U poslednjih nekoliko godina, uz pomoć dugogodišnjeg širenja uticaja rap-a i hip-hopa-a na sive ćelije određenog procenta svetske populacije, došlo je do stvaranja Gengsta Cige.

To su propadnici Romske zajednice koji su se pronašli u MTV "Hipiti-Hopiti-nja-nja-nja-madafakaz" fazonu, pa sada glume neke besne crnčuge (nemam nameru da vređam ljude crne boje kože, ali MTV hip-hoperi vole da sebe nazivaju zajebanim crnčugama, pa zašto onda ne bi mogao bilo ko od nas da ih tako naziva).

Njihov način odevanja je u tipičnom napaljenom, polu-zajebanom hip-hop fazonu: šire pantalone, uske majice, otkopčane košulje, nakrivljen kačket, marama ako ne nose kačket, kombinacija oba, majice na bratele ili bez rukava, neki lančići - zlatni ili srebrni.

Imaju mrgodan "'di ste pičke, sa' ću vi polomim" pogled, isfazonirane fensi bradice u duhu "Željko Joksimović sreće Džoganija" style (namerno na engleskom jer je to tako trve i old school). Frizurice su im od tipičnih "ćelav sam - tim se dičim i mnogo sam zajeban", preko "menjam frizure i njihov oblik kao Bekam", pa sve do nekih žbunastih za koje ne postoji reč u srpskom jeziku (bar ne, još uvek).

Od prevoznih sredstava voze ili neke "BMX wannabe" dvotočkaše, ili one bicikle koje voze babe i dede kada idu na p'jacu, ili nabudžene ponike, i to ih voze "na opasno" - umesto da sede na sedištu oni sede na zadnjem blatobranu. Voze usporeno, polu-lenjo (namerno) da izgleda kao da su kulijana. Ako imaju automobile, onda su to neki sam-svoj-pimp my ride-frankenštajni (zamisliti po želji - sve je moguće).

Još uvek sebe ne zovu "Yo nigga", ali verovatno imaju svoje interne nazive karakteristične za svoje podneblje.

Šta zaista slušaju je teško odrediti. Da li zaista vole hip-hop i rap ili su samo pokupili način odevanja, to njima nije ni bitno. Oni su "gengsta, brte, gengsta" - zajebani, napaljeni, žive za fajt.

Ubojito retoricko oruzje koje roditelji koriste u dijaloskim dvobojima sa svojom decom

Pijanoretardirani kormilar "Titanika", koji je uspeo da ne promaši santu leda prečnika Džibutija.

Čuvena fraza iz filma "Ko to tamo peva" koja je ušla toliko duboko u našu svakodnevnu konverzaciju da je sad sasvim normalno da kada nam nešto ne odgovara, kada nije po Jusu, po Iso 9000 standardima, ili jednostavno kada nas mrzi nađemo sebi lepo opravdanje u baš ovoj frazi.

Potegnuti veliku količinu alkohola i dozvoliti da isti upravlja svim pshimotornim kontrolama u telu domaćina.

Naporno raditi, ubijati se od posla.

Još jedna u nizu visprenih ruralnih umotvorina. Koristi se onda kad ti treba nečija pomoć za nešto što prilično dugo treba raditi.

Tehnika koju koriste neiživljeni sadisti puni kompleksa, ali koji su u mogućnosti da ponize nekoga, bez ikakvog objektivnog razloga, pri čemu su, najčešće, zaštićeni od eventualne reakcije ''jebanog u zdrav mozak'', te ostaju nekažnjeni za svoje nedelo, što većinu njih podstiče da to rade i dalje i to sa još većim žarom i uživanjem u pomenutom nedelu. Ovakvi ljudi, i ako zaslužuju sažaljenje i pomoć okoline, zato što su teško bolesni, najčešće izazivaju užasan revolt i mržnju onih koje ''jebu u zdrav mozak''.

Nalazi se u instalaciji svake aplikacije.Citanjem tih pojmova mozgu se automatski salju komande da preskoci sledecih n redova.Ko je nekada u zivotu procitao Licence Agreements/Terms of Use svaka mu cast.Velika je umetnost to uraditi svojevoljno.
p.s. Ko ne klikne "I accept" nece nikad zavrsiti instalaciju.

Po komentatoru sa RTS-a to je svaki igrac u nasoj "super" ligi koji ima 25 godina il' manje. Bez obzira kako igra i gde igra. Samo nije poznato ako je on stvarno mlad i perspektivan, sta su onda navedeni igraci iz primera...

Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer

Izraz se koristi kako bi se ukazalo na širenje neprijatne arome u neposrednoj blizini,a potiče od nekoga ili nečega koji "dismr".

Kod za Beograd u Zagrebu i Zagreb u Beogradu, ukoliko je prilika takva da je bolje ne biti indiskretan ili se jednostavno bez neke bitne potrebe želi ostati misteriozno diskretan ili jednostavno zato što zanimljivije zvuči.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Posle neomašćenog kolca a pre govnjive motke, verovatno jedna od najdrakonskijih kazni u svakodnevnom rečniku prosečnog stanovnika glavnog grada Srbije ( i dalje je "Beograd" u pitanju, ako ste eventualno imali neku nedoumicu ), pa čak i ako isti/a nije rodom odatle. Radikalno brutalna sintagma koja u sebi sadrži sav prezir nebeskog naroda prema nasumičnom zločincu ili zločincima ali i, vrlo verovatno, jedino učinkovito rešenje za, ako ne SVE, onda definitivno većinu sranja koja su ga zadesila u poslednjih...pa, koliko ono ima godina? Terminologija iz naslova se, razume se, daleko frekventnije koristi od strane lokalne populacije ali nije strana ni ostatku srpskog stanovništva koje, sa druge strane, prosto ne mož' da dočeka duskoči u prvi autobus i doseli se u čuvenu metropolu "na ušću dveju reka ispod Avale". Elem, sve ovo najevidentnije ima veze sa i dalje naučno neobjašnjivom fascinacijom jednog naroda scenom javnog mučenja tj. ubijanja, bez obzira na boju kože ili zastave istog. Još se od vremena Antičke Grčke i Starog Rima, pa preko srednjovekovnih dekapitacija i Inkvizicije, ( kojoj je, pak, "vatra" bila omiljeno sredstvo za rehabilitovanje "zločinaca" ) do današnje Severne Koreje i Saudijske Arabije ( pa se ti usudi da dobacuješ muslidžama na plaži u Dubaiju kako su im "suvišni" kostimi ), lopovima, ubicama, samoproklamovanim mesijama, izdajnicima i ostalim zlikovačkim kategorijama sudilo i presuđivalo na javnim trgovima, pred neretko i na silu okupljenim narodom ali opet žednim krvi i pravde ( što se možda dâ nazvati i arhaičnom verzijom "Grand Parade", al' da ipak ne zalazimo tol'ko duboko u analizu stajskog đubriva ). Bilo kako bilo, oblik javnog kažnjavanja rendom izgrednika za sobom je oduvek ostavljao jednu posebnu aromu pobede Dobrâ nad Zlim i, kao takav, zauvek iznajmio mesta u našim toplim, neobavezno reliogoznim srcima. Bar dok ne smisle nešto još zajebanije...

N.B Pri uzjebanoj slici štelovati ovde. Autor.

Pesme koje te jako nerviraju,ali uprkos tome tebi su non stop u glavi. ovo moze da traje od jednog dana pa do par godina. najgora stvar je kada i sam shvatis da je jako retardirano to sto pevas glupe gej retardirane pesme u sebi.

Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.

Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.

Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.

Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.

Posprdno pitanje likovima koji izgube pojam o vremenu. Umjesto da se vrate nakon popušene cigarete, nema ih po sat vremena, a kod nekih beznadnih slučajeva prođu i sati.

Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''

Rečenica idealna za odjeb matoraca,očeva i komšija koji baronišu o svojim mladalačkim seksualnim podvizima.Broj riba koje su ih odbile je sličan broju semafora u Borči i sve su ga primale ko ciganče socijalnu pomoć.