Poslednji pokušaj trenera, nižerazrednog fudbalskog kluba da smiri sirovinu od igrača i spasi ga od isključenja.

U zadnje 3 minute sam shvatio da je ovo sok sa najviše imena.

Jedan od arhaizama koji se i danas koristi u unutrašnjosti, a znači zakasniti ili odocniti.

Izraz kojim se uznemirenoj osobi stavlja do znanja da uprkos tome što se problem u kojem se nalazi rijetko sreće, ona nije usamljeni slučaj.

Cjelokupni proces odvlačenja u krevet, počev od upoznavanja, muvanja, smuvavanja, prve baze, druge, treće, jebem li ga, ili narodskim jezikom rečeno dodirom oko struka, prvih poljubaca, nježnog vođenja ljubavi, trpanja na javnom mjestu, jebačine iz guzice u usta i sličnih dekadentnih bahanalija do kojih dođe prije ili kasnije.

Orijat. Halapljiv. Vazda mu oči gladne, a želudac prati.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Tvorza. Stan, hrana, posao i džeparac o trošku države. Lošima majka, grli ih sve više. Boljima maćeha, tjera ih od sebe.

Nikada ne dođe kada treba.

Neopravdano isprozivan stanovnik ostrva Krk.

Promena samoglasnika "A" u "O". Inače vrlo nerazumljiva glasovna promena koja nastaje prilikom geačenja gradskih Bosanaca, ili prilikom svakodnevnog razgovora ili pevanja bosanskih seljaka (ljudi sa sela).

Faktor koji određuje da li će ti žena roditi sina ili ćerku.

Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.

A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.

Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.

Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.

Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.

Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.

Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.

Pitanje podjebljive konotacije koje u neki situacijama možemo uputiti sagovorniku kako bi mu stavili do znanja da sumnjamo u istinitost nečega što je upravo iznio.

Izaći u grad mokre kose.

Osoba od koje većina ljudi ne može da živi.
Takođe je uzrok spavanju,izaziva bol u stomaku,navlači ljude na alkohol i drogu.Čak se i koristi kao nadimak.
U nekim slučajevima osobe se ubijaju zbog jada.

Skraćena verzija onog 'Je*o ti pas mater', često upotrebljavana ako je u pitanju stvar a ne osoba.

Ide nekako. Nije baš najbolja situacija, al' eto, ne valja se žaliti. Živi se. Nije k'o za Titovo vreme ali krpi se kraj s krajem.

Ljubavna veličina. Mužjak par ekselans. Frajer nad frajerima. Mačo momčina. Ne mora biti krupan, može i sitan ako je dinamitan.