskog doma. On, crnomanjast tridesetogodišnjak, načitan i najeban, sa izrazom lica koji odaje konstantni lagani bol u predelu "malog stomaka" za sve na ovom svetu. Ona, tek punoletna po zakonima zemlje Amerske, utegnuta ko tambura u kompletić sa pristojnom suknjom iznad kolena. Ali, ne lezi vraže ...
Otac Dobrotije: "Izvolite, deco moja, šta ste trebali ?"
Đuvegija: "Eto, oče, rešio sam da nakon dve godine divljeg braka, učinim ovu moju devojčicu poštenom ženom i da se venčamo kako Bog zapoveda ..."
Otac Dobrotije: "Aaa, kako da ne, kako da ne ... izvolite sedite ... Oče Tamantije, donesite mi moj tefter za zakazivanje venčanja ... "Mladenci sedaju jedno preko puta drugog, ali mladina pristojna suknja je iznenada rešila da postane nepristojna.
Otac Dobrotije: "Eee, deco moja ... :značajan pogled u plafon: ... veliki je greh to što ste živeli tako, na divlje, ali ... :sledi švenk na mladine nogice velikih majstora kamere Holivuda: ... kad je situacija već takva ... :opet pogled u plafon: ... Bog će oprostiti, jer Bog je veliki i on sve prašta .... :vraća kadar na mladine butkice: ... i bla, bla, bla, bla, truć, i zato ... :plafon - butkice - plafon -butkice: ... kada želite da zakažete venčanje ?"
Đuvegija: "More, pope, kad te dernem jednom međ' rogove, razrok ćeš d' odaš, pa'š imati bolji pregled situacije dok komuniciraš s Bogom ... Ljubavi, diš' se idemo u drugu crkvu ..."Mladica ustaje i njih dvoje demonstrativno napuštaju parohijski dom, a otac Dobrotije se krsti u čudu ...
Ocena kompetentnosti i stručnog znanja od strane ljudi koji nemaju ni osnovnog.
- Ja moja ti. I tako ti se ja spustim dolje u čaršiju i dojdem u Dom Zdravlja sva kukavna, nabadajući jedva na ovije moje dvije štule.
- I što kaže dokturka Joko, veli li što ti je?
- Ma ti đavla i zdravlje. Nego se sa mnom cirkus pravi po tamo.
- Ajme meni, kakvi cirkus?
- Šće me šilje dijetu da me premeta po ordinaciji.
- Ju ju ju! Kud će ovi svijet?
- Ne, vičem ja. Dajder ti mene kod moje dokturke Jankovićke.
- E ona ti je ponajbolja. Di ćeš čeljadetu u ruke.
- Ma veli ona meni naka što je čkole učila po Beču.
- A ti?
- Ni maket. Il kod Jankovićke il u grob.
- A kajem ja, ponajbolje kod nje.
- Ma zna žena, vidi se. Nije još za penzije što ovi viču.
- Kaka penzija sunce ti bogovo? Ona ti je mog Mila lečila za života.
- Nek mu je laka ova naša crnica.
Pokeraski sleng za menjanje cetiri karte.
-Opet se kasno vracas kuci. Obeco' si da neces da kockas i pijes.
-Ma br-rre, ni-isam!
-Nisi, nisi, sta cu s'tobom jadna!?
De si do'sad?
-Ma po-omago' Mile-tu da sree-di neki namestaj... Da-a E-e, uf!
-Kuku majko mila, sta'me snadje!?
Aj da jedes i u krevet crni Dobrivoje, cccc...
*Ovaj nalakcen nad stolom jedva gleda dok mu zena ugurava tanjir medju laktove i kasiku u ruku, cusne ga po labrnji da ga razbudi i drekne:
-Ajde kukavce, da jedes...
*razali se jer ga je jako munula, pa se ovaj ufatio za glavu i napravio bolnu grimasu...
-Ajde Dobri moj, ajde... ima sarme, spremila Mara svojoj mukici, ajde... Da mi lepo ruckas...Pizda ti materina pijana... Pa da te sutra lepo izgrdim kad mi se probudis trezan... Voli moj dzukac sarme, zna Mara to... Ajde kolko' ces?
-Mmmpfh! Aamm...
Trr...Tri-pa-jed-nuu-uf!
Izraz za osobu koja nakon obilnog utovara u McDonald'sa, u WC-u obavi toksični istovar.
Filip i ja: Vedrane, di si bia?
Vedran: Bia sam u Mekića. Satra sam se nemilice. Pojea sam 3 krilca, 3 Big Maca te Chicken McNuggets, ali srednji, puno je 20, nisam krme. Ne zovu bezveze predobra kombinacija.
Filip: Nisi ti krme, ti se već davno preša tu razinu.
Ja: Jeba te Mekić, reci McDonald's, klošaru jedan. Brate, idemo nešto sekund do mene. Da ti nije palo napamet istovarit se u mene.
Vedran: Neću, znaš me.
Filip: Pa nije blesav.
Ja: Prvo, sila ne pita, drugo znam te i zato ti i govorim. Još da mi na kuću navučeš državnu agenciju za nacionalnu sigurnost te ne budem moga uć u kuću sljedeća 2 miseca.
Filip: Još i dobiješ kaznu za nezakonito odlaganje radioaktivnog otpada, haha.
Ja: Daj, nemoj me i ti sad podjebavat. Nisam od volje. Od same pomisli mi umrlo govno u meni.
Kada si poreklom sa sela a nekim nesrećnim slučajem se nađeš u velikom gradu, plan za preživljavanje krize se obavezno pretvara u nadrealizam.
Vraćam se ja tako stanu, sav ispijen, iz srednje škole te daleke, daleke '97...
Di ste matori Malikućani? Stigoh... (čuje se neko bolno cijukanje)
eeeee sine vidi, nabavismo pilića, sveži, tek iz inkubatora izašli!
:fejspalm: E mama, a kako ti planiraš sa živinom u stanu da se rveš?
Ih, čuj njega! Pa šta će nam tolika terasa??
da, da (ček samo da čuje ova gadura dole)... Ok odo da se plaknem...
EEEE čekaj, čekaj.... Tamo je luk mladi i krompir... Donela nam tetka ljubica... To je onaj zlatni... Ko med!
I gde ču ja sad??? Ovako štrokav i gadan???
Ništa se ti ne brini, eno dovukao je tata korito u dnevnu, tamo je sad taman i smederevac, imaćeš uvek tople vode... Mož i da gledaš TV i da se kupaš !
I tako,ja dan danas imam fobiju kada nekoga zovem u posetu...
