Izraz koji se, bar kod nas, počeo veoma olako koristiti, bilo da se govori o Bori Majstoroviću, Cviji, Gn'R, ili nekom klincu od 6 godina koji kašikama lupa o šerpu. Koja je fora u tome da vam drugi napišu tekst, komponuju muziku, smisle koreografiju, a vi to otpevate jednom u studiju, i onda vas puštaju na plejbek na hiljade puta?

Interaktivna društvena manifestacija starenja. Sve više te ljudi oslovljava sa Vi. Počne u pošti kada uplatiš svoju prvu kaznu za vožnju, i pre no što se okreneš žališ za danima kada si mogao povremeno da čuješ i "ti", "alo bre" retko kad čuješ van kuće, niko više ne usmerava razne pojave ka genitalijama tvoje majke. . . Vi čak ne možete ni sajt da odete da Vas ne oslove sa Vi.

skriveno oruzje svake devojke tj. zenske osobe
kada devojka nesto zeli, a vi to ne zelite da uradite
onda nastupa famozni koker spanijel pogled, koji prati nezaobilazni uzdah OOOOOMMM... i onda vi to uradite...
i naravno u 99% slucajeva pali

To je pauk koji živi u onoj mreži u ćošku vaše sobe, znate onoj koja je previsoka, pa ne možete da je skinete? On tu živi jako dugo, godinama, toliko da se odomaćio i između vas stvorio simbiozu: Vi mu date svoj ćošak, a on Vam lovi muve i komarce. Neki primerci ovog pauka su dobili i imena, kao kućni ljubimci.

Karakterna osobina, odlika odabranih genija ali i onih manje genijalnih, gde je zastupljena u obrnuto proporcionalnom odnosu sa intelektom, kompenzujući nedostatak istog. Lik čelične volje obično bude nezgodno-zajeban i za saradnju a tek kao protivnik. Upornost je njegovo srednje ime, uvek je spreman i daje maksimum, opaki takmičar, pa makar se iz dosade igrali tablića ili mica. On je mašina, radilica, borac... jebeni Kareljin što ulaže nadljudske napore. Poster Gatuza visi mu na zidu, Roki II na vratima, mit o Sizifu omiljeno štivo, al' sa uglavljenim kamenom na vrhu. Ne mogu kao opcija ne postoji, poraz ne dolazi u obzir... Talenat, šta je to, jel' nešto bitno? Rad je osnova svega... potrebna je samo veća lopata.

Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Kada vas neko tera da nešto uradite i to za vašu korist a vi uporno odbijate. Onda kada vas silom ili milom ubedi ,vi se načisto otkačite!I tada shvatite da ste živeli u zabludi.

Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

Bliži se roditeljski a vi mislite da će te se izvući i da ćete biti ne provaljeni...a kada budete provaljeni krene vadjenje koje je toliko providno da je žalosno!

Kada želite da prekinete dosadan razgovor sa voljenom osobom.

Neželjeni susreti u autobusima GSP-a.Ali malo je reći neželjeni,u autobusu srećemo ljude koje nismo videli više godina i to od 1)od male mature i 2) velike mature,a što se nas tiče slobodno smo mogli da umremo bez dodatnih vizuelnih kontakata sa tim osobama.U busu nećete sresti vrh facu iz odeljenja koji vam je nedostajao ili neku slatku,simpatičnu bivšu drugaricu već lika koji se u 7-om razredu usrao u gaće na času a sada je vodja navijača lokalnog kluba ili lika koji je u medjuvremenu postao desno krilo Sindjelića a žestoko ga zanima da li i vi kao i on karate svako veče drugu ribu i uzimate 10000 na ruletu.Rizik od autobuskih susreta raste ako bus nije dupli i ako nemate neke novine da se zabuljite u njih.U tom slučaju će vam preostati jedino silazak na pola puta pod izgovorom da hoćete da pogledate neke motorne testere u radnji na Zrenjaninskom putu.

Osoba koja se preziva onako kako se vi zovete, a zove onako kako se vi prezivate. To vam je isto što i imenjak na minus prvu. Nemaju baš svi inverzne imenjake. Rezultati znaju biti komični.

Kada stvarate nesto potvrdjenim metodama, onda se kaze da vi pravite. Kada upotrebljavate alternativne metode vi mincate.
Izraz mincati past perfekt namincati.
Razlikuje se od 'skarabudjiti' jer se kvalitet rada ne odaje spoljasnoscu.

Beskorisan, dosadni savet nekoga ko je nešto uradio više puta nego vi ali kad vas vidi da vi to isto radite po prvi put i ide vam lako od ruke, ali on mora da se umeša kako bi pokazao da je ipak on nosilac najvećeg stepena znanja u tome.

Pošto vam ispravi nešto sasvim beznačajno, gleda vas opet kako vi to radite i onako bojažljivo klima glavom pomalo odobravajući.

Univerzalna rečenica za obavljanje poslova preko reda. Bilo gde: u pošti, banci, fakultetu, bolnici, opšini...gde god treba nešto da se čeka, tu se nađe i neko kome nešto nije jasno. Vreme koje je potrebno da mu se to nešto objasni je deset puta duže od vremena koje ste vi planirali da odvojite za obavljanje svog glupog posla zbog koga čekate.

Sarkastično dobacujete nekome kako ste znali da će da prihvati da uradi nešto. Zezate Vi malo, oćete Vi da on to uradi ili ne? Oladite malo sa tim žabama... Probajte englesku verziju, daleko je prihvatljivija:

Ne, problem nije u vama. Niste vi neorganizovani, znate vi rasporediti svoje vrijeme, ni slučajno niste neodgovorni, ili, ne daj Bože, nemarni. To su oni. Oni su krivi za sve. A mogu se naći svuda:

Tehnika koju uveliko koriste studenti i srednjoskolci pri hvatanju beleski na predavanjima. Tehnika je nastala zbog profesora koje boli k...c da li ste vi nesto bitno zapisali i nece da ponove. pa ste vi prinudjeni da se snalazite.

Apsolutno ograđivanje od svakog haosa koji bi mogao da usledi, bilo da je u pitanju fudbalska utakmica, ili nadmetanje za devojku koja je dvojici mladića zapala za oko. Ukoliko postoji mala šansa da nešto pođe naopako, bar da se zna da nisi ti krivac. Jednostavno je protivnik imao prednost od starta, makar samo u tvojoj izjavi.

Trenutak u kojem vam deset godina mlađa osoba kaže da vam se obraća sa „Vi“ jer se ona svim vršnjakinjama svoje mame obraća sa „Vi“.
Tada shvatite da je vrag odnio šalu!