Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Ideal savršenog algoritma za heširanje. Ima veću entropiju i značajno je komplikovaniji od MD5, SHA1 i SHA-512 zajedno. Kada se nešto provuče kroz ovaj algoritam, sasvim je izvesno da je šifrovanje jednosmerno jer ni sam lekar koji je to napisao neće moći da pročita.

Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Naziv za inoficijalni(oficijalni naziv Republika Srbija) naziv države u kojoj zivimo, na čelu sa vlastodršcima koji su u potpunosti poprimali osobine izmišljenog, gore pomenutog lika iz poznate nam serije, ali nažalost oni nisu samo fikcija.

Izraz koji je najverovatnije nastao u selu, a sad ga i u gradu po neki stariji ljudi upotrebljavaju. Znači "Šta će mi".

Porno-glumac karijerista.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

OGame je strateska svemirska simulacija sa hiljadama igraca sirom sveta koji se takmice izmedju sebe simultano. Sve sto Vam je potrebno za igru je standardni web browser. Pocinjete sa jednim nerazvijenim svetom koji ce te pretvoriti u mocnu imperiju sposobnu da odbrani tesko stecene kolonije. Napravite ekonomsku i vojnu infrastrukturu da bi podrzali vasu potragu za sledecim velikim tehnoloskim dostignucem.
Vodite rat protiv drugih imperija dok se otimate sa drugim igracima da zadobijete resurse.Pregovarajte sa drugim imperatorima i napravite savez ili trgujte sa preko potrebnim resursima. Napravite armadu kako bi sprovodili Vasu volju u univerzumu. Cuvajte svoje resurse iza neprobojnog zida planetarne odbrane. Sve sto zelite da uradite, OGame ce vam dozvoliti da uradite. Hocete li terorisati svoje okruzenje? Ili ce te uneti strah u srca onih koji napadaju bespomocne?

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Kad uđeš kod svog ortaka Boleta Birkofa u sobu i zatekneš 4 monitora, 2 kućišta, po zvučnik na svakom ćošku svakog predmeta, web kamere što vise sa kablova punjača nekoliko mobilnih telefona uštekanih u plafon jer imaju u sebi svetlosne efekte električne jegulje (znaš da Bole uvek zaboravi da uzme sijalice kad skokne do Maksija), odmah pored kreveta 3 u 1 štampač/skener/kopir mašinu sa ugrađenom jubilarnom sedmom tastaturom koju je Bole počeo da koristi od juna meseca, nekoliko miševa koji su sami od sebe izrasli iz Boletovih ruku zamenjujući mu parne prste, nekoliko miševa koji grickaju ostatke čipsa, usb-ove umesto igračaka iz kinder jajeta, i kada se, razrogačenih očiju gledajući ceo taj galimatijas houm mejd-hevili pejd tehnike, sapleteš o neki od kablova iz čopora, zakucaš čelom u tospa, uspešno se, al' ipak teškom mukom, pridigneš na lakat, tada kažeš:

Polimer surove globalizacije, americkog lifestyle-a i unificiranog bitisanja svetskog tinejdzera. Ovaj web portal pored nebrojenih prednosti sajber komunikacije (muzickih otkrica bendova 'you've-never-heard-of', fashion freak show tendencija, zgodnih i umisljenih individua, kao i suseda iz blokova kojima se od 90tih ne javljamo u prolazu), nosi i formulu otrova zapadnjackog individualizma, otudjenosti i bezlicnosti. Key-words: top juzeri, 'ladno me je dodala', private profile, private message (ukoliko zaista krijete nesto - blindates favorite), pimp-myspace.com (biatch!)..
Posledice: prepoznavanje nasumicno dodatih frikova u klubu,na ulici i sl. aka "You've been stalking me on myspace" (preslusati John B - istoimeni d&b album), neiskoriscene besplatne poruke postpaid korisnika, svadja sa najboljim prijateljem koji je
nezadovoljan rangom na Top Friends..
Analiza konkurencije: hi5.com (nesto poput Coca-Cole i Pepsija), ni Britney mu ne moz' pomoci.
Lokalna reaktivnost: evropsko kasnjenje (izuzev UK, gde je MS vec godinama prihvacen, od nedavno i u Srbiji), samosvest iliti gadjenje, mass 'popularnost', slike na google-u "Tom is not my friend"..
Preporuka: Spejs poseti dnevno oko milion (i vise) ljudi. Tom je izmislio toplu vodu. Ne vredi se opirati. Coca-cola, Marlboro, Suzuki..

1. U svakodnevnom razgovoru sa drugim ljudima često koristite chat skraćenice, a rečenice završavate zamišljajući prst na ENTER-u.

2. Vidite sebe kako kucate dve tačke, crticu i zatvorenu zagradu onda kada vas neko slatko nasmeje.

3. Čak i obični natpisi po gradu i nazivi ulica asociraju vas na nickove: Nebojša kula, marina Dorćol, luka Beograd...

4. Svaki put kada se neko dere na vas, pali vam se lampica za CAPS-LOCK pred očima.

5. Domaće i strane filmove klasifikujete kao QWERTZ i QWERTY.

6. U ličnoj karti obavezno tražite prvo e-mail i IP adresu.

7. Često ste u tripu da vam na čelu piše TYPING... kad god hoćete da izustite nešto.

8. Zbog izobličenja jagodica do neprepoznatljivosti više vas ne mogu identifikovati putem otisaka prstiju.

9. Web-kameru palite i kad treba da se obrijete/našminkate.

10. Imate više od 300 kontakata na MSN-u, a ni sa desetak od tih ljudi niste makar jednom otišli i seli negde na kafu.

Are you ready to rock по нашки.

Najopravdaniji i najsvrsishodniji izraz u kome se koristi nepostojano i.

Kako u raznim situacijama nalećete na šalter neke službe gde sistem permanentno pokušava da Vas napravi budalom, ovaj savet od strane šalterskog službenika/ce će Vas najbolje uputiti u stvarno stanje stvari i objasniti razloge iza nerešavanja vašeg predmeta...

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.