Standard, školski primer.

Rasprodati se za tren.

Dečji cut, copy and paste.

Čam, čamotinja, čemer...
Stanje tela i uma kao u čamovom sanduku sa šest stopa zemlje iznad poklopca. Bedačina iz koje je uspela da se izvuče samo Uma Turman jednom, i to na moje oči

Decak sa kojim se igras,nesto poput game boya.

Osoba koja je kao drvo u stepi. Usamljena, oko nje mrtvo more, nema sa kim ni da popije kafu a kamoli da odigra partiju tablića, prošeta po parku ili podeli svoje iskustvo. Takav lik ili živi Bogu iza nogu ili je odbačen od strane društva.

Bad Copy tribjut bend

Massive Multimedia Online Role Playing Game

Prevod: Ode socijalni zivot u kurac

Ne jebe živu silu. Autoritet mu je apstraktan pojam. Ne poznaje strah, ali ni oprez. Vječito ležeran, poremetiti se ne da. Dok neki ljudi gledaju kroz ružičaste naočale, on gleda kroz ljubičaste. Može mu se. Faca svakog kvarta. Volio ga ili ne volio, njega zaboli za tvoje postojanje, a kamo li za mišljenje. Kada divlja u pustolovinama, divlja, a kad stoji zabakaridiran doma, stoji i gleda boju od zidova kako se suši.

Mi smo, ionako, samo plod njegova uma.

Čovek nastao copy/paste tehnikom.

Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.

Поред тога што може да означава особу која има енормно велику главуџу, батара (у буквалном значењу "корпа од прућа") представља и:

1) Синоним за повеће, али квалитетно, женско дупе. Оно које гаји Јелена Костов, рецимо. Препоручена литература:

- Бијонсара
- Кегла
- Канта

2) Ствар лошег квалитета. Најчешће се везује за кола и мобилне телефоне. Види још:

- Канта в2.0

Tren u kome novonastala spoznaja pobrka ustaljenu percepciju.

Poslednji pozdrav aparata za održavanje ćivota u vidu dugog piska. Game over, no lives left!

Univerzalni vojnik. Umetnik i utrenirani profesionalac. Zaneti svoje discipline.
Ne bira, ne folira, pije sve... kad šta ima. Nema problema sa gorušicom od piva, prekide od rakije, vodka mu ne izaziva glavobolju, vino ne stiže uz put. Mešanje... zašto da ne, bitno je samo dobro se napiti.

Magičan uzvik kojim su roditelji uvek uspevali da nas za tren stvore u sobi ispred televizora.

Čudnovata sprava koja omađija decu za tren oka.

Kad američki producenti uzmu da snimaju Casino Royal sa Džemsom Bondom i vide da se radnja dešava u Crnoj Gori, pa dođu u izviđanje terena, vide šta se ima videti, i onda se okrenu odatle, i čitav film snime u češkim Karlovim Varima, i kojekude po Italiji.

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.