Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)

Predmet čija primena odredjuje početak tri glavna životna doba.

Are you ready to rock по нашки.

Maksimalni mogući kontakt između dve površine.

Osnovni moto samoukih instruktora u lokalnim teretanama.

2 imena jedne zivotinje - psa,koja se koriste u razlicitim situacijama.Kada vas ljubimac ucini nesto lose,ili je pak neka lutalica,onda ga nazivamo kerom,dok ,kada se vase kuce mazi sa vama,ili vas sretne neki zagubljeni pas na ulici,onda je kuca.Takodje,postoji i neutralna verzija imena za psa - Kuče.

Tamo negde '91-ve rešim ja da obiđem crnogorsko obalu. Peške. I stopom.
Nebitno kako, kad, odakle sam krenuo, uglavnom stignem jednog jutra nadomak plaže Trsteno. Nekom malom zaraslom stazicom stignem i do plaže.
Gledam i ne mogu da veruje, jebeni Raj na zemlji. Mala plaža smeštena u nekoj uvali, dve stenčuge levo i desno, tako kilometar dužine, prozračna plava voda, neki sitan, sitan pesak, i voda koja dopire malo iznad kolena. To iznad kolena se proteže jedno 500 metara, odnosno jedno 500 metara ideš, ideš, ideš prema horizontu a voda do kolena. A na kraju, tamo prema pučini smeštena dva jedrenjaka, sa velikim belim jedrima, kao u filmovima.
U mom klinačkom umu nešto najlepše što sam svojim očima video.
Pre par godina čujem da je tu, kao i mnoge druge plaže u CG zakupio neki lik, postavio neke ogromne zvučnike, piči muzika, da je zaposlio ribe da služe goste u moru, dok se ovi zajebavaju u tom plićaku, ćuskaju, igraju odbojku i slično. Komercijala.
Jebem ga, meni će ipak ostati ucrtano u mozgu kao najlepše mesto na svetu.

Sleng za ruku u pokeru u kojoj neko ima Žandara i Kralja ( J i K ).

У ХХ веку, људи су слали писма својим идолима, (музичарима , глумцима ...), и очекивали повратно писмо у нади, чак и по неколико година.

Твитер вам омогућава да вас ваш идол искулира у реалном времену! Има ли шта лепше?

Gotovo izumrli običaj među mladima. Jedan od zadnjih stadija zagorelosti u ljubavi. Snimanje svoje ljubavne kompilacije uglavnom devojci na koju ste pukli.
Ako je u pitanju kaseta (a toga se samo mi malo stariji/20+ godina/ sećamo) išlo bi 6 stvari na A stranu, 6 na B a znalo bi tu svega da se nađe, Balašević, Čorbine balade, Gansi, sram me i napisat šta je sve smeđa traka istrpela.
Malo kasnije CD je ubio kasetu, došli su kompovi, pa pržilice, mp3, ilegalni download, moglo se na jedan cd stavit dosta tih mp3-ca ali su pravi romantici uvek radili audio CDove sa 12-20 pesama za dušu- i opet se plejlista nije puno menjala, tj. pratila je muzičku evoluciju osobe koja je pravila. Pravilo je bilo i da CD cover iscrtaš svojim crtarijama i ispišeš rukopisom i da na CDu obavezno piše njezino ime a morala je i da bude barem jedna pesma s njenim imenom.
Većina devojaka u to vreme više je padala na to nego na besna kola i zlatne kajle.
Danas su se stvari promenile još više. Ni CDa skoro nema, posle njega je došao DVD a šteta je 4,37 gb protraćit na 12 šugavih baladica. Pa je DVD nasledio blu ray, o tome da ni ne pričam. Alternativa je postao USB koji je koliko god praktičan apsolutni ubica svake romantike.

Manir rasprostranjen sirom ove nase lepe zemlje. Svodi se na veciti seoski derbi dvojice komsija, uglavnom gasterbajtera. Dok obicno obojica mukotrpno ceo vek rade u Nemackoj ili Austriji, takmicenje se svodi na prepucavanje, ko ce da ima vise. Spratova, kupatila, lavova na ogradi, labudova i sarenih patuljaka po dvoristu (sa sve Snezanom), duboreza, fontana, vodoskoka itd.
Obicno se u dvoristu nalazi jos jedna stracara u kojoj zive roditelji takmicara dok velika kuca sluzi samo za pokazivanje. Nakon zavrsenog takmicenja, po primanju prve gasterbajterske penzije, takmicar se vraca u rodni kraj i nastavlja da zivi u stracari, dok takmicenje preuzima potomak.

novi zanr muzike koji je ponikao iz HC Punk-a. ljudi koji to slusaju jos se mogu nazvati emosi tj. retardi. takve ljudi prati patnja, bes i bol i takodje mrznja od strane ostalih recimo normalnih ljudi. emosi zive u ubedjenju da ih niko ne voli sto je i tacno ali ta cinjenica je prouzrokovana samim njihovim ubedjenjem. skloni su nanosenju bola sebi i porodici, skupljaju se na online forumima gde stavljaju razne morbidne slike, klipove itd. skloni su ka otudjivanju od porodice, ljudi, mozga i zivota. mozete ih prepoznati po crveno nasminkanim ocima, suzama u istim, ranama na zglobovima ruku, ispeglanoj crnoj kosi i obicno gojaznosti takodje cesto se krecu sami ili u istomisljenickim grupama ali cesto cute ili placu. oni su jedna retka vrsta ljudi koji vole da im je zivot sranje

Izraz "neka te" se sreće u dvije varijante, "klasik" i "CG". (pogledaj primjere)

"Klasik" verzija se koristi npr. u situaciji kada gost želi da ide kući, a mi želimo da ga zaustavimo (ponekad samo iz kurtoazije) i u sličnim situacijama.

"CG" verzija ima prilično drugačije značenje. Obično služi da damo do znanja nekome da nas ometa u vršenju neke radnje; npr. prilikom gledanja TV-a sin galami i otac ništa ne razumije od njega. Otac ustaje i viče: "Neka te mali ništa nečujem od tebe." (sin se smiri)
"CG" verzija se osim po značenju razlikuje i po načinu izgovora. Tako dok se u "klasik" varijanti "neka te" izgovara kao dvije riječi, u "CG" varijanti izraz zvuči kao jedna riječ i izgovara se znatno brže.
Ukoliko se "neka te" upućuje više osoba, uglavnom se češće koristi oblik "Neka ve" u odnosu na oblik "Neka vas", jer se prvi lako izgovara kao jedna riječ, dok drugi po načinu izgovora više podsjeća na "klasik" varijantu.

"Klasik" varijanta se u Crnoj Gori takođe koristi u odgovarajućim sitacijama.

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.

Internet forum gde se fanovi metal muzike okupljaju da objavljuju informacije (3% vremena), razmenjuju mišljenja (2% vremena), međusobno se pljuju, prozivaju i flejmuju (95% vremena) i zgubidane (100% vremena). Članovi foruma dele se na tri vrste:

1) iskreni metalci
2) neiskreni metalci
3) Teša Tešanović

Međutim, postoji velika disproporcija u broju članova koji pripadaju prvoj grupi i broju članova koji misle da pripadaju prvoj grupi. Otud je i granica između prve dve grupe neretko nejasna i teško ju je odrediti. Problem je dodatno proširen činjenicom da dobar broj članova druge grupe ne samo da smatra da pripada prvoj grupi, nego i sve ostale smatra članovima druge grupe, bilo da oni pripadaju prvoj ili drugoj grupi (problem u logici poznat pod imenom Princov čvor).

Opšta karakteristika foruma jeste da su članovi posvećeniji nego što je to slučaj sa drugim internet forumima. Posvećenost članova treba shvatiti dvojako:

1) Većina redovnih članova je online na prelazu iz 31. decembra u 1. januar.
2) Većina članova nije umočila mesecima, a neki i godinama.

Nevidljivost na društvenim mrežama.
Opcija uvedena kao odbrana od napornih ljudi, usled gomilanja “prijatelja” .

Ono što uvek krene da deluje na putu do kuće.

Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.