Osoba koja je kao drvo u stepi. Usamljena, oko nje mrtvo more, nema sa kim ni da popije kafu a kamoli da odigra partiju tablića, prošeta po parku ili podeli svoje iskustvo. Takav lik ili živi Bogu iza nogu ili je odbačen od strane društva.
negde u Sibiru
-Ah, prelepa prirodo! Ptice cvrkuću radosne pesmice, borovi i jele mi se osmehuju, životinje mi prilaze i skaču od sreće, ribe u Jeniseju mi duvaju mehuriće... Srećan mi sto četrnaesti rođendan.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Фино тело дефиниције, пре свега. Суштина је ту.
Сирома' +
Ne mogu da zamislim da neko ovo izgovori, ne znam sto :D
A dobro, ovo je više unutrašnji monolog. Meni se primer dopada, naslov i telo su mi (iako dobro telo), opet nedovoljno vredni definicije.
Ma na sam naslov i mislim. Jedino ovako ko u primeru haha
Унутрашњи монолог? Аги, размисли опет, слављеник има 114 година и никог живог на свету :Д
Možda ga ne razumem. To se događa kada telo definicije deluje kao da je pisao neko ko ima 15-20 godina, a primer kao neko ko ima, dobro, ne baš 114, ali mnogo više.
I, dobro, ko govori? Da li je živ uopšte? Trenutno imam dve teorije :)
Ne ide stevco toliko daleko :D
Пљуни бре, Стевчо :))))
pu :)
Pa gde je objašnjenje, sad sam zaintrigiran?
negde u vukojebini :)