Obavezan sarkastičan odgovor roditelja na svaki vaš uspeh.

Ono što piju tvoji prijatelji kada ih častiš pićem.

Duhovit način da nekom kažete da se nešto desilo danas.

vrlo popularan izraz medju nasim starima, pa i roditeljima. tako hladno ga upotrebe kad vide da smo se udarili, ogrebali, posekli u nekom poslu. kao glumis nekog majstora, trcis ovamo-onamo, pravis se baja, sve znas i onda drmnes glavom o (ociglednu) letvu, zaradis cvorugu, mozda i malo krvi, a cale, mrtav 'ladan: "ajde ne kukaj, dizi taj orman. dok se ne budes zenio, proci ce!"

Prva reakcija kad jednom detetu date zadatak da uradi nešto u kući.

Južnosrbijanski (mada možda se koristi i šire) izraz, koji označava onu situaciju kad se kosač u sred sunčanog dana, zagleda u daljinu i ugleda nadolazeće tmurne oblike.
Ostaje mu samo da kaže:
"Pa decu mu jebem, će se odbije vreme, pa ga ne mogu okosim, a ovo što je pokoseno ne može da se prevrne, za koj kur li sam pa i kosio?"

Znaži, vreme se odbija kad se vremenske prilike momentalno promene, odnosno kad vreme dobije totalno suprotne karakteristike u odnosu na nekoliko minuta pre toga.

Znači da nećeš ništa da dobijes.

…pripremajte se kao da će sutra biti rat. Čuvena krilatica pripisana Josipu Brozu kojom je hrabrio svoj narod i učio ga kako da se ponaša u svojoj državi, najlepšoj na svetu.
Dok su jedni slobodno spavali na klupi u parku i nisu se plašili nikog, drugi su se pripremali. Srpska posla, svaki savet čujemo samo do pola.

Sarkastični odgovor na vijest o nekom uspjehu, za koji, istini za volju, i ne mislimo da je zaista uspjeh. Beskorisno znanje ili vještina, pobjeda neka bez rezultatskog značaja, sportskim rječnikom rečeno. Tačno je da su ljudi različiti i da drugačije doživljavaju svijet oko sebe i pojam pobjede nije isti za svakog od nas ali svoja kuća, malo placa oko nje i ograda na dovoljnoj udaljenosti od najbližeg komšije ipak predstavlja etalon uspjeha za svakoga od nas.

Jer, ne kaže se džaba svoja kućica, svoja slobodica, tu si miran, opušten, svoj i na svome. Može se živjeti i u iznajmljenom stanu, ma može taj stan biti i u našem vlasništvu, ali to je ipak stan, sa gazdom ili bez, kolektivna košnica sa onoliko intime koliko su i zidovi debeli.

Lijepo je biti uspješan, još je ljepše biti voljen i često je samo ta činjenica dovoljna da se stekne dom. Za svoju kuću je ipak potrebno nešto više, posebno u ova smutna vremena.

Šta? Ono nešto. Odakle znam.

Još jedno pitanje od kojeg ne tražimo odgovor. Uglavnom se postavlja osobi koja je uradila nešto loše ali se i ne kaje nešto zbog toga.

To su oni likovi od po 16 - 17 godina što uzimaju separe u diskotekama, po običaju piju Jack, stalno su namrgođeni, nervozno vrte mobilni u ruci i ne idu u školu. E da, i po običaju, slušaju samo Acu Lukasa.

Izraz koji se nauči prvi pri prvoj poseti Lekaru. Na drugom dolasku počinje plakanje ispred doma zdravlja ili dečijeg dispanzera. Teškom mukom roditelji unesu dete u istoj ustanovi. Već na trećem dolasku klinac tokom celog puta razmišlja o bekstvu. I uspeva ispred samih vrata okreće se za 180 stepeni i šprint.

Rečenica koju mladi i nadobudni picopevci izgovaraju svaki put kada vide devojku svojih snova sa nekim drugim muškarcem. Može taj da bude najlepši, najpametniji, najkulturniji muškarac na svetu. Da bude džentlmen do koske, da je pazi kao malo vode na dlanu, ali pomenuti picopevac se uvek, ali uvek pita šta će ona sa tim tipom, kada nije taj za nju. Ona bi trebalo da bude sa picopevcem jer on je jedini muškarac koji je nje dostojan. I ostaće mu večna enigma zašto, o zaboga, zašto ona nije sa njim?

Situacija koja je nenormalno loša, a izlaz iz nje se ni ne vidi. Odnosi se na izbore, i trenutak kada shvatiš da nema ni jedne naizgled poštene partije, neke koja zna šta radi, ili sa nekim programom. U tom trenutku na listiću upisuješ svoje ime i zaokružuješ ga. Kada to isto uradi još mnogo ljudi znaš da je nešto trulo u drzavi i da će nevažeći listići da pređu cenzus.

Ono što vam ćale neprestano u toku dnevnika ponavlja,( u polu stojećem stavu, kao da će da se zaleti na TV) iako ste tu samo vas dvojica i apsolutna je tišina!

Rec/recenica kojom odlazem, po mogucstvu i izbegavam sredjivanje sobe, donosenje kupusa iz podruma, izvodjenje psa, menjanje kanala kevi koju mrzi da ustane itd.....

Možda jedna od najčešćih(ako ne i najčešća) rečenica svakog TV šoua sa eliminacijom. Rečenica koja podiže tenziju, razbija dosadu, a za cilj ima da odvuče naivnog gledaoca ispred malog ekrana. Posle ove rečenice idu OBAVEZNO reklame, a gledalac ne bi li propustio odluku pobednika mora da odgleda reklamu o nekom totalno ne interesantnom i beskorisnom uredjaju...

Izraz koristimo kada želimo, na sarkastičan način, da stavimo do znanja osobi koja se smilovala da nas oslobodi svog prisustva, da je krajnje vreme da to učini.

Pokušaj ubeđivanja druge strane na neku aktivnost, prema kojoj ona ima određenu averziju prvenstveno zbog mišljenja i eventualne osude okoline.

Овај сетни закључак пун немоћи првобитно се пробио захваљујући Екрему и његовим хитовима, као прост ЈоТубашки коментар који је освојио срца свих оних којима није прво пало на памет да испод тога напишу "Србија до Токија", "Најбољи је/цар/краљ" или неку трећу умотворину.

Данас се користи приликом мање-више шаљивог давања на значају разноразним идиотлуцима који се са ових простора или дијаспоре медијски пласирају у саму дијаспору и бели свет уопште, а чија глупост може бити, у недостатку других разлога за прцање у мозак, ничим изазвана препрека на путу Србије ка европским интеграцијама. И горе.