Niko ne zeli da cita online dnevnik.Niko.Nikoga ne zanima to sto su ti roditelji smor,ortaci nezreli a profesori te mrze.Jedini ljudi koji posecuju blogove su isti takvi pacenici ili perverznjaci kao sto sam ja koji tu dolaze trazeci tvoje slike u tangama.Mani se pisanja kupi neku fensi kamericu i kreni sa pomenutim slikama.

Biti menstrualni na internetu mogu biti i muškarci o žene, nema veze sa fizičkim postojanjem vagine na vašem telu već je dovoljno da čučite onlajn i vrebate da neko pomene bilo kakav škakljiv pojam, da biste počeli da menstruirate naokolo. Poseban magnet za menstruaciju su crkva, patrijarh Paja, makedonski picopevci i bilo koja tema na koju možete da ispadnete produhovljeni i borci za nešto.

Ovo se dešava prilikom čatanja, kada vam vas konekcija j**e, ili loše telefonske veze zbog vašeg kilavog operatera.

Jedan specifičan soj ljudi.Odlikuje ih ne preterana inteligencija, konstantno zblanut izraz lica i podatak da uvek bolje igraju u inostranim klubovima nego kod nas ( pa mačko, pa kako što, pa kinta je kinta ). Što se tiče njihovih izjava u novinama, novinari se uopšte ne bi trebali truditi da ih iznova i iznova intervjuišu posle utakmica- samo neka urade copy-paste, verujte mi,narod neće primetiti.

Nov način govora rasprostranjen među dobrim delom nove, informatički "pismene" generacije, koji raznorazne skraćenice iz online upotrebe, koje su bile stvorene radi ekonomičnije komunikacije, prenose i na međusoban razgovor licem u lice. Klasično pismeni ljudi (oni koji su redovno pohađali časove srpskog jezika i književnosti u školi) koji ne provode svoj život na netu, teško razumeju ovaj dijalekt i obično im zvuči kao niz neartikulisanih zvukova.

Kada te majka po 68. put pita kako se prebacuje odredjeni podatak u drugi folder.

Jedini humoristički online časopis na svetu koji ima manje čitalaca od broja cipela gl. urednika, a traje pet (5) godina. A i jedini časopis u XY (eks-ju) državama čije ime samo (i jedino) urednik ume pravilno da izgovori.
Sadržina? Uglavnom pokradeni tekstovi i bajate slike (dominiraju smešne slike mačića).
Čitaoci su uglavnom drugari gorepomenutog urednika, pa se smeju sadržaju iz pristojnosti.

Conditio sine qua non života. Toliko prožeto kroz pore ljudskog bitisanja da se može činiti kao osnovni materijal od koga je satkano. Prokletstvo (ili dar?) na koje smo večno osuđeni. Čekaćeš nešto sve dok ne dočekaš smrt. Deo apsurda.

Čekaš prevoz koji stalno kasni. Čekaš u redu za menzu, u redu u pošti, u redu na faksu. Čekaš da počne čas ili ispit. Čekaš da se završi. Čekaš na birou. Čekaš da prođe radno vreme, da konačno dođe vikend. Čekanje na platu da legne, na sudiju da svira kraj da konačno prođe tiket i na orfu da uleti u favorita. Čekaš ortaka koji večito kasni. Čekaš ga da ti konačno priđe. Čekaš je da ti konačno ''da''. Čekate i nadate se da će da dobije. Čekaš klinca posle škole. Čekaš da prođe kiša, dođe leto, padne sneg... Čekaš da Srbija napravi nešto u fudbalu, da Partizan/Zvezda uđu u Ligu šampiona. Čekaš da dođe neko srećnije vreme. Čekajući Amantina da napiše defku. A Vladimir i Estragon i dalje čekaju...

Prosecan "online" Srbin ne bi mogao da zivi bez ovoga. Pored Fejsbuka prva sledeca stvar koju ce ti ortak pokazati da koristis posle ugradnje interneta. Prosto receno, jedna divna, divna, divna stvar (ne znam kome da se zahvalim na tako divnom izumu) koja ti omogucava da zaobices ulicne prodavce i "legalno" ukrades zasticenu multimedijalnu svojinu. I sto je najdivnije od svega, DZABE JE!

svaki razred ima bar po jednog. To je osoba koja je uvek online i koja se "razume" u kompjutere. Na najprostija pitanja odgovara najslozenije moguce, a i kad prica trudi se da ga bas niko ne razume . U skolu dolazi bled sa podocnjacima do kolena, i naravno hvali se da uopste nije spavao , vec da je radio neki projekat na kompu. Obicno umisli da je normalan i da je omiljen u drustvu...

Istinski ljubitelj filmova.
Ne smetaju mu nesinhronizovani titlovi. Ne smetaju mu kineski titlovi iza srpskih. Ne smeta mu kašljanje u bioskpu u kome je film snimljen. Ne smeta mu što ne vidi levu i desnu trećinu ekrana. Ne smeta mu rezolucija 16x16 piksela, jer to je najnoviji algoritam za kompresiju. Ne smeta mu "THIS COPY IS NOT FOR SALE, RENT etc..." preko pola ekrana...
On uživa u filmu.
On je pravi filmofil jer je prvi u kraju odgledao film.

Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.

U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.

To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.

Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.

Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:

Srpski proroci tipa Nostradamusa. Kada su oni prozivali grupu Bad Copy - Ajs, Timbe i Wikluh se nisu ko svet ni rodili ( dobro, možda i jesu, ali me mrzi da unakrsno proverim diskografiju Rokera i datume rođenja repera). Međutim, kao što je i Nostradamus promašio ime Hitlera za jedno slovo ( po urbanoj legendi), i Rokeri su promašili celo ime Sky Wikluha. Ipak, Banovo Brdo i Krnjača koju spominju u pesmi Rođaci, jasno pokazuje na čuveni 43-23 tandem.

Fudbalski žargon za maksimalan kontakt noge i lopte u letu, koji rezultuje snažnim i preciznim volej udarcem, poput onog Zizuovog zavlačenja Leverkuzenu.

Generalno i svako drugo savršeno pasovanje ''oruđa'' i nameštenog objekta, te meraklijska egzekucija.

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Pojava da čovek kopira (oponaša) gestove, izraze lica, izražavanje i uopšte ponašanje drugih u društvenim interakcijama. Posledica je da ljudi deluju kao verni odrazi drugih u ogledalu. U poslednje vreme se vrlo često može primetiti, kako uživo, tako i na soc. mrežama i internetu. Nigde jedinstvenosti i mašte, samo copy-paste. Prosto rečeno, takmičenje u glupoći. Onima koji obraćaju pažnju ume da deluje vrlo zabavno, otprilike po istom principu, na kome se zasnivaju Veliki brat i drugi rijaliti programi.