-Kolko su ti ove plastične čarape?

-melez: to je original kume...vidi, pipni, nema taj kvalitet nigde, nećeš nigde da nađeš ovakve veruj mi, nećeš da se pokaješ ako uzmeš...ajde molim te, imam malu decu, teško se živi...znaš kako je, mi cigani nemamo prava ko za svi ljudi...

-ma nemoj da mi prodaješ maglu, nego pitam te pošto su čarape?

-melez: ma to je najbolji kvalite.....-AMA ČOVEČE, POŠTO?
-m: za tebe kume 500 dinara 20 pari....vrhunski kvalitet!

-ma jok bre puno je to.

-m: ajde dobro bre, kolko daš kume?

-Ako uzmeš čarape, verovatno će pokušati da ti uvali i neke zavese za 200din isto tako vrhunskog kvaliteta i sumnjivog porekla.

- Sine, deder mi dodaj onu džebicu da nacepam potpale.

Dolaze otac i majka sinu studentu u Beograd, u neku sobicu na periferiji grada...nisu ga obišli, a ni on njima išao nekih 6 meseci...on završava uskoro faks...ulaze oni u sobu, a njegova devojka izlazi baš u tom trenutku i prolazi pored njih u hodniku...ona je lepa, onako slatka, mala...u vezi su nekih četir meseca...
Otac: Jeli bre Milune, koja ti je ova mala, aa!? Nema šta na oca si, odma se vidi, vole te devojke, ko i mene što su...(namiguje ženi u tom trenutku).
Sin: To je moja devojka Milena, ona završava muzičku akademiju uskoro i nas dvoje planiramo da se venčamo, znamo se nekoliko godina, a u vezi smo četiri meseca i mislim da je to to!
Otac: Dobro sine, ali vidiš, ona ne nako mala, sva sićušna, kakva će vam deca biti, zamisli ženo na šta će da nam unuci liče ako povuku na nju...treba da nađeš neku jedru, bre pravu ženu a ne neku nako neku nikakvu...
Sin: To je sve što imaš da kažeš!?

- Brate, kolika ti plata ?
- Mizerna. Brojim i ne umaram se.

-Zorane! Pizda ti materina mala, dolazi ovamo!
-Š š š...Šta je bilo tata?
-Što si loptom razbio komšija Milanov prozor, je l' znaš sad da će da mi uzme pare ko za tri i da mi natrljava ovo na nos za svaku sitnicu naredne dve godine!
-Ali nisam ja Pera je šutnuo, ja sam bio golman na drugom kraju terena...
-Ma nemoj u ovo Mitinog malog da mešaš, njegov sin je dobar dečko, i ne druži se sa mangupima...
-Ma da, sem sa onom dvojicom što kradu čokoladice iz Draškove prodavnice...
-Ti mali bezobrazni stvore, idi po prut čekam te ovde, za 15 minuta najviše da se vratiš.
(sinak polazi sa suzom u oku i razmišlja)Tanak, debeo? Možda srednji? Ne... Taj deluje kao najgori, a od malog mi sevalo dupe ko novogdišnja jelka, uf, ma u životu valja sve probati... uzimam debeo pa nek ide život.

1)
A:”Batice, je l’ znaš da sam dobio ESPN na kablovskoj?”
B:“Stvarno? Je l’ prenose bejzbol?“
A:“Možda i prenose, ali ja ne gledam to sranje. Brate, u bejzbolu ima uzbuđenja k’o snega u Sahari!“

2)
A:“Batice, kako ti je na poslu?“
B:”Brate, ubi me kolotečina. Radim u knjigovodstvu, u tom poslu ima kreativnosti k’o snega u Sahari. Doduše, tu je šef da razbije monotoniju.”

3)
A:”Kako je bilo na tekmi, je l’ bilo publike?”
B:”Bilo je publike, k’o snega u Sahari! Nije ni čudo kada je karta koštala 3000 dinara.”
A:”Da brate, a i ekipa nam je do moga.”

- I tako ti kažem, sedim ja tamo, kad lik krene da smara neku ribu. A riba avion, slatka mala, posle ću da ti pričam šta je bilo sa njom u mom stanu. E i onda, priđem tu, kažem, nemoj da smetaš devojčici, nemoj biti dsmra, kad on meni: "ovo te se ne tiče". Ja reko', molim, MOLIM?! I tu on meni nešto krene da prosipa, ovo-ono, neke glupave fore, i ja tu potegnem utoku i pitam: "Šta je bilo? Šta je bilo?". U kafiću muk! Muk brate.
- Eeee, faca si ti, nema šta...

-Gospodine, svršim Vam na šiber, ne gazite mi detelinu.

I tada sam prvi put čuo za taj grad.

Nakon 15 godina evo me tu, studije, a od beograđanke male ni traga ni glasa, možda je otišla za njim, možda u manastir možda pod voz...

-Kakva je snajka?
-Dobra, znaš da sam uvek govorila samo da ne nađe neko prče, ova visoka, jaka...

- Nemoj ti meni da pričaš šta ti misliš o tome, nego reci ti meni čiji si ti! Posle ćemo lako.

DAŠ MU MALI NA RUCI PRST A ON HVATA I ZA NOGU.