Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Najrealističnija surova metaforika prikazivanja života.
Slaganje situacija u dela, koje nam naizgled nasumično baca s neba neka viša sila. Kada uradimo nešto dobro, kada sklopimo kockice tačno kako treba, dobijamo naše dragocene ''poene''... To kratko osećanje uspeha i samozadovoljstva, stvoreno samo da nam zamaže oči iluzijom da je to što smo uradili značilo nešto... Da ne sagledamo celu sliku, ceo apsurd postojanja.
Te dobre stvari koje smo uradili brzo nestanu, zaborave se, obriše ih pesak vremena, i poeni ubrzo ne znače više ništa. A greške, greške ostaju tu... I gomilaju se... Gomilaju se sve dok ih više ne možemo ispraviti ispravnim potezima. Dolaze nam figure koje je sve teže uklopiti, a igra samo nemilosrdno povećava brzinu sve više i više, i tu nema pobednika. Kraj je neizbežan, i svakog stigne kad-tad. Oni dugi blokovi koji nas spašavaju prestanu da dolaze kada nam najviše trebaju. Iza nas ostaje ništavna haj-skor tabela, a od nas samo jedva čujni eho u egzistenciji... Skoro kao da smo i mi tu nekada bili, i nešto ''značajno'' uradili.

E, ovako: Uzmeš svog raspalog Yuga, obično crvenog, skineš ono Y sa haube (ne, ako se baviš ovim, ne voziš onaj novi sa Z) i na rupu koja ostane nalepiš ferarijev znak. Onda skineš prednji i zadnji branik jer tako izgleda opasno. Onda na auspuh natakariš prigušivač obima fudbalske lopte. Kad si već kod lopti, jednu tenisku staviš na kuku ako imaš kuku. Teniskih lopti vala ne manjka od kako nam je Novaka Djokovića - klinci ih gube oko svakog parčeta betona većeg od 5*5m. Felne su skupe, tako da uzmeš neke sjajne radkapne koje vežeš za stare felne plastičnim osiguračima. Na zadnje staklo mora neka nalepnica - obično REMUS.
A, sad, enterijer: Uzmeš na buvljaku presvlake da ti se slažu sa znakom, znači crvene sa konjićem. Onda uzmeš papučice sa plamenim dezenom i super lepkom ih nalepiš na postojeće. Onda pretesterišeš ručicu menjača da može iole normalno da se navuče jedna od onih skaj suknjica što dolazi u paketu sa BMWovim vrhom. Ne slaže se, ali ne proizvode ferari ručice. Moraš da kupiš onaj sundjer za volan. Onda moraš da smisliš genijalan način da ga fiksiraš, jer kako serva nema, to govno stalno spada. Pošto ti je od radkapni ostalo onih plastičnih osigurača, može time, ili kanap, ili lepak. Nema se para za muziku, kupiš one velike slušalice i furaš plejer! Još izgledaš ko vojni pilot! Gde ćeš bolje?
Krunski detalj: Možeš da biraš - disko kugla ili plišane kockice.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Fićomati su video igre, stoni fudbal i fliperi koji se mogu sresti na vašarima i seoskim slavama, a nekada su bili popularni i u game klubovima. To su obično aparati sa dve ručice i po tri dugmeta sa obe strane, i u većini slučajeva jedno dugme služi za udarac, drugo za skok a treće nema funkciju. Igra se u stajaćem položaju, a neke vožnje su imale i kabinu sa sedištem. Pojavom sege, nintenda, sonija i igraonica, fićomati su polako počeli da izumiru. Ostaće upamćeni po nekim kultnim igrama kao što su pang, cadilacs & dinosaurus, metal slug, final fight i brojne druge.

Osoba koja i na on-line bilijaru pokušava da smuva nešto žensko i pritom odbija da igra sa muškarcima.

Prezime koje kompromituje i Acu Lukasa i Džordža Lukasa zbog ovog drugog.

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Čovek koji inicira besmislene razgovore vezane za formu helsingborga, učestalost padanja male serije na ruletu i davanja free game-ova na aparatima. Retko i sam za aparatom ili ruletom. Neretko pripit i bez cigara. Od kockarskih aktivnosti najčešći na grčkom kinu i trkama kerova, uz izuzetak vikenda kad igra 3 tiketa po 30 ukatmica. Isplata naravno-34 miliona, ulog naravno-20 dinara. Najveću noćnu moru zapravo predstavljaju po zaposlene. Još veću ako su zaposleni ženskog roda. Prva rečenica koju započnu sa žrtvom je obično "jel daje nešto" i "kako baca?"

Najveća paranoja u istoriji čovečanstva. Pošto su toliko nadrkali ceo svet na sebe uvođenjem "demokratije", plaše se svega i svačega. I to kolektivno. U inostranstvu nema šanse da ti Amer pokaže pravac ako ga pitaš već beži od tebe (osim ako nisi Amer), za njihovog predsednika moraju čak da se zavare šahte kada dolazi u posetu, u ambasadi, kada vadiš vizu, te pitaju od toga da li pripadaš nekoj sekti ili eksteremističkoj organizaciji (uključujući i Al Kaidu, jes' kao baš ću da im kažem i ako pripadam) do toga na čijoj strani ti se borio deda u 2. Svetskom ratu (bar su mene pitali). Plaše se apsolutno svega i sve što kažeš ili uradiš tumače na najgori mogući način.

Skraćeni Engleski. Onaj koji se sve češće koristi na javnim četovima i forumima.

Titula koja ide liku koji ozeni lokalnu radodajku.

internet skraćenica od enlgeskog "in my oppinion".
Ima i IMHO - in my honest oppinion.

Široj publici ova pojava je poznata i kao "Rat Bendova" svodi se na par minuta žešće svirke (ima odličnih bendova,zaista) par minuta Fadla&Daria dok se 95% emisije svede na impresije najvećeg maga žičanog instrumenta.Kroz ciklus smo saznali:

-Ko šeta kera po Londonu
-U kojoj pekari (blizu Zela,naravno) doručkuje Leni Kravic
-Zašto Whitesnake "nije to to" izazov za dragog nam Zeleta
-Kako je Gobac balkanski Dilan
-Kako ne postoji bend koji ima bubnjara pevača (?ŠKK a Eagles?)
-Kako je on u stvari Immigrant song napisao u 6-om osnovne samo ga je neko pokrao

Čovek stiče utisak da onih 5% svetskih bendova svojski treba da se potrude da bi maakar na sekund odvukli pažnju Zeletu (Jer čoveče,on je gledao sve što valja "95% bendova uživo)

Svetle i jasne, nasmejane.
Pogledas u njih, ako ti dozvoli, jer nosi velike crne naocare, i odmah te ogreje sunce, iako je do tog trenutka padala kisa.
Zasija iz njenih plavih ociju.
Ti se zbunis, ali samo na kratko.
Hoces da joj kazes nesto divno, nesto sto takve oci zasluzuju, ali ne mozes se setiti niceg vrednog.
I ona to kao da oseca, osmehuje se ocima boje mora, boje koju si video samo na plazi Trsteno, tamo 91-ve godine kad si kao klinac obisao celu crnogorsku obalu, peske.
Nastavite prazni razgovor, taj rad, to je skroz okej, o cemu pricamo.
I cekas sledeci trenutak, u kom te ponovo ogreje sunce u kisnom danu.
Ali ne pricas joj o tome. Ne umes da izgovoris nista sto bi takve oci zasluzile.
Ne umes ni da napises. A hteo bi.

Pesma koja govori o Jugoslovenskim ratovima '90ih godina proslog veka.Lirika je mracna,nasilna i brutalna,ali ako se tekst pazljivo cita/slusa,mozete naslutiti i sarkazam.Ali glavna tema ove pesme je cinjenica da smo mi ljudi jednostavno... nasilna,ubilacka gomila.Bratoubilacki rat '90ih godina (DA BRATOUBILACKI,SVI MI,SA PROSTORA BIVSE JUGE,BILO DA SMO SRBI,HRVATI,BOSANCI,CRNOGORCI,MAKEDONCI ILI SLOVENCI SMO U SUSTINI BRACA,ISTA KRV,ISTI NAROD,PA U PICKU MATERINU GOVORIMO I ISTI JEZIK,SA RAZLIKAMA KOJE SU TOLIKO MIZERNE I MALE DA JE TO JEDNOSTAVNO...nemam reci da opisem koliko je to glupo.)ostavio je traga na svima,traga u mentalitetu i nacionalnoj svesti svih nas,a lirika govori o...zavisi iz kog ugla gledate,ako ste Srbin,govori o Hrvatima i Bosancima,ako ste Bosanac, o Hrvatima i Srbima,a ako ste Hrvat o Srbima i Bosancima,pa ajde molim vas kazite ko je u pravu,BTW naleteo sam na toliko skladiste jebenog nacionalistickog spama na YT da je to neverovatno,zasto moramo da se glozimo,vredjamo i podizemo tenzije kad bi nam svima bilo mnogo bolje da se jednostavno,izmirimo,ne zaboravimo istoriju,nego da ucimo iz nje i budemo ... ljudi.

situacija je sledeća: slobodan dan, slobodna fotelja, slobodan daljinski, slobodan pristup televizoru, na prvom programu nacionalne televizije direktan prenos utakmice vašeg života, prijatelj pored vas, sve vreme jedete čips i pijuckate pivo, a cela utakmica apsolutno napeta.... s tim što je do kraja ostalo dva minuta plus produzeci, niko nije dao ni jedan gol a vama se tako opasno, nenormalno i jebeno piša!!!! pivo uzima danak a trpeli ste celo drugo poluvreme! REBUS: šta uraditi u takvoj situaciji?! nek ide život, ako do sad ništa nisu uradili... odlazite do ve ce - a, pustate zver i u stanju nirvane ste, zivot je zaista lep :)

Ako on nije najsmesniji komicar na internetu, secem ruku :)

Čovek koji je uradio nešto jako loše, osuđen da doživotno gura kamenčinu uzbrdo, bla, bla, truć.
Ono što čini ovu priču mitom je upravo nepobitno imbecilna činjenica da čovek sa prosečnom težinom od oko 85 kg gura okruglu stenu od oko 700 kilograma na nagibu od 75%. Nakon iscrpnih treninga u teretani u trajanju od šest meseci, najspremniji atleta ne bi bio u stanju da ovu gromadu pomeri ni 13 cm na ravnoj podlozi, što će reći da je na uzbrdici u stanju samo dobro i jako da se isprdi pri uzaludnom nastojanju da je pomeri s mesta.
Jelenak, buba sa nadbubljom snagom, koja je u stanju da gura objekte i do 700 puta teže od sebe, bila bi jedini kandidat za ovakav poduhvat, s tom razlikom što bi posle toga umrla ili ostala insekt sa trajnim invaliditetom i razorenim organima za reprodukciju.

Rokenrol pre rokenrola. Čak su i Rolingstonsi imali pesmu Bob Wills Is Still The King. Nastao tridesetih godina u Americi, spajanjem kantrija i sving muzike. Danas, ovu muziku možete da čujete samo u filmovima koji se odvijaju u seoskim sredinama. Imate otprilike petoricu sa šeširima, četvorica sviraju violine, jedan peva, imate eventualno jednog sa klavirom ili onom gitarom što se stavi na krilo.