Situacija koja je nenormalno loša, a izlaz iz nje se ni ne vidi. Odnosi se na izbore, i trenutak kada shvatiš da nema ni jedne naizgled poštene partije, neke koja zna šta radi, ili sa nekim programom. U tom trenutku na listiću upisuješ svoje ime i zaokružuješ ga. Kada to isto uradi još mnogo ljudi znaš da je nešto trulo u drzavi i da će nevažeći listići da pređu cenzus.
Muvam se jedan dan po pijaci i nehotice počnem da pratim raspravu prodavaca sa okolnih tezgi:
- Kad su tako pametni da pljuju po Titi i onoj Jugoslaviji što ne napraviše bolje, za ovo vreme od raspada do danaske, nego čine sve grdje i grdje? - Rekao je čiča koji prodaje pasulj. Onda se javila ženica sa maramom, koja pored čiče prodaje povrće:
- Napravili bi oni bolje kad bi nas svet pustio na miru!
To je, kanda, pogodilo momka, za tezgom preko puta, koji gnevno reče:
- Možda bi nešto uradili kada bi imali vremena od svadjanja i potkradanja! Kakav svet, kakvi bakrači? Sve je to lopov do lopova!
Ovo je izazvalo opšte odobravanje. Ponešen stihijom uključih se i ja:
- Sve to stoji ali mene pogadja što nas ovi na vlasti drže za idiote. Za kupovinu obične vazdušne puške treba ti sto provera i dozvola! Kao da čovek može da počini masovni masakr vazdušnom puškom. Kapiram da to govori kako vlast smatra da smo mi gomila bezumnika opasnih po sebe i druge!
Gotovo sam se zadihao od ove bujice revolta koja je potekla iz mene. Pijačarska me je družina sumnjičavo ali sa odobravanjem pogledala pa valjda uvidevši da nisam provokator nastaviše razgovor.
- Evo su počeli da se svadjaju oko izbora! Tek sad smo nagrabusili. Za koga čovek da glasa kad niko ne valja?
Ovako je novu temu načela ženica sa maramom. Nastupio je trenutak tišine u kom se svako od prisutnih trudio da smisli nešto pametno. Prvi je progovorio čiča:
- Ja neću da idem na glasanje. Za koga da glasam kad su svi lopovi? Sve bi to trebalo govnjivom motkom!
- Tako je čiča! Posle će opet reći kako smo ih mi izabrali i ovlastili da nas upropaštavaju! Samo, oni su ukinuli mogućnost revolucije. Sada to nije po zakonu a kada su oni palili skupštinu, bilo je po zakonu i volji gradjana, mamu im!
To je uzviknuo momak od preko puta. Tada se začuo jedan novi glas koji je dopirao odnekud ispod tezgi:
- Treba glasati zato što jedino tako možemo nešto da promenimo.
Trgnuo sam se iznenadjeno i spustivši pogled sagledao matoru ciganku koja tu, sedeći na kartonu ispod tezgi, pokušava da prosi. Ona je rekla ove reči i još neke potom.
- Mislite, za koga da glasate kada niko ne valja? Kako da ih oterate bez smrdljivu motku? Ja ću vam reći kako ali mene nećedu da slušadu.
- Što, da nećeš ti da nas naučiš kako da se vadimo iz govana?
Zajedljivo je dobacio momak od preko puta. Ciganka reče:
- Nevažeći listići!
Nekoliko trenutaka je vladao tajac iščekivanja i zgledanja a onda ciganka pojasni svoju ideju:
- Izadješ lepo i svečano na glasanje. Onda na glasačkom listiću napišeš što god oćeš,da im i mamu i tatu ili štogod drugo prigodno ali bez zaokruživanja ovih što se nudu ili ga pocepaš kako ja nepismena što radim. Nevažeći listić!
Meni se učini da shvatam nekakav smisao u njenim rečima ali ipak upitah:
- Pa šta sa nevažećim listićem postižeš?
- Kada bi svaki tako uradili ovi bi što vladadu vidli šta narod o svima njima misli! Izašlo da glasa tolko i tolko, nevažećih listića tolko i tolko, pa nek se češe gospoda!...
Sada bi ja mogao da lažem kako je posle na pijaci nastala spontana manifestacija naroda i novi pokret pod nazivom NEVAŽEĆI LISTIĆI ali je istina da je cigankina ideja naišla na delimično odobravanje i neslaganje kao i obično što biva sa dobrim idejama. Jedino što sam ja nastavio da razmišljam i nikako da prestanem da maštam kako bi lepo bilo kada bi svi poslušali matoru ciganku!