Svi li su generali poslije bitke pametni. Padneš tiket i vazda se nađe jedan da ti reče "a kako to odigra jadan ne bio, ada svi znaju da je Valjadolid jak u gostima". Da sam znao da je Valjadolid jak u gostima ne bih igrao protiv njega. Nijesam lud.
Nova vrsta sisara otkrivena u gomilama pudera. Naučnici kažu da u njima ima ostataka mozga i da imaju bolju sposobnost kamuflaže od kameleona, ali ako se dobro zagledate, ispod naslaga pudera i roletni, koje one nazivaju šiške, možda vidite i lice, mada ovo je moguće samo uy godine i godine iskustva. Takođe, ove životinje imaju i slabosti, a najveća je zavisnost od solarijuma i žute farbe za kosu, ali uvek možete naslutiti njihovu pravu boju, jer apsolutno sve imaju izrastke. Takođe, postoji još jedan način za prepoznavanje, a to je njihov način pisanja koji ih je prvi izdao kao neljudska bića.
-Eh3y M@cXkiTzZ3 mLlogo ti ye dobRrr@ SsllicXk@. woWim t3 mll0g0 B0obawi :**
-Y@0 TigriTZzz3 m0y@, hWalla ti, w0wim i y@ t3b3, B3ybi :***
Izraz je nastao po igri sa kartama blackjack. Kec na desetku označava sigurnu pobedu ili nešto jako dobro.
-Ćale donela je kontrolni iz mate.
-I šta si dobio?
-Dvojku.
-Uuuuu ženo pakuj stvari idemo na more... Ova ti je pala k'o kec na desetku.
Internet explorer je jedan jednostavan program koji se dobija uz Windows a koji omogućava da se sa interneta skinu web browseri kao što su Mozilla Firefox ili Opera.
Iskreno izražavanje nemoći što se situacija pred Vašim očima ne da promeniti usled dejstva više sile, a situaciju čini zbir nepoznatih stokilaša dvometraša koji su sasvim slučajno stali ispred vas na koncertu i skaču, ili mirno sede u redu, opet ispred Vas i s nestrpljenjem prate razvoj akcionog filma, nekad davno u bioskopu-ili se neki sretnu u finalu Wimbledona i bore se do poslednje kapi znoja da osvoje tu dragocenost, a Vama nijedan nije po volji.
Izraz mi je draga uspomena iz vojske kojim je moj crnogorski prijatelj Milić počastio svoje najbliže cimere sa ukupnom masom 250 kg žive vage-bio je lakši od njih skoro 200 kila i morao je dobro da ih se čuva kad se uvežbavala uzbuna, da ga ne pregaze.
Maslinovo ulje, ruzmarin! Ladno pivo, koka kola, jupi! Krofnice, vruće krofinice...
Ako ste ikada išli na primorje, crnogorsko primorje, vrlo vjerovatno napamet znate navedeni marketinšku mantru, koju ponavlja ubogi prodavac na plaži. Primjetićete da se u prvom planu nalaze masline. Zašto baš masline? Zato što masline rastu u primorskim krajevima. Zato što primorci izuzetno cijene svoje masline i njihovu prerađevinu maslinovo ulje. Zato što svoje maslinove ulje trpaju sve moguće i nemoguće kombinacije jela. Zato što se maslinovim uljem liječe, kupaju, jebu u guzicu. Zato što očekuju da i vi cijenite maslinovo ulje. Da ga platite naravno. Papreno.
Masline kao masline i nisu previše bitne za poentu ovog teksta. One rastu tu vijekovima. Teško da su imale uticaja na ljudske kvalitete osoba koje ih uzgajaju. Ali eto, potrefilo se da dijele kvalitetan geografski prostor sa, ne tako kvalitetnim, ljudskim bićima.
Latin, iliti primorac, potomak slavnih mletačkih trgovaca, dočekaće vas sa isto tako ''slavnim'' gostoprimstvom koje krasi dotične krajeve. Ljubaznog osmijeha, prefinjenih manira i prijateljskim zagrljajem ispratiće vas kući. Vrlo vjerovatno prvi i poslednji put. Mašte im ne fali. Teško da bi nekome drugom pale na pamet takve ideje za prevaru. Riječ im vrijedi koliko i maslinovo ulje koje prave. Na svu sreću, gledate ih samo ljeti. Ostalih godišnjih doba zavuku se u svoje kamene palate i broje novce. Smišljaju nove prevare, uvode nove takse.
A maslinjaci, oni žive vjekovima. I pravo je čudo kako ne pocrvene od stida svjedočeći nedjelima svojih vlasnika.
Izraz kojim se izražava velika radost i iznenađenje usled neočekivanog susreta sa osobom koju dugo nismo videli. Pominjanjem majke u ovom kontekstu pokazujemo kako vrlo cenimo dotičnu osobu.
Domaća verzija drevne engleske poslovice "burden fits the back". Kod nas se doduše koristi u smislu da nema tog posla za koji se neće naći budala da ga uradi.
Koordinator: Kolege, malo pažnje molim. U sklopu prelaska preduzeća na novi ultraproduktivni multinacionalni model korporativnog menadžmenta uvideli smo značaj prevođenja zastarelog formata skladištenja baze inventara velikog skladišta u novi, elektronski format. Potreban nam je dobrovoljac za taj odgovoran posao i mogu sa punom sigurnošću da obećam da će taj dobiti javnu pohvalu generalnog direktora glavom. Dakle, neka pristupe zainteresovani!
Mika: Ev...
Žika: Spusti ruku budalo, tu ima trie's godina mesečnog inventarisanja, propišaćeš krv na prkno pokojnog đeda.
Koordinator: Kolega, hteli ste nešto?
Mika: Ne... ne, ujelo me nešto otoič tu za vrat pa me svrbi, nikako da se smirim.
Koordinator: Aha, dooobro. Neko drugi, drage kolege?
Pera: Evo ja ću, i da poručite generalnom gospodinu direktoru u moje ime da će mi biti ogromna čast što sam na usluzi preduzeću.
Koordinator: Brrravo Čankolizoviću, to je taj kolektivni duh koji nam fali ovde! To je ono što daje snagu u samotnim jesenjim noćima za tastaturom, sledite me.
Spremnost da se u svakom trenutku bude na strani "đe manje biju".
1. Svaka izjava Svete Marovića, Filipa Vujanovića i Mila Djukanovića.
2. Mlada: Kakve venčanice imate?
Prodavačica: Bele i roze. Bele za nevine, roze za one malo manje nevine. Kakvu želite?
Mlada: Belu! A đe-đe (ovde-onde, prim. prev) roze.
Misao zagorelog tinejdžera dok izbezumljenim pogledom traži opciju "Clean Browser History" na svom web pretraživaču, posle trosatnog parenja očiju HD pornjavom.
SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!
Svi koji zive na Vracaru znaju za "Maru",a verujem i da je velika vecina bila tamo redovna musterija
Mjesto gdje je krenula svaka nervozna osoba koju pitas đe će. Postoji i produžena verzija:"U prkno više guzice". Može se javiti i kao obični komentar tj. kao znak negodovanja.
- Đe će da studira posle srednje?
- U Bijograd.
- Oće, u prkno. Od čega će da živi?.......
- Đe ides na doček nove?
- U prkno više guzice.
Divno mjesto za upoznavanje novih perverznih ljudi kakve u životu niste sanjali da ce te upoznati...Tamo možete da naletite na šta god hoćete...Možete da nađete sebi para makar bili dinosaurus peder sa seksualnim sklonostima ka usamljenim žirafama.
Možete čak i da naletite na ljude koji žele da svoju ljepotu podijele sa vama preko web cam-a....Možete da otkrijete da niko neće sa vama da priča osim ako nemate msn...Možete (ah, kakva ironija) pored svega toga da budete u nemogucnosti da stavite kao svoj nick nevina....I naravno, možete uvek da na pitanje hot? odgovorite sa dog...
Ja sam seksi zgodan mladić koji zadovoljava sve vaše potrebe....Imam 29 godina i oženjen sam. Mislim da mi žena ne da pičke pa sam došao da je tražim ovdje.
Naći se u masi ljudi đe niko ne može doći do vazduha maltene.
○ Đe su Šomi i Srka?
○ A ko zna, verovatno se još gužvaju u busu.
○ Klasika...
Svršen glagolski oblik. Nešto što nije bacati foru.
Kako su nas učili da razlikujemo glagolske oblike po trajanju? Ako ima smisla da glagol stoji uz pola sata onda je nesvršeni, a ako zvuči nezgrapno i nelogično onda je svršeni. Hajmo!
Pola sata baciti foru. Ne baš. Osim ako nijesi stranac ili gastarbajter. Ali te onda glagolski oblici ne interesuju. - svršeni.
Pola sata bacati foru. Izbjegavaj!
Uspješno baciti foru je biti majstor u određivanju mjere. To je kuvarska vještina. Flambiranje. Tajni začin razgovora. Britkost britve brice. Britkost sjekire drvosječe. Ne cijepanje po čvoru drveta, no đe je najmekše, đe se vlakna dodiruju. Đe se odvajaju slojevi mesa šarana. Ne prstima đe se kose mrse, no đe im vjetar vlasi razdvaja.
Nekada je u korist razgovora a nekada u čast univerzumu.
-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.
Pita se ako se želi znati kuda neko ide jer je nepristojno pitati đe ideš.
Ja:Đe ćeš akobogda kume?
Kum:Akobogda u prodavnicu.
Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.
Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.
Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!
Mare: Je li druže, kako prođe ispit iz profakturalne kontrapozitivne jungstaintezifikacije?
Pera: Vidiš jebote i to što me pitaš, ne zvuči mi ovozemaljski. A na ispitu sam se prolupao kao kinesko lonče niz stepenice, ni sam nisam kapirao šta pišem.
Mare: Ćuti, bar si nešto napisao, možda i prođeš.
Neprijatelj broj jedan brakova i ljubavi generalno, ponajviše u manjim sredinama. Pogotovo ako ti je đed lud ko konj, a da bez njega ni pr'nuti ne možeš, koji voli popit' i miješati se i đe mu je mjesto i đe nije. On pamti ljude još kad su živjeli u plemenima i kad se razmnožavao brat sa sestrom. Tako gledano normalno da smo svi rođaci dan ga jeb'o i da se mogu bezbjedno ženiti tek u Bugarskoj.
Štono veli naš narod đe đed gurne nos tu kurcu mjesta nema.
Šesn'es' mi je godina. Mlad, pun snage i volje za životom. Opijalo se u to vrijeme kod Smiljane u kafani do ranih jutarnjih sati. Kad zora zabijeli kretalo se kući. Ko je mog'o otić'.
Smilja je imala ćerku ko u svakoj priči o ženi, samohranoj majci koja drži kafanu. Rumenih obraza, kovrdžave grive i vitka stasa, prosto narodski rečeno - domaćica. Zavoljesmo se mi tu na brzinu i ja sam normalno preš'o da budem inventar kafane. Sav višak žita, masti i vune ostaj'o je tu, para nije smjelo faliti. Sad kad bolje razmislim i viška i glavnice ali to nije ono najgore. Došlo je vrijeme da Jasmina (Smiljina ćerka) dođe u moj dom i upozna se sa mojom familijom. Malobrojnom istina, pošto mi je otac poginuo na pruzi, a baba odavno umrla. Vatreno da se krsti.
Đed je sjedio ućevapljen pored šporeta sav zarumenio, od toplote il' od rakije ni sad nisam siguran... Majka kao da je znala da ne bude kući tad.
- Ovo je Jasmina, moja buduća žena.
- Mala čija s'ti?
- Smiljina!
- O JEB'O TE DRAGI BOG! Smilje Radomirove?
- Da...
- Đede ček' da i ja nešto kaž...
- Ne valja vam rabota đeco. Ne valja da mi Bog oprosti. Mojeg oca stric i od tvojeg prađeda otac su od dva brata đeca. Da nisi začela slučajno, bogalje da rađate?
- Nije đede čekaj da te pitam. Koje je to koljeno?
- Prvo! Što se mene tiče!Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.
relativno nova vrsta prijatelja (na prostorima gde je internet u zadnjih par godina poceo da radi brzinom vecom od 56K...), koju naravno mozete naci na raznim web lokacijama, kao sto su FB, tagged, my space... veoma otvorena osoba sa kojom mozete da pricate o bilo cemu, pa cak iako je potpuno stranac... uglavnom se iza tih prijatnih slika i opisa ljudi sa web socioloskih mesta kriju ljudi kojima je zivot mnogo vise virtuelan nego stvaran i lakse im je da prihvate izazove na web-u...
